Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	2000-е 2010-е 2020-е 2030-е 2040-е
Године:	2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023
2020 на Викимедијиној остави.

2020. година (римским цифрама: MMXX) била је преступна година која је почела у среду. 2020. је двадесета година 3. миленијума, двадесета година 21. века и прва година 2020-их.

Догађаји

Јануар

• 2. јануар — У Аустралији, у државама Нови Јужни Велс и Викторија, од последица пожара погинуло је 18 особа, а више од 10.000 је евакуисано.
• 3. јануар — Америчка војска је у близини међународног аеродрома у Багдаду убила иранске војне званичнике, Касема Сулејманија и Абу Мади ал-Мухандиса. Као резултат овог атентата, отпочели су протести широм Ирана.
• 5. јануар — Зоран Милановић је у другом кругу председничких избора, изабран за председника Хрватске, победивши Колинду Грабар Китаровић.
• 7. јануар — 56 људи је убијено, а преко 200 људи је повређено током стампеда на сахрани генерала Касема Сулејманија, у иранском граду Керману.
• 8. јануар — Лет 752 Јукрејн интернешнл ерлајнса је оборен убрзо након полетања са Аеродрома Имам Хомеини у Техерану, усмртивши свих 176 путника и чланова посаде.
• 10. јануар — Омански султан, Кабус ибн Саид ел Саид, умире у 79. години живота. Хајтам Бин Тарик Ал Суад га наслеђује као султан.
• 15. јануар — Руски премијер, Дмитриј Медведев са својим кабинетом, подноси оставку. На предлог председника Владимира Путина, на место премијера је постављен Михаил Мишустин.
• 18. јануар — Грађански рат у Јемену: 111 јеменских војника и петоро деце је убијено у нападу дронова и ракета на војни камп у близини Мариба.
• 24. јануар — Два случаја коронавируса, који се прво појавио у Кини, забележени у Европи (у Француској).
  • Разоран земљотрес, јачине 6,9 јединица Рихтерове скале, погодио исток Турске притом убивши 41 особу.
• 28. јануар — Амерички председник Доналд Трамп и израелски премијер Бенјамин Нетанјаху објављују Трампов мировни план.
• 30. јануар — Светска здравствена организација објавила је да коронавирус представља ванредну ситуацију на глобалном нивоу, због непрестаног ширења вируса.
• 31. јануар — Уједињено Краљевство и Гибралтар су се формално повукли из Европске уније.

Фебруар

• 2. фебруар — Новак Ђоковић и Софија Кенин су победници Отвореног првенства Аустралије у тенису у појединачној конкуренцији.
  • Протести у Црној Гори: У Подгорици се окупило рекордан број верника (око 60.000 људи).
    • Број умрлих од коронавируса порастао на 305, а број оболелих на 14.500. Први смртни случај од последица вируса ван Кине су забележени на Филипинима.
• 3. фебруар — Канзас Сити чифси победили су Сан Франциско фортинајнерсe 31 : 20 и тако постали Супербоул шампиони после 50 година.
• 9. фебруар — Епидемија коронавируса 2019/20: Око 37.500 људи заражено је широм света, док је 811 људи умрло од последица коронавируса.
• 10. фебруар — Филм Паразит добио награду Оскар за најбољи филм. За најбољу женску улогу награђена је глумица Рене Зелвегер, а Оскара за најбољу мушку улогу понео Хоакин Финикс.
  • Протести у Црној Гори: Грађани Подгорице су присуствовали молебну у Саборном храму Христовог Васкрсења, после којег су кренули у литију коју је предводио митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
• 11. фебруар — Шеф Светске здравствене организације, Тедрос Адханом Гебрејесус, изјавио је да епидемија коронавируса у Кини представља врло озбиљну претњу за остатак света
• 19. фебруар — У пуцњаву у немачком граду Ханау, убијено је једанаест, а повређено је пет особа.
• 22. фебруар — Београд је први град на свету који је организовао концерт подршке Вухану, главном граду кинеске провинције Хубеј, који се бори са коронавирусом.
  • Тим астронома из шангајске астрономске опсерваторије је утврдио присуство молекула кисеоника анализом светлосних таласа који су стигли до Земље са Маркаријана 231, галаксије удаљене око 581 милион светлосних година.
• 24. фебруар — Према званичним подацима цивилне заштите у Италији, укупно су 153 особе заражене, док су четири умрле од последица коронавируса.
• 26. фебруар — Присуство коронавируса до сада је забележено у скоро 40 земаља света. У Хрватској је потврђено да је оболело троје, први случајеви забележени су у Грчкој и Северној Македонији.
• 28. фебруар — Број заражених коронавирусом наставља да расте широм света. Први случајеви заразе забележени су у Белорусији и Литванији, па је број европских земаља у којима има оболелих премашио десет.
  • Укупно 33 турска војника погинула су у ваздушним нападима у Идлибу, објавио је гувернер пограничне турске провинције Хатај.

