Makrofag je krupna, pokretna ćelija ameboidnog oblika koja vrši fagocitozu stranih čestica ili dotrajalih ćelija. Strane čestice u najširem smislu predstavljaju antigene. Na površini ćelije se obrazuju mnogobrojni citoplazmatični nastavci, slični pseudopodijama. U unutrašnjosti ćelije imaju dobro razvijen lizozomski sistem sa širokim spektrom hidrolitičkih enzima što je u vezi sa njihovom sposobnošću fagocitoze. Zbog toga su ranije smatrani delom retikulo-endotelskog sistema. Vode poreklo od monocita.

Prema organu u kome se nalaze, a prisutni su u velikom broju organa tako da svi zajedno obrazuju jednojedarni fagocitni sistem, mogu se klasifikovati na:

• Kupferove ćelije (Kupffer) u jetri;
• prašinaste ćelije ili alveolusne ćelije u plućnim alveolusima;
• osteoklasti u kostima;
• moždani makrofagi u CNS-u
• mkrofagi u limfnim čvorovima i slezini;
• histociti u rastresitom vezivnom tkivu;
• makrofagi pleura i peritoneuma u seroznim dupljama.

Literatura

• Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
• Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
• Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
• Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
• Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
• Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
• Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
• Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.

Eksterni linkovi

Makrofag na Wikimedijinoj ostavi

• BioNet škola
• The role of macrophages in HIV pathogenesis Arhivirano 2008-12-16 na Wayback Machine-u