У поплави у Џакарти, главном граду Индонезије, погинуло више од 300 особа, а 300.000 становника остало без дома. Власти страхују од појаве инфективних болести.
12. фебруар — Бивши члан Фракције црвене армије Бригит Монхаупт пуштена је из затвора пре времена, готово 30 година након терористичке кампање "Немачке јесени" 1977.
14. фебруар — Народна скупштина Републике Србије усвојила резолуцију којом одбија понуђени план Мартија Ахтисарија за будуће решење статуса Косова и Метохије. Иначе, на тој конститутивној седници српског парламента, потврђени су мандати свим посланицима али није изабрано руководство парламента. Седница прекинута на неодређено време.
Курбанкули Бердимухамедов је изабран за председника Туркменистана освојивши 89,23% гласова. Међународна заједница је резултате описала као фалсификоване.
16. фебруар — Суд у БиХ осудио Гојка Јанковића (ВРС) на 34 године затвора за злочин против човечности у Фочи.
18. фебруар — Америчка државна секретарка Кондолиза Рајс је одржала састанке са палестинским председником и израелским премијером са циљем оживљавања мировног процеса на Блиском истоку
19. фебруар — Командант руских ракетних снага генерал Николај Соловцов је запретио Пољској и Чешкој да би могле постати евентуалне мете. Претњу је изрекао након што су премијери те две земље одобрили да САД код њих инсталишу ракетни штит.
20. фебруар — Почевши од 2010, коришћење обичних сијалица биће забрањено у Аустралији ради смањивања ефекта стаклене баште, одлучила Влада ове земље која није потписник Споразума из Кјота.
Тзв. ОВК преузела одговорност за бомбашки напад на возила УНМИК претходне ноћи у Приштини.
Министарство вера Србије протестовало због уџбеника из ликовне културе за четврти разред који приказује „ученички колаж” са приказом „светог Вируса”, измењеном иконом св. Василија.
26. фебруар — Међународни суд правде у Хагу по тужби БиХ против СРЈ пресудио да Србија није починила нити саучествовала у геноциду. Неће бити ратне одштете. Суд је Србију прогласио одговорном за „не чињење свега што је било у њеној моћи да спречи геноцид“, нити је гонила наводне починиоце.
10. март — У Бечу одржана последња рунда преговора о статусу Косова. Београдски преговарачки тим још једном одбацио независност покрајине као решење.
22. март — Министар спољних послова Француске, Филип Дуст Блази, изјавио у Београду да нема основа за наставак преговора о статусу Косова.
26. март — Уједињене нације објавиле Ахтисаријев план за Косово који је предат генералном секретару УН, Бан Ки Муну, а који предвиђа међународно надзирану независност за покрајину.
29. март — Европски парламент усвојио резолуцију којом оцењује да је Ахтисаријев план најбоље решење за Косово.
Април
1. април — Ступила на снагу уредба Владе Србије о наставку привременог финансирања до краја јуна месеца.
3. април — На седници Савета безбедности УН, српски премијер Војислав Коштуница одбацио Ахтисаријев план.
10. април — Председник Србије, Борис Тадић, одржао састанак са проширеним колегијумом начелника Генералштаба Војске Србије.
11. април — Амбасадор Немачке у Србији, Андреас Цобел, подржао Ахтисаријев план.
11. мај — Србија преузела председавање Комитетом министара Савета Европе. Истога дана, лидери ДС, ДСС и Г17 плус (Тадић, Коштуница и Млађан Динкић) постигли споразум о формирању нове Владе.
24. јул — Скупштина Србије усвојила Резолуцију о неопходности праведног решавања питања Аутономне покрајине Косово и Метохија, заснованог на међународном праву.
27. јул — Никола Радосављевић (39), хицима из ловачке пушке, у селу Јабуковац код Неготина усмртио девет особа а две ранио. Након злочина покушао самоубиство, али је спречен и ухапшен.
17. септембар — У најконтроверзнијој изјави у вези иранске нуклеарне кризе до сада, француски министар спољних послова, Бернар Кушнер позвао јавност да се припреми и за најгоре- тј. рат са Ираном.
7. октобар — За време Антифашистичког скупа у Новом Саду, припадници неонацистичке групе Национални Строј. каменовали су демонстранте. Жандармерија је свих 54 неонациста, међу њима и словачке држављане похапсила.
У Новом Пазару у току вечерњег програма извршен деструктивни напад на две телевизијске станице. Починиоци су још непознати, али се почетком наредне недеље спекулише о Вехабијама са једне или полицији са друге стране. Ситуација у Србији је због овога наредне недеље напета.
12. октобар — Русија још једном позвала САД да прекину са пројектом ракетног штита, те је запретила да ће се повући из споразума о нуклеарном разоружању.
18. октобар — У самоубилачком нападу на колону моторних возила у Карачију у којима је била бивша премијерка Беназир Буто, погинуло је најмање 130 особа, док је 450 повређено.
26. децембар — Скупштина Србије усвојила Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета, и уставног поретка. Народним посланицима се обратили председник Републике Борис Тадић и председник Владе Војислав Коштуница, који су још једном поновили поруку Србије да неће пристати на независност Косова.
28. децембар — погинуло 3 укућана Великог Брата, Стеван Зечевић Зека, Зорица Лазић и Елмир Кудузовић, након чега је прекинут тај серијал