Mарт

• 3. март — Сијера Леоне повукла је признање Косова као независне државе, изјавио је српски министар спољних послова Ивица Дачић.
  • Министар унутрашњих послова Аустрије, Карл Нехамер, најавио је подршку у заштити границе од миграната за Грчку и земље Западног Балкана слањем аустријске полиције.
• 5. март — У Републици Српској забележени су први случајеви заразе коронавирусом, потврдило је Министарство здравља РС.
  • Аустријски канцелар Себастијан Курц рекао је да постоји трострука безбедносна мрежа у одбрани од мигранaта која предвиђа да ће, ако мигранти пробију грчку границу, бити заустављени на Западном Балкану.
• 6. март — Министар здравља Србије, Златибор Лончар, на ванредној конференцији за новинаре саопштио је да је у Србији потврђен први случај коронавируса.
  • Најмање 27 особа је убијено и још толико је рањено у нападу на скуп у Кабулу, којем је присуствовао и авганистански лидер Абдулах.
• 7. март — Из Клинике за инфективне болести у Загребу потврђена је још један случај заразе коронавирусом, што значи да је до сада у Хрватској потврђено 12 инфицираних. Међу зараженима у Словенији је и један лекар.
  • Више од 10.000 миграната покушава из Турске да пређе у Грчку на путу ка Европи. Након мирног јутра, ситуација на граници Грчке и Турске постаје све напетија.
• 9. март — Број преминулих од вируса корона у Италији је драстично скочио – за 24 сата умрло 97 људи. Заражено је скоро 10.000 људи.
• 11. март — Светска здравствена организација је декларисала епидемију вируса корона као пандемију.
• 13. март — Због забране јавних скупова и манифестација у Црној Гори, Митрополија црногорско-приморска је одлучила да привремено обустави литије, што је касније Влада Црне Горе поздравила ту одлуку.
• 15. март — Због пандемије вируса корона и немогућности заседања Народне скупштине Републике Србије, председник Александар Вучић је прогласио ванредно стање у Србији. По проглашењу ванредног стања, уведен је низ мера које за циљ имају сузбијање заразе и очување здравља становника.
• 17. март — Европски лидери су затворили спољашње и унутрашње границе Европске уније на најмање 30 дана, како би смирили пандемију вируса корона.
  • УЕФА је одложила Европско првенство у фудбалу 2020. за лето 2021. године.
• 18. март — Европска радиодифузна унија је отказала Песму Евровизије 2020, због пандемије вируса корона у Европи, што је прво отказивање овог такмичења за 64 године одржавања.
• 20. март — Број умрлих од корона вируса је прешао 10.000, док је број заражених достигао четврт милиона.
• 24. март — Међународни олимпијски комитет и Јапан су суспендовали Летње олимпијске игре до 2021. године, без одложеног датума.
• 26. март — Број заражених од корона вируса је достигао 500.000, са приближно 23.000 потврђених смртних случајева. Сједињене Државе су престигле Кину и Италију по укупном броју потврђених случајева, са најмање 81.321 случаја и преко 1.000 умрлих.
• 27. март — Северна Македонија је званично постала 30. чланица НАТО пакта.
• 30. март — Број умрлих од корона вируса у Шпанији је надмашио број умрлих у Кини, са укупно 7.340 пријављених смртних случајева.
  • Међународни олимпијски комитет је најавио да ће Летње олимпијске игре бити одржана од 23. јула до 8. августа 2021. године.

