Silikati su soli silikatne kiseline. Oni su najbrojnija grupa minerala.
Najveći broj stena izgrađen je od silikata.
U svim silikatima se javljaju stabilne grupe silicijum oksida (SiO4) koje grade mali joni silicijuma i veliki joni kiseonika.
Druga karakteristična osobina silikata je mogućnost zamene u kristalnoj rešetki jona silicijuma jonom aluminijuma. Takvi silikati nose naziv aluminosilikati
Osnovni sastojci silikata su: kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožđe, kalcijum, magnezijum, natrijum i kalijum. U silikatima se mogu javiti i litijum, berilijum, barijum i mangan. Često se u silikatima javlja i voda, nekada i vodonik.
U sastav nekih silikata ulazi veliki broj elemenata tako da je njihov sastav često veoma složen.
Silikati su podeljeni prema načinu na koji su (SiO4) tetraedri povezani na:
Nezosilikati imaju svoje SiO42- tetraedre izolirane kao otoke u moru kationa.
Silikati s dodatnim anionom (= nezosubsilikati):
Sorosilikati imaju izolirane dvostruke silikatne tetraedre u kojima je omjer silicija i kisika 2:7, tj. Si2O7.
Ciklosilikati imaju prstenastu strukturu vezivanja tetraedara, u kojima je omjer silicija i kisika 1:3 (SixO3x). Prstene može činiti 3, 4 ili 6 (SiO4)-tetraedara.
Inosilikate čine jednostruki ili dvostruki lanci silikatnih tetraedara u kojima je odnos silicija i kisika 1:3 kod jednostrukih, odnosno 4:11 kod dvostrukih lanaca.
Ca amfiboli:
Na amfiboli:
Monoklinski amfiboli:
Kod filosilikata silikatni tetraedarski anioni tvore niz paralelnih slojeva, a u tetraedrima je omjer silicija i kisika 2:5.
Tektosilikati imaju trodimenzionalne okvire silikatnih tetraedarskih aniona u kojima je omjer silicija i kisika 1:2. Ovo je najveća grupa silikata, a njeni minerali čine gotovo 75% kore Zemlje.
