Većina električnih konektora ima pol: muška komponenta, koja se naziva utikač, povezuje se sa ženskom komponentom ili utičnicom.[3] Veza može biti ukloniva (za prenosnu opremu), zahtevati alat za sklapanje i uklanjanje ili služiti kao trajni električni spoj.[4] Adapter se može koristiti za spajanje različitih konektora.
Simboli za utičnice, utikače i konektore umnogome se razlikuju od šeme do šeme.[5]
Vrste konektora u elektronici
U elektronici se najčešće koriste sledeći tipovi konektora: [6]
Priključni blok ili redna stezaljka najjednostavniji je tip konektora. Priključni blok sadrži skup uparenih vijaka. Blok se pričvršćuje za kućište ili šasiju uređaja, a sve one žice koje je neophodno povezati leme se ili pritežu odgovarajućim vijcima na priključnom bloku.
Varijacija priključnog bloka omogućava da jednostavno umetnete kraj žice s kojeg je skinuta izolacija u kontakt na bloku, umesto da lemite žicu.
Utikači i utičnice omogućavaju prenošenje audio signala između uređaja, recimo između gitare i pojačala. Utikači su na oba kraja kabla, a utičnica je montirana na gitari i pojačalu. Kablovi koji se koriste za ovakvo povezivanje imaju jednu ili dve žice za prenošenje signala; oko njih se nalazi metalni oklop. On minimizira smetnje, to jest ograničava šum koji može da izobliči signal.
Priključni blokovi za štampane ploče koriste se za dovođenje signala do štampane ploče i odvođenje signala od nje. Pravougaoni oblik konektora omogućava lako postavljanje ploče ili trakastog kabla. Konektori ovoga tipa nazivaju se prema broju iglica (pinova) - na primer, 40-pinski konektor.