Април

• 2. април — Број заражених од Ковида-19 је достигао милион случајева широм света.
• 3./4. април — Руска Федерација упутила је Србији помоћ у виду 15.000 тестова за детекцију вируса Ковид-19. Једанаест авиона руских Ваздушно-космичких снага допремило је у Србију медицинску помоћ из Руске Федерације. Помоћ, између осталог, укључује 16 специјалних моторних возила намењених за дезинфекцију објеката и путева, као и велику количину медицинске опреме, технике и заштитних средстава неопходних Србији у лечењу пацијената заражених коронавирусом и у борби против ширења Ковида-19.
• 4. април — У зони искључења око бивше нуклеарне електране у Чернобиљу избио је шумски пожар, око 90 ватрогасаца гасило је пожар који је захватио отприлике 20 хектара површине.
• 5. април — Први случај заразе животиње Ковидом-19. У питању је била четворогодишња малајска тигрица из зоолошког врта Бронкс у Њујорку.
• 8. април — Турска је послала помоћ Србији у виду различитих медицинских средстава, укључујући 100.000 заштитних маски, 2.000 заштитних одела, као и 1.500 тестова за Ковид-19.
• 10. април — Број умрлих од Ковида-19 достигао је 100 хиљада случајева широм света.
• 14. април — Међународни монетарни фонд (ММФ) је изјавио да очекује да ће светска економија пасти за 3%, што је највећи пад после Велике депресије 1930-их година.
• 15. април — Најдужа животиња на свету, дуга као 10 аутомобила, односно 45 метара,пронађена је у подморском кањону у близини обала Западне Аустралије. Научници са Шмит универзитета кажу да се ради о сифонофори, провидној црволикој животињи, која је, попут корала, састављена од више малих јединки које имају улогу органа једног већег бића, саопштено је са тог универзитета.
  • Број заражених од Ковида-19 је достигао два милиона случајева широм света.
• 17. април — Група француских научника са Универзитета у Прованси је утврдила да вирус корона у потпуности умире при температури од 92 степена током 15 минута.
  • Број умрлих од вируса корона у Европи је достигао 100 хиљада.
• 18. април — У пуцњави у канадској покрајини Нова Шкотска, убијено је двадесет и троје људи.
• 20. април — Цена нафте је пала на рекордни минимум, због пандемије вируса корона и због руско-арапског сукоба око цене нафте.
• 21. април — Број заражених од Ковида-19 је достигао два и по милиона случајева широм света.
• 25. април — Број умрлих од корона вируса је прешао 200 хиљада случајева широм света.
• 27. април — Број заражених од Ковида-19 је достигао три милиона случајева широм света, док је број заражених у Сједињеним Државама прешао милион случајева.
• 28. април — Број заражених од Ковида-19 у Русији достиже 87.147 случаја, што престиже број од 84.341 заражених у Кини.

Мај

• 1. мај — Као последицу пуцњаве у Новој Шкотској, Канада је забранила продају и употребу 1.500 врста ватреног оружја.
  • Број излечених од Ковида-19 је достигао милион случајева широм света.
• 6. мај — У Србији је укинуто ванредно стање које је уведено 15. марта због вируса корона.
  • Астрономи су објавили откриће прве црне рупе смештене у звезданом систему, која је видљива голим оком.
• 8. мај — 15 особа је приведено после инцидента испред Скупштине Србије, када су посланици Српског покрета Двери и њихове присталице на челу са Бошком Обрадовићем напали посланика Маријана Ристичевића и поцепали му сако и извређали министра здравља Златибора Лончара, посланика СНС Милована Дрецуна коме су рекли да је насрнуо на посланицу Марију Јањушевић и вређањем су дочекали лидера Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића.
• 12. мај — У Институту „Михајло Пупин” произведен је први респиратор у Србији, а инжењер института Владимир Нешић истиче је да је то најсавременији уређај и оценио да Србија има кадровске могућности за покретање производње медицинске опреме. Министар задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић је приликом представљања првог домаћег респиратора изјавио да је то „велика победа српске памети и инжењерског знања”.
• 14. мај — Број умрлих од Ковида-19 је прешао 300 хиљада случајева.
• 16. мај — Бундеслига је постала прва велика спортска лига која је наставила своју сезону, након 27. јануара.
• 21. мај — Број заражених од вируса корона је прешао 5 милиона случајева, са 106 хиљада заражених током претходног дана, што је највећи број оболелих у току једног дана до тада.
• 22. мај — Први дан без преминулих од последица вируса корона у Србији.
• 26. мај — У преко стотину градова у Сједињеним Државама почели су протести, поводом убиства Џорџа Флојда.
• 27. мај — Поглавар Исламске верске заједнице у Северној Македонији Сулејман Реџепи, смењен је по хитном поступку, јер се оженио 50 година млађом женом.
• 31. мај — Број заражених од Ковида-19 је прешао 6 милиона случајева широм света.

Јун

• 2. јун — Министар безбедности Босне и Херцеговине, Фахрудин Радончић, поднео је оставку на ту функцију.
• 7. јун — Број умрлих од Ковида-19 је прешао 400 хиљада случајева широм света.
• 8. јун — Број заражених од Ковида-19 је прешао 7 милиона случајева широм света.
• 14. јун — У Атланти су почели протести због убиства Афроамериканца, Рејшарда Брукса.
• 16. јун — Број заражених од Ковида-19 је прешао 8 милиона случајева широм света.
• 21. јун — Одржани редовни избори за Скупштину Србије, Скупштину АП Војводине и локалне самоуправе, на којима је коалиција коју је предводио Александар Вучић однела победу.
• 22. јун — Број заражених од Ковида-19 је прешао 9 милиона случајева широм света.
• 28. јун — Број заражених од Ковида-19 је прешао 10 милиона случајева широм света, док је број заражених у Сједињеним Државама достигао 2,5 милиона случајева.
  • Број умрлих од Ковида-19 је прешао 500 хиљада случајева широм света.

Јул

• 1. јул — На 234 бирачка места широм Србије поновљени су избори, на којима је право гласа имало 203.012 бирача.
  • Црна Гора је легализовала истополне бракове поставши 30. држава која је озаконила овај тип брака.
• 2. јул — Руски бирачи су подржали измену Устава Русије.
• 3. јул — Након оставке Едуара Филипа, за новог премијера Француске именован је Жан Кастекс.
  • Број заражених од Ковида-19 је прешао 11 милиона случајева широм света.
• 4. јул — Поплаве на острву Кјушу у Јапану усмртиле су више од 50 људи.
• 7. јул — У Београду и другим градовима Србије отпочели су протести грађана.
• 8. јул — Број заражених од Ковида-19 је прешао 12 милиона случајева широм света.
• 10. јул — Председник Турске, Реџеп Тајип Ердоган, потписао је декрет којим је поништена одлука да некадашња православна базилика Аја Софија буде музеј.
• 14. јул — Најмање 16 особа је погинуло у сукобима на граници између Арцаха и Азербејџана.
• 15. јул — Хакерски напади на Твитеру, чије су мете били истакнути налози са великим бројем пратилаца, довели су до масовне биткојн преваре.
• 18. јул — Број умрлих од Ковида-19 је прешао 600 хиљада случајева широм света.
• 22. јул — Број заражених од Ковида-19 је прешао 15 милиона случајева широм света.

Август

• 3. август — Конституисан је дванаести сазив Народне скупштине Републике Србије.
• 4. август — У снажним експлозијама лучких складишта у Бејруту погинуло је најмање 158 особа, а више од 6000 је повређено.
  • Број умрлих од Ковида-19 је прешао 700 хиљада случајева широм света.
• 7. август — Индијски авион је исклизнуо са полетно-слетне стазе приликом слетања у Кожикодеу при чему је погинуло 19 особа.
• 9. август — Александар Лукашенко је победио на председничким изборима у Белорусији, опозициони лидери одбили да признају резултате избора.
• 10. август — Број заражених од Ковида-19 је прешао 20 милиона случајева широм света.
• 11. август — Председник Русије Владимир Путин објавио је да је у Русији регистрована прва вакцина против вируса корона.
• 13. август — Израел и Уједињени Арапски Емирати су успоставили званичне дипломатске односе.
• 18. август — Председник Малија, Ибрахим Бубакар Кејта, поднео оставку након државног удара који је извела Војска Малија.
• 21. август — Севиља је освојила Лигу Европе, победом у финалу против Интера са 3 : 2.
• 22. август — Број умрлих од Ковида-19 је прешао 800 хиљада случајева широм света.
• 23. август — Бајерн Минхен је освојио Лигу шампиона, победом у финалу против Париз Сен Жермена са 1 : 0.
• 25. август — Светска здравствена организација је објавила да је потпуно заустављено ширење дивљег полиовируса на тлу Африке.
• 28. август — Јапански премијер Шинзо Абе најавио повлачење са функције због лошег здравственог стања.
• 30. август — На Парламентарним изборима у Црној Гори победиле опозиционе странке окупљене око Здравка Кривокапића, Алексе Бечића и Дритана Абазовића.
  • Број заражених од Ковида-19 је прешао 25 милиона случајева широм света.

