1. 1. - Ekspedicija francuske braće Verendrye na Velikim ravnicama: prvi su Evropljani koji su videli Stenovite planine sa istoka (Španci su ih ranije videli sa zapada).
poč. godine - Pobunili se Srbi na vlastelinstvu Ludbreg-Rasinja, poslednji koji su ukmećeni - ubrzo su potčinjeni.[1]
29. 1. - Umire francuski prvi ministar, kardinal André Hercule de Fleury, Louis XV započinje ličnu vladavinu.
2. 3. - Rat Jenkinsovog uha: Bitka kod La Guaire, u dan. Venecueli, poraz je britanske flote.
mart - Crnogorski vladika Sava je stigao u Moskvu, a sledećeg meseca i u Sankt Peterburg. Tokom odsustva, u Crnoj Gori ga zamenjuje rođak Vasilije. Mlečani su ove godine u Kotoru uhapsili neke crnogorske glavare i zatvorili kotorski pazar za Crnogorce.[2]
20. 3. - Đenovski brod donosi kugu sa Peloponeza u Messinu na Siciliji,[3] biće preko 30.000 žrtava. U Italiji je već prisutna smrtonosna "influenca", koja se ovog proleća širi i u Englesku.[4]
22. 3. - Gin Craze: novi zakon o džinu u Velikoj Britaniji: znatno smanjeni nepopularni porez i naknada za licencu iz 1736.
3. 4. - Prithvi Narayan Shah postaje vladar Kraljevine Gorkha. Odmah kreće u ujedinjenje Nepala, koji se sada sastoji od 54 države.
11. 4. - Iznenada umire španski "premijer" José del Campillo, nasleđuje ga Zenón de Somodevilla, 1. markiz od Ensenade (do 1754).
24. 4. - Francuska vojska maršala de Noaillesa od 70.000 ljudi prelazi Rajnu kod Špajera - u junu se pridružuje anglo-hanoverskim snagama.
proleće? - Potiski graničari pružaju otpor pri "izmarširavanju", postavljaju uslove; od prošle godine nemiri su u Posavskoj granici; ove godine su rasformirane tri kompanije potiskih graničara u Segedinu, što je početak sprovođenja odluke iz 1741. o razvojačenju granica i priključenju teritorije ugarskim županijama.[5]
Privilegije Srbima
maj - Carska komisija s generalom Engelshofenom stiže u Malu Vlašku (Slavoniju), pobunjenici su se razišli. Kraljevska komisija u Šiklošu je ove godine napravila elaborat o inkorporaciji Srema i Slavonije u ugarske županije.[6]
Grb Subotice u povelji Privilegije komorske varoši
7. 5. - Marija Terezija proglasila Suboticu za slobodnu kameralnu varoš, pod nazivom Sent Marija.
9. 5. - Austrijanci Karla Lorenskog potukli Bavarce kod Simbacha.
12. 5. - Marija Terezija krunisana za kraljicu Češke.
30. 5. - U Švedskoj, u Dalarni, izbija seljačka buna - pohvatani 22. 6. nakon što su mirno ušli u Stokholm.
jun - Ruska flota je uspela da odvuče švedsku iz blizine Hangöa, što joj daje premoć jugozapadno od Finske - mirovni pregovori su ubrzani.
20. 6. - George Anson zarobio kod Filipina španski manilski galeon Nuestra Señora de Covadonga sa preko 1,3 miliona srebrnjaka i nautičkim kartama.
27. 6. (16. 6. po j.k.) - Rat za austrijsko nasljedstvo: Bitka kod Dettingena u kojoj saveznička britansko-hanoveransko-austrijska vojska nanosi poraz francuskim trupama u Bavarskoj; obje strane su se prije bitke sporazumjele da će se brinuti o ranjenicima poražene strane koji ostanu na bojnom polju, a sporazum je nakon bitke poštovan, što predstavlja presedan iz koga se počelo razvijati moderno humanitarno ratno pravo.
polovinom godine - Persijanci opsedaju Sohar u Omanu, gine rivalski imam Sultan bin Murshid (nasleđuje ga Bal'arab bin Himyar, vlada u unutrašnjosti do 1749). Ove godine umire i raniji imam Saif bin Sultan II, a Persijanci zauzimaju Muskat.
13. 7. - Brod Hollandia potonuo kraj otoka Scilly sa 276 ljudi.
18. 8. - Åboskim mirom je okončan Rusko-švedski rat: Rusija je proširila posed u "Staroj Finskoj"; Adolf Frederik, čiji je nećak Petar naslednik ruskog prestola, prihvaćen je kao krunski princ u Švedskoj (kralj 1751-71, bez stvarne vlasti).
29. 8. - Hajderabadski vladar Nizam-ul-Mulk, Asaf Jah I zauzima nakon petomesečne opsade maratski grad Tiruchirappalli u Karnatičkom regionu, na jugoistoku Indije.
11. 9. - Ruske dvorjanke Natalija Lopuhina i Ana Bestuževa javno bičevane u Petrogradu, jezik im je iščupan i prognane su u Sibir zbog navodne zavjere protiv carice Elizabete (francuska intriga protiv austrofilskog kancelara Alekseja Bestuževa).
8. 10. (27. 9. po j.k.) - Carica Jelisaveta je rešila da se isplate Cetinjskom manastiru zaostale sume (od 1722), da se dade 3.000 rublja za obnovu crkava i manastira, i da se vladici pokloni i drugih potreba za crkvu (odežde i knjige).[7][8][9] Vladika Sava se sledeće godine vraća u Crnu Goru.
25. 10. - Francuski i španski Burboni sklopili drugi Porodični pakt: porašće španski uticaj u Italiji, dogovorena akcija protiv Britanije.
novembar/decembar - Astronomi otkrili Veliki komet iz 1744. - najvidljiviji početkom sljedećeg marta.
zima - U Dunkirku se okuplja 12.000 francuskih vojnika za planiranu invaziju Engleske i povratak Stjuarta na tron. James Francis, "Stari pretendent", postavio je u decembru svog sina Charlesa Edwarda za regenta. (→ Jakobitski ustanak 1745.)
Arsenije Jovanović Šakabenta dovodi ikonopisce iz kijevskog manastira Pečerska Lavra da oslikavaju fruškogorske manastire i obučavaju srpske slikare.[11]
Po jednom izveštaju, traži se mesto u Sremu za 2.859 srpskih i albanskih porodica (posledice bežanije iz 1739).[12]
Srpske jedinice pod komandom puk. Raškovića prenele iz Heba ostatke Đorđa Brankovića u manastir Krušedol.[13]
Prestaje kovanje srebrnog talira bradana u Dubrovniku (od 1725).
Kuga u Mesini na Siciliji. Ima je i u Pančevu.[14]
Nauka i tehnika:
Jean d'Alembert: Traité de dynamique, u kome razvija sopstvene zakone kretanja.
Alexis Clairaut: Théorie de la figure de la terre - data je teorema o elipsoidnom obliku rotacionog tela.
Benjamin Franklin i dr. osnovali Američko filozofsko društvo u Filadelfiji.
Porcelan Capodimonte: u Napulju je osnovana fabrika porcelana, koja će se 1759. preseliti sa vladarom u Madrid (sadašnja napuljska kraljica je unuka saksonskog vladara Augusta Jakog, koji je pokrenuo Meissenski porcelan).
