Događaji

ca. 16. 1. - Grote Mandrenke ("Veliko davljenje ljudi") ili Druga Marcelova poplava - velika oluja sa poplavom pogađa obale Engleske, dan. Holandije, Nemačke i Danske.

15. 2. - Norveški kralj Haakon VI izabran je za suvladara Švedske (do 1364), uz oca Magnusa IV.

mart - Umro je osmanski vladar Orhan, od kuge, nasleđuje ga sin Murat I (do 1389). Za početak se mora izboriti protiv suseda koji ga napadaju i braće pretendenata.
- Osmansko zauzeće Jedrena se obično datira u ovgu godinu - moglo je biti tek 1369.
- Kuga se širi Trapezuntom, Peloponezom, Limnosom, Kritom, Kiprom, Anadolijom.^[1]
25. 3. - Hrvatsko-dalmatinski ban Nikola Seč obećava u Trogiru da će iz kotara ukloniti Vlahe (Morlake) i da od Đurđeva nijedan više neće dolaziti u kotar s blagom (stokom). Takođe se zauzima za Trogiranje, jer njihovim trgovcima smeta kastelan Klisa.^[2]

6. 4. - Bitka kod Brignaisa, nedaleko od Lyona: odmetnuti plaćenici Tard-Venus su potukli francusku kraljevsku vojsku, čiji je komandant Jacques de Bourbon smrtno ranjen.
april - Emirat Granada: bivši sultan Muhamed V se vraća na vlast uz pomoć kastiljskog kralja Petra (do 1391), njegov prethodnik Muhamed VI se predao Petru, gde je pogubljen. Vladavina Muhameda V je zatim mirna, nastavak zlatnog doba nasridskog emirata.
17. 4. - Teutonski vitezovi zauzimaju nakon jednomesečne opsade litvanski zamak Kaunas, nedavno napravljenu građevinu od tvrdog materijala.
proleće - Dubrovčani se obraćaju srpskom dvoru da utiču na Vojislava Vojinovića za mir, uključujući Vukašina Mrnjavčevića.^[3]
proleće? - Umro je velikaš Zete Balša I Balšić, nasleđuju ga sinovi Stracimir, Đurađ I i Balša II.

18. 5. - Piza i Firenca su ponovo zaratili (do 1364).
26. 5. - Umro je napuljski kralj Luj I, moguće od kuge. Kraljica Ivana uzima natrag vlast u svojim zemljama.

3. 7. - Knez Vojislav Vojinović i braća Balšići primljeni za mletačke građane, sa zlatnim odn. srebrnim pečatom.^[3]
8. 7. - Dansko-hanzeatski rat, pomorska bitka kod Helsingborga: dok su hanzeatske snage opsedale Helsingborg, danski kralj Valdemar IV je porazio njihovu flotu.
11. 7. - Umrla je Anna Świdnicka, treća supruga cara Karla IV.
leto - Balšići su u sukobu sa Ulcinjanima, mada je to grad carice-majke.^[4]

22. 8. - U Onogoštu/Nikšiću je sklopljen mir između Vojislava Vojinovića i Dubrovnika.^[4] Ulogu je prilikom ovoga imao i stavilac Lazar Hrebeljanović (Dubrovčani ga nagrađuju sa tri komada platna).^[5]

12. 9. - Umro je avinjonski papa Inocent VI. Benediktinac Guillaume de Grimoard je 28-og izabran za papu pod nazivom Urban V. (do 1370; trenutno se nalazi u Italiji, obavešten je po povratku u grad krajem oktobra).

oktobar - Luzinjanski kiparski kralj, i titularni jerusalimski vladar, Petar I je krenuo na evropsku turneju, da reši pitanje svog nećaka Huga, pretendenta na presto, i da bi lobirao za krstaški pohod (aleksandrijski pohod se događa 1365).

jesen (ili sledeće godine) - Bitka na plavim vodama, tj. reci Sinjuhi u dan. Ukrajini: Litvanci su porazili Zlatnu Hordu i dovršili osvajanje Kijevske kneževine (grad Kijev, Podolija, Divlja polja). Vladimir Olgerdovič je kijevski knez (do 1394) umesto Fjodora.
2. 11. - Zagrebački biskup Stjepan Kanižaj vrši službu "glavnoga vikara čitave Slavonije" (do 1366).^[2]

21. 12. - Umro kralj kiličke Armenije Konstantin III, nasleđuje ga rođak Konstantin IV (do 1373).

Romi se prvi put spominju u Dubrovniku.
Vitez Palman Braht, nekadašnji vojskovođa cara Dušana, povukao se iz Srbije pre 1363.^[6]
Zakon o prizivima na engleskom: jezik sudova u Engleskoj će biti engleski umesto pravnog francuskog, zapisnik ostaje na latinskom.
Islandski vulkan Öræfajökull izbacuje 10 kubnih kilometara tefre.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1362.

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1362.

↑ Plague and Empire in the Early Modern Mediterranean World By Nükhet Varlik, p. 119
↑ ^2,0 ^2,1 Klaić, 158
↑ ^3,0 ^3,1 Sveta loza Stefana Nemanje 5. rastko.rs
↑ ^4,0 ^4,1 Raspad Srpske Carevine. rastko.rs
↑ Sveta loza kneza Lazara. rastko.rs
↑ Istorija s. n., I, 589

1362 na Wikimedijinoj ostavi