Септембар

• 4. септембар — У Вашингтону је потписан економски споразум којем су присуствовали делегације председника Доналда Трампа, председника Србије Александра Вучића и председника Владе привремених институција у Приштини Авдулаха Хотија.
• 11. септембар — У поплавама које су захватиле Судан погинуло је више од стотину људи, а поплављено је више од 100.000 кућа.
• 12. септембар — Бахреин и Израел успоставили су званичне дипломатске односе.
• 13. септембар — Демонстранти су запалили зграду Владе у либијском граду Бенгазију протестујући због тешких услова живота и корупције.
  • Доминик Тим и Наоми Осака су победници Отвореног првенства САД у тенису у појединачној конкуренцији.
• 14. септембар — Краљевско астрономско друштво је најавило откривање фосфина у атмосфери Венере, за који је познато да је снажан предиктор за присуство микроорганизама.
• 23. септембар — Алекса Бечић из партије Демократска Црна Гора изабран је одлуком нове већине за председника Скупштине Црне Горе.
• 25. септембар — Два пилота Ратног ваздухопловства и ПВО Војске Србије погинула су приликом пада авиона МиГ-21 у рејону села Брасина код Малог Зворника обављајући своје летачке задатке.
  • Војни авион АН-26 срушио се недалеко од града Чугујева у Харковској области на истоку Украјине, а том приликом је погинуло 20 људи и двоје теже повређено.
• 27. септембар — Влада Јерменије прогласила је ратно стање и општу мобилизацију због ескалације ситуације у Нагорно-Карабаху.
• 29. септембар — Број умрлих од Ковида-19 је прешао милион случајева широм света.

Октобар

• 4. октобар — Одржан је референдум о независности Нове Каледоније, на коме је већина грађана гласала против независности од Француске.
• 5. октобар — Харви Алтер, Мајкл Хотон и Чарлс Рајс примили су Нобелову награду за медицину захваљујући открићу вируса који изазива хепатитис Ц.
• 6. октобар — Најмање једна особа је преминула, а 590 људи је повређено током нереда на протестима у Бишкеку, престоници Киргистана.
• 7. октобар — Суд у Атини прогласио је политичку партију крајње деснице Златну зору за криминалну организацију, након чега су уследили протести на атинским улицама.
• 10. октобар — Најмање 27 особа је погинуло, а више од 100.000 је остало без струје када је ураган Делта погодио обалу америчке државе Луизијана.
• 11. октобар — Рафаел Надал и Ига Швјонтек су победници Отвореног првенства Француске у тенису у појединачној конкуренцији.
• 12. октобар — Лос Анђелес лејкерси су победом против Мајами хита постали шампиони НБА лиге.
• 16. октобар — У департману Ивлин, надомак Париза, ученик средње школе убио је професора обезглављивањем испред просветне установе.
• 22. октобар — Земљотрес јачине 5,2 јединице Рихтерове скале погодио је подручје удаљено 52 километра од острва Закинтос.
• 23. октобар — Луис Арсе је победио на председничким изборима у Боливији пошто је освојио 55,10 одсто гласова.
• 24. октобар — Два пилота су погинула након што се срушио авион америчке морнарице у Алабами.
  • Најмање 18 особа је убијено, а 57 рањено, у самоубилачком бомбашком нападу на образовни центар у Кабулу.
• 25. октобар — Најмање 22 особе су погинуле када се срушила црква на истоку Гане.
• 26. октобар — НАСА је мерењем таласних дужина сунчеве светлости објавила да на Месецу има воде.
• 27. октобар — Луис Хамилтон је постао возач са највише победа у формули 1 пошто је тријумфовао у трци за Велику награду Португала.
• 28. октобар — Формирана је нова Влада избором Ане Брнабић за председницу Владе.
• 29. октобар — Француска полиција је ухапсила нападача за кога се сумња да је у Ници ножем убио три особе.
• 30. октобар — Снажан земљотрес јачине 6,6 степени Рихтерове скале погодио је грчко острво Самос и турски обалски град Измир.

Новембар

• 2. новембар — У терористичким нападима у Бечу погинуло је пет док је рањено више од 17 особа.
• 3. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Демократске странке, Џо Бајден, изабран је за председника САД победивши актуелног председника Доналда Трампа.
• 8. новембар — Број заражених од Ковида-19 је прешао 50 милиона случајева широм света.
• 9. новембар — Оружани сукоби у Нагорно-Карабаху завршени су потписивањем споразума о прекиду ватре у Москви између лидера Јерменије, Азербејџана и Русије.
• 14. новембар — Најмање 10 људи је погинуло у пожару који је на северу Румуније захватио болницу у којој се лече и пацијенти оболели од коронавируса.
• 15. новембар — Кандидат опозиције Маја Санду победила је на председничким изборима у Молдавији.
  • Одржани локални избори у Босни и Херцеговини.
• 20. новембар — У Србији је проглашена тродневна жалост због смрти патријарха Иринеја.
• 29. новембар — Француска победила на избору за Дечју песму Евровизије 2020. године.

Децембар

• 1. децембар — Опсерваторијска платформа телескопа Аресибо, тешка 900 тона која је слала и примала радио таласе из свемира, срушила се са висине од 140 метара и тешко оштетила тањир телескопа пречника 300 метара.
• 4. децембар — Скупштина Црне Горе изабрала је нову Владу на челу са премијером Здравком Кривокапићем.
  • У Београду у Абердаревој улици код зграде РТС-а дошло је до велике експлозије боце са плином у којој је једна особа погинула, а две тешко повређене.
• 10. децембар — На подручју планине Козаре у Републици Српској се срушио спортски авион, погинула су оба члана посаде.
• 16. децембар — Кинеска свемирска сонда Чанге-5, која је са собом носила око два килограма узорака Месечевих стена и тла, успешно се вратила на Земљу.
• 18. децембар — Број заражених од Ковида-19 је прешао 75 милиона случајева широм света.
• 26. децембар — Национална авио-компанија Црне Горе Монтенегро ерлајнс у потпуности је обуставила саобраћај због нерешених финансијских проблема са Владом Црне Горе.
• 29. децембар — Скупштина Црне Горе је усвојила измене Закона о слободи вероисповести.
  • Земљотрес јачине 6,3 степени по Рихтеру погодио је околину Петриње 46 километара југоисточно од Загреба.
• 30. децембар — Најмање 16 особа је погинуло и око 60 их је повређено у експлозијама на аеродрому у Адену, док је слетао авион у којем је била нова Влада националног јединства Јемена.

Смрти

Јануар

• 1. јануар — Дамир Михановић, хрватски комичар, глумац и музичар (*1961)
• 3. јануар:
  • Касем Сулејмани, ирански генерал-мајор Корпуса Чувара Исламске револуције (*1957)
  • Волфганг Брецинка, немачко-аустријски научник (*1928)
• 5. јануар — Ханс Тилковски, немачки фудбалски голман (*1935)
• 6. јануар — Јован Никитовић, православни архимандрит и игуман Манастира Вујна (*1946)
• 7. јануар — Зијад Арсланагић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер (*1936)
• 10. јануар:
  • Неда Арнерић, југословенска и српска глумица (*1953)
  • Кабус ибн Саид ел Саид, султан Омана и његових зависних територија (*1940)
• 13. јануар — Жан Делимо, француски историчар (*1923)
• 15. јануар — Милован Степандић, српски кошаркашки тренер (*1954)
• 19. јануар — Благовест Сендов, бугарски дипломата, математичар и политичар (*1932)
• 21. јануар — Тери Џоунс, велшки комичар, сценариста, глумац, режисер и писац (*1942)
• 23. јануар — Роберт Арчибалд, шкотски кошаркаш (*1980)
• 24. јануар:
  • Дује Боначић, југословенски репрезентативац у веслању и заслужни спортиста Југославије (*1929)
  • Миодраг Дамњановић, српски архитекта (*1939)
  • Роб Ренсенбринк, холандски фудбалер (*1947)
• 26. јануар:
  • Коби Брајант, амерички кошаркаш (*1978)
  • Роналд Ли, ромски канадски писац, лингвиста и активиста (*1934)
• 29. јануар — Благоја Георгијевски, југословенски кошаркаш (*1950)
• 31. јануар:
  • Јанез Становник, правник, економиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније (*1922)
  • Мери Хигинс Кларк, америчка списатељица (*1927)
  • Мирза Казар, азербејџански писац, политички аналитичар, водитељ, издавач (*1947)

Фебруар

• 1. фебруар — Енди Гил, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и соло гитариста групе Gang of Four (*1956)
• 3. фебруар — Џорџ Штајнер, амерички књижевни критичар, есејиста, филозоф, романописац и педагог (*1929)
• 4. фебруар:
  • Данијел арап Мои, кенијски политичар, други председник Кеније од 1978. до 2002. године (*1924)
  • Љиљана Петровић, југословенска и српска певачица (*1939)
• 5. фебруар — Кирк Даглас, амерички глумац, редитељ и продуцент (*1916)
• 7. фебруар — Неџмије Пагаруша, југословенска и албанска певачица и глумица (*1933)
• 9. фебруар — Владимир Крањчевић, хрватски диригент, пијаниста и педагог (*1936)
• 10. фебруар — Ранко Јововић, српски пјесник (*1941)
• 15. фебруар — Ватрослав Мимица, југословенски и хрватски филмски редитељ, сценариста и продуцент (*1923)
• 16. фебруар:
  • Хари Грег, северноирски фудбалер и фудбалски тренер (*1932)
  • Перл Кар, енглеска певачица и учесница Евровизије (*1921)
• 17. фебруар — Марио Машунго, мозамбички политичар и економиста, премијер Мозамбика од 1986. до 1994. године (*1940)
• 18. фебруар — Веселин Ђуретић, српски историчар и члан Сената Републике Српске (*1933)
• 23. фебруар:
  • Зоран Модли, српски новинар, радијски диск-џокеј, пилот и инструктор летења (*1948)
  • Читетсу Ватанабе, јапански суперстогодишњак, који је у тренутку смрти био најстарији живи мушкарац на свету (*1907)
• 24. фебруар:
  • Ђорђе Желчески, југословенски и македонски певач народне музике (*1938)
  • Јан Тајген, норвешки музичар, глумац и комичар (*1949)
• 25. фебруар:
  • Хосни Мубарак, египатски политичар, бивши председник Републике Египат (*1928)
  • Мирољуб Трошић, српски телевизијски и филмски аматерски глумац (*1948)
  • Миодраг Караџић, српски сценариста, аутор више ТВ серија (*1950)
• 26. фебруар:
  • Мухамед Филиповић, југословенски и босанскохерцеговачки филозофски писац (*1929)
  • Неџмије Хоџа, удовица некадашњег албанског вође Енвера Хоџе и бивша политичарка (*1921)
• 28. фебруар — Фриман Дајсон, британско-амерички физичар и математичар (*1923)
• 29. фебруар — Ева Секељ, мађарска пливачица (*1927)

Март

• 4. март — Хавијер Перез де Куељар, перуански политичар, пети по реду генерални секретар Уједињених нација од 1982. до 1991. године и премијер Перуа од 2000. до 2001. године (*1920)
• 5. март — Љубомир Радичевић, југословенски и српски редитељ и сценариста (*1927)
• 6. март — Мица Трофртаљка, српска фолк певачица (*1943)
• 7. март — Зденка Вучковић, југословенска и хрватска певачица (*1942)
• 8. март:
  • Макс фон Сидоу, шведски и амерички глумац (*1929)
  • Новица Гушић, пуковник Војске Републике Српске (*1941)
• 9. март — Ричард Кенет Гај, британски математичар (*1916)
• 10. март:
  • Беба Селимовић, интерпретаторка севдалинки (*1939)
  • Десимир Станојевић, