10. април — Комунистичка партија Југославије издала Проглас у ком позива народ да не прихвати окупациону власт и почне да прикупља оружје за предстојећу борбу. У ту сврху, при Централном комитету КПЈ формиран је Војни комитет.
27. мај — У Солунском заливу потонуо је грчки брод „Хелена Канавариоти“ којим су Немци превозили заробљене југословенске официре. Међу погинулима је био и генерал Јован М. Јовановић.[1]
28. јул — У одмазди за пожаре у немачким гаражама Немци у Београду у Другом светском рату стрељали више од 120 људи, махом Јевреја, комуниста и њихових симпатизера.
14. август — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт потписали су Атлантску повељу, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама.
16. септембар — Јосип Броз Тито, вођа КПЈ, прешао из Београда на ослобођену територију у западној Србији. Тога дана, немачка управа у Србији наредила да се за једног немачког мртвог војника стреља 100 Срба, а за рањеног 50.
7. новембар — У Ужицу, центру слободне територије, у присуству Тита изведена кратка парада партизанских јединица у част годишњице Октобарске револуције
25. новембар — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод "Барам" у Другом светском рату.
29. новембар — Након вишедневних напада немачких снага и њихових помагача, сломљена Ужичка република - слободна територија у којој је живело око милион људи. По Титовом наређењу, партизански борци на брду Кадињача држали одступницу Врховном штабу и цивилном становништву како би се они на време извукли из Ужица.