Martin Segon
BornNovo Brdo, Serbian Despotate
Died1482 or 1485
OccupationWriter, Catholic bishop and humanist (Bishop of Ulcinj)
CitizenshipSerbian, Venetian
Education
Alma materUniversity of Padua
SubjectDescription of the national customs of the late medieval Balkans
Biographical sketch of Skanderbeg
Literary movementHumanism
Notable worksMartino Segono di Novo Brdo, vescovo di Dulcigno. Un umanista serbo-dalmata del tardo Quattrocento
RelativesJovan de Segonis (parent)

Martin Segon (Serbian Cyrillic: Мартин Сегон, Latin: Martinus Segonius Nouomotanus, Italian: Martino Segono) was a Serbian writer,[1] Catholic Bishop of Ulcinj, and a notable 15th-century humanist.[2]

Biography

Segon was born in Novo Brdo, in the Serbian Despotate.[3][4] The name of Segon's father was Jovan de Segonis and he was from Kotor. Segon was a canon in the church of St. Maria in Novo Brdo.[2] He probably moved to Ulcinj when Novo Brdo was captured by the Ottoman Empire in 1455.

He was educated in Padua and wrote his works in Latin language.[5] Segon received a PhD in "both laws" (Doctor of law and Doctor of Canon Law) at the University of Padua in 1475.[6] Segon was a prelate when he died in 1482,[7] or in 1485.[8]

Works

When the Ottoman Empire started to capture more and more European territory, the Popes sent missionaries to the Balkans to spy on the Ottoman forces and their organization of the territories they captured. One of the missionaries was Martin Segon. Pope Sixtus IV instructed Martin Segon to travel across the Balkans and investigate routes which could be used to intercept the Ottomans.[9] He sent the text he wrote to pope Sixtus IV at the beginning of 1480, before Gedik Ahmed Pasha organized the Ottoman invasion of Otranto.[10] Segon's report overcame its main purpose because it included Segon's observations mainly about Serbia (and in less extent other regions) at the end of the 15th century, its history, ethnology, geography, castles, monasteries, Ragusan traders, people and their character, Battle of Kosovo, epic poetry etc.[11] Feliks Petančić used the manuscript written by Martin Segon and published it in 1522 under the title De itineribus in Turciam libellus.[12]

Only one section of his work that was translated in Italian is preserved.[13] That extract was unknown until professor Agostino Petrusi from Milan published it in 1981 within his book titled Martino Segono di Novo Brdo, vescovo di Dulcigno. Un umanista serbo-dalmata del tardo Quattrocento.[2] A part of the text he wrote is short but very important biographical sketch on Skanderbeg (Italian: Narrazioni di Giorgio Castriotto, da i Turchi nella lingua loro chiamato Scander beg, cioe Alesandro Magno).[14][15]

References

  1. ^ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik (in Serbian). Novi Sad: Matica srpska. 1991. p. 91. Retrieved 2 April 2012. Мартина Сегона, по сопственој изјави "српског писца"
  2. ^ a b c Zgodovinski časopis, Vol. 54. Zgodovinsko društvo za Slovenijo. 2000. p. 131. Retrieved 1 April 2012. Martin Segon je eden najvidnejših humanistov s konca 15. stoletja. Znano je, daje bil sin Jovana de Segonis iz Kotora in daje bil kanonik cerkve sv. Marije v znanem rudarskem mestu Novo Brdo. [...] Segonovo djelo je bilo vse do leta 1981 nepoznato. Takrat je Milanski profesor Agostino Perdusi izdal knjigo s naslovom "Martino Segono di Novo Brdo, vescovo di Dulcigno. Un umanista serbo-dalmata del tardo Quattrocento
  3. ^ Mihailović, Kosta (2006), Kosovo and Metohija: past, present, future : papers presented at the International Scholarly Meeting held at the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, March 16–18, 2006, Belgrade: Serbian Academy of Science and Arts, p. 53, Bishop of Ulcinj and humanist Martin Segon, born in Novo Brdo
  4. ^ Elsie, Robert (2010). Historical Dictionary of Kosovo. Scarecrow Press. p. 204. ISBN 9780810874831. Novoberda was the birthplace of the late 15th-century Slavic writer Martinus Segonus
  5. ^ Narodna biblioteka SR Srbije (1991). Serbia and the neighbouring countries on early maps. Srpska akademija nauka i umetnosti. p. 16. Новобрђанин Мартин Сегон, школовао се у Падови и писао је на латинском
  6. ^ Ćirković, Sima (2011). Hrvoje Gračanin (ed.). Izvori Mavra Orbina: addenda et corrigenda (in Serbian). Zavod za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. p. 59. da je u Padovi studirao i stekao doktorat iz „oba prava" 1475.
  7. ^ Ćirković, Sima (2011). Hrvoje Gračanin (ed.). Izvori Mavra Orbina: addenda et corrigenda (in Serbian). Zavod za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. p. 59. i kao prelat umro 1482. godine.
  8. ^ "Становништво словенског поријекла у Албанији" – Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. Марица Маловић-Ђукић, "Пилот у средњем веку" – "Код писца касног средњег века Мартина Сегона (умро 1485 )" (in Serbian)
  9. ^ Bojović, Zlata (2010). ГОДИШЊАК Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (PDF). Belgrade: Филолошки факултет Универзитета у Београду. p. 24. Archived from the original (PDF) on 19 April 2014. Retrieved 2 April 2012. папе увиђају величину опасности за хришћански свет и почињу да шаљу мисије на Балкан које ће извиђати турске снаге и њихово устројство на освојеној територији.... Са тим циљем упутио је... папа Сикст IV ... Мартина Сегона, „родом Которанина а пореклом Србина из Новогамонта друкчије Новобрда названог" да путује Балканом и испитује оне правце на којима би се могли пресрести Турци.
  10. ^ actes du Colloque interdisciplinaire. A.I.E.S.E.E. 1975. p. 281. Retrieved 2 April 2012. un mémoire envoyé par l'évêque Martinus Segonus (ou Segonius) de Ulcinij au pape Sixte IV dans les premiers mois de 1480, lorsque se profilait à l'horizon l'expédition navale de Ghedik Ahmed pasha
  11. ^ Bojović, Zlata (2010). ГОДИШЊАК Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (PDF). Belgrade: Филолошки факултет Универзитета у Београду. p. 24. Archived from the original (PDF) on 19 April 2014. Retrieved 2 April 2012. Иако по богатству садржаја овај извештај далеко превазилази своју намену, јер су у њему забележена многобројна сведочанства о Србији с краја XV века историјске, етнолошке, географске, антрополошке, културолошке природе, о градовима, пределима, утврђењима, манастирима, дубровачким трговачким колонијама, о људима и њиховом карактеру, о Косовском боју, о певању јуначких песама и др...., у мањој мери и других крајева,
  12. ^ Ćirković, Sima (2011). Hrvoje Gračanin (ed.). Izvori Mavra Orbina: addenda et corrigenda (in Serbian). Zavod za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. p. 60. spis Petančića De itineribus in Turciam libellus (1522.). Posle otkrića Segona pokazalo se da taj spis ustvari pripada njemu
  13. ^ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik (in Serbian). Novi Sad: Matica srpska. 1991. p. 91. Retrieved 2 April 2012. у Сегоновом трактату који је сачуван само у изводу на италијанском језику
  14. ^ Studi storici (in Italian). Istituto storico italiano per il medio evo. 1980. pp. 142–145. Retrieved 1 April 2012. Narrazioni di Giorgio Castriotto, da i Turchi nella lingua loro chiamato Scander beg, cioe Alesandro Magno
  15. ^ UNVOLLSTÄNDIGER TEXTENTWURF ZUR DISKUSSION AM 6.2.2012 (PDF). 2012. p. 9. Retrieved 2 April 2012. Martinus Segonus verfasste eine der frühesten „Landeskunden" des spätmittelalterlichen Balkans und eine kurze, aber sehr wichtige biographische Skizze zu Skanderbeg

Further reading

External links

Serbian literature
Categories