MS-DOS
Написан уАсемблер x86,[1] касније верзије су такође користиле C
ОС породицаДОС
Пуштен у
производњу		12. август 1981. год.; пре 42 године (1981-08-12)[2]
ЛиценцаВласнички
МИТ лиценца (v1.25 & v2.0)[3]
Званични веб-сајтwww.microsoft.com/resources/documentation/windows/xp/all/proddocs/en-us/windows_dos_overview.mspx

МС-ДОС је познати производ компаније Мајкрософт чије име долази од сложенице Мајкрософт Disk Operating System која је примењена на првом IBM PC рачунару којег је развила компанија IBM 1981. године, и у готово неизмењеном облику, с обзиром на кориснички интерфејс, задржао се све до краја деведесетих година 20. века. У основи, ради се о оперативном систему који се искључиво бавио дисковима или ДОСом у којем нема никаквог графичког интерфејса (дакле искључиво текстуални интерфејс), и покретање апликација и уношење наредби систему обавља се тастатуром.

Из масовне употребе почео га је истискивати Windows који је у својим почецима изразито зависио о МС-ДОС-у. Представљао је тек нешто више од графичког интерфејса ДОС-а, али од NT и МЕ верзија Виндоуса ДОС је постао непотребан и престао се користити.

Данас га користе једино рачунарски носталгичари за покретање старих програма који не функционишу на Windows-а. Инсталирање ДОС-а на рачунарима новије генерације је понекад немогуће, и најлакши начин покретања је из емулатора.

Током његовог живота објављено је неколико конкурентних производа за платформу к86,[4] а МС-ДОС је прошао кроз осам верзија, све док развој није престао 2000. године.

Историја развоја

МС-ДОС командна линија

МС-ДОС је био преименован облик 86-ДОС-а[5] – у власништву Сијетл рачунарских производа, који је написао Тим Патерсон. Развој 86-ДОС-а трајао је само шест недеља, јер је у основи био клон CP/M-а предузећа Digital Research (за процесоре 8080/Z80), портованог за рад на 8086 процесорима и са две значајне разлике у односу на CP/M: побољшану диск логику међуспремника сектора и увођење FAT12 уместо CP/M датотечног система. Ова прва верзија је испоручена у августу 1980.[2] Мајкрософт, коме је био потребан оперативни систем за IBM персонални рачунар,[6][7] ангажовао је Тима Патерсона у мају 1981. године и купио 86-ДОС 1.10 за УС$75.000 у јулу исте године. Мајкрософт је задржао број верзије, али га је преименовао у МС-ДОС. Такође су лиценцирали МС-ДОС 1.10/1.14 IBM-у, који га је у августу 1981. понудио као ПЦ ДОС 1.0 као један од три оперативна система[8] за IBM 5150 или IBM PC.[2]

У року од годину дана, Мајкрософт је лиценцирао МС-ДОС сету од преко 70 других компанија.[9] Дизајниран је да буде ОС који може да ради на било ком рачунару породице 8086.

Мајкрософт је изоставио вишекорисничку подршку из МС-ДОС-а јер је Мајкрософтов оперативни систем, базиран на Јуниксу, Ксеникс, био потпуно вишекориснички.[10] Компанија је с временом планирала да побољша МС-ДОС тако да се готово не разликује од Ксеникса за једног корисника, или XEDOS, који би такође радио на Мотороли 68000, Зилог З8000 и ЛСИ-11; они би били навише компатибилни са Ксеником, који је часопис Byte 1983. описао као „вишекориснички МС-ДОС будућности”.[11][12] Мајкрософт је заједнички оглашавао МС-ДОС и Ксеникс, наводећи заједничке карактеристике свог „једнокорисничког ОС“ и „вишекорисничког, вишезадатног оперативног система изведеног из Јуникса“, и обећавајући лако портирање између њих.[13] Након раскида са Бел системом, међутим, АТ&Т компјутерски системи су почели да продају Јуникс систем V. Верујући да се не може такмичити са АТ&Т на Јуниксовом тржишту, Мајкрософт је напустио Ксеникс, а 1987. године пренео власништво над Ксениксом на Санта Круз операцију (SCO).

Мајкрософт је 25. марта 2014. године ставио код за SCP MS-DOS 1.25 и мешавину Altos MS-DOS 2.11 и TeleVideo PC DOS 2.11 на доступ јавности у складу са Мајкрософтовим истраживачким уговором о лиценци, који чини доступним изворни код, али ни отвореним извором како је дефинисано стандардима Иницијативе отвореног кода или Задужбине за слободни софтвер. [14][15][16][17] Мајкрософт је касније поново лиценцирао код под МИТ лиценцом 28. септембра 2018. године, чинећи ове верзије бесплатним софтвером.[3]

Као првоаприлска шала 2015. године, Мајкрософт Мобајл је покренуо Виндоус фоун апликацију под називом МС-ДОС Мобајл која је представљена као нови мобилни оперативни систем и радила је слично као МС-ДОС.[18]

Верзије

Све верзије с PC-DOS у називу Мајкрософт је развио за IBM и за њихове рачунаре, док верзије с префиксом МС Мајкрософт је издавао и продавао посебно и њих су користили произвођачи клонова или компатибилних рачунара.

Компатибилне верзије

Референце

  1. ^ Paterson, Tim (јун 1983). „An Inside Look at MS-DOS”. Seattle Computer Products. Seattle. Архивирано из оригинала 6. 5. 2017. г. Приступљено 16. 4. 2016. 
  2. ^ а б в „MS-DOS: A Brief Introduction”. The Linux Information Project. Архивирано из оригинала 14. 12. 2017. г. Приступљено 14. 12. 2017. 
  3. ^ а б Turner, Rich. „Re-Open-Sourcing MS-DOS 1.25 and 2.0”. Windows Command Line Tools For Developers. Приступљено 29. 9. 2018. 
  4. ^ Allan, Roy A. (2001). „Microsoft in the 1980s, part III 1980s – The IBM/Macintosh era”. A history of the personal computer: the people and the technology. London, Ontario: Allan Pub. стр. 14. ISBN 0-9689108-0-7. Архивирано из оригинала 2. 7. 2006. г. Приступљено 5. 12. 2009.  [1] Архивирано 2006-07-15 на сајту Wayback Machine
  5. ^ Conner, Doug. „Father of DOS Still Having Fun at Microsoft”. patersontech.com. Micronews. Архивирано из оригинала 9. 2. 2010. г. Приступљено 5. 12. 2009. 
  6. ^ „A history of Windows”. microsoft.com. Microsoft. новембар 2013. Архивирано из оригинала 10. 5. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2015. 
  7. ^ Antov, Leven (1996). „History of MS-DOS”. Digital Research. Архивирано из оригинала 2. 10. 2017. г. Приступљено 6. 5. 2015. 
  8. ^ „Personal Computer Announced by IBM” (PDF). ibm.com. IBM. Приступљено 27. 9. 2014. 
  9. ^ Freiberger, Paul (23. 8. 1982). „Bill Gates, Microsoft and the IBM Personal Computer”. InfoWorld. стр. 22. Приступљено 29. 1. 2015. 
  10. ^ Swaine, Michael (23. 8. 1982). „MS-DOS: examining IBM PC's disk-operating system”. InfoWorld. стр. 24. Приступљено 29. 1. 2015. 
  11. ^ Morgan, Chris (јануар 1982). „Of IBM, Operating Systems, and Rosetta Stones”. BYTE. стр. 6. Приступљено 19. 10. 2013. 
  12. ^ Fiedler, Ryan (октобар 1983). „The Unix Tutorial / Part 3: Unix in the Microcomputer Marketplace”. BYTE. стр. 132. Приступљено 30. 1. 2015. 
  13. ^ „Before you bet your business software on an OS, look who's betting on MS-DOS and XENIX.”. InfoWorld (advertisement). 27. 6. 1983. стр. 44. Приступљено 31. 1. 2015. 
  14. ^ Paterson, Tim (19. 12. 2013) [1983-05-17]. „Microsoft DOS V1.1 and V2.0: /msdos/v11source/MSDOS.ASM”. Computer History Museum, Microsoft. Приступљено 25. 3. 2014.  (NB. While the publishers claim this would be MS-DOS 1.1 and 2.0, it actually is SCP MS-DOS 1.25 and a mixture of Altos MS-DOS 2.11 and TeleVideo PC DOS 2.11.)
  15. ^ Shustek, Len (24. 3. 2014). „Microsoft MS-DOS early source code”. Software Gems: The Computer History Museum Historical Source Code Series. Приступљено 29. 3. 2014.  (NB. While the author claims this would be MS-DOS 1.1 and 2.0, it actually is SCP MS-DOS 1.25 and a mixture of Altos MS-DOS 2.11 and TeleVideo PC DOS 2.11.)
  16. ^ Levin, Roy (25. 3. 2014). „Microsoft makes source code for MS-DOS and Word for Windows available to public”. Official Microsoft Blog. Приступљено 29. 3. 2014.  (NB. While the author claims this would be MS-DOS 1.1 and 2.0, it actually is SCP MS-DOS 1.25 and a mixture of Altos MS-DOS 2.11 and TeleVideo PC DOS 2.11.)
  17. ^ Phipps, Simon (26. 3. 2014). „Psych! Microsoft didn't really open-source MS-DOS”. InfoWorld. Приступљено 27. 3. 2014. 
  18. ^ Peters, Luke (1. 4. 2015). „Microsoft launches MS-DOS Mobile”. Microsoft Lumia. Microsoft. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 2. 4. 2015. „The MS-DOS Mobile preview is an essential download” 

Литература

Спољашње везе

MS-DOS на Викимедијиној остави.
Категорије