Takt (fr. mesure, engl. bar, ital. misura, nem. Takt)[1] je najmanji metrički određen deo kompozicije koji se nalazi između dve taktice.
Početak takta je uvek naglašen. To je teški taktov deo i zove se teza. Za njim sledi laki, nenaglašeni deo takta, zove se arza.
Zbirna vrednost nota i pauza svakog takta mora uvek odgovarati vrsti takta. Recimo, 4/4 takt znači da u svakom taktu zbirno mora biti četiri četvrtine note.
U muzici postoje mnoge vrste taktova. Oni se beleže razlomkom, bez razlomačke crte. Gornji broj razlomka - brojilac - govori koliko ima taktovih delova, dok donji broj - imenilac - govori na koliko je jednakih delova podeljen takt. On imenuje, tj. određuje jedinicu brojanja. Na primer:
. Brojilac kaže: takt ima dva dela, a imenilac: četvrtina je jedinica brojanja.
. Brojilac kaže: takt ima tri dela, a imenilac: četvrtina je jedinica brojanja.
. Brojilac kaže: takt ima četiri dela, a imenilac: osmina je jedinica brojanja.
. Brojilac kaže: takt ima dva dela, a imenilac: polovina je jedinica brojanja.Na primer, dvočetvrtinski takt se i ovako beleži: 
, sem cifarskim simbolom, može da se označi i znakom[2] 
Vrsta takta se upisuje na samom početku muzičkog dela, odmah iza ključa[2] i predznaka[2]. Moguće je da u toku kompozicije dođe do promene takta[2]. To se čini upisivanjem novog željenog razlomka.
Takt može da bude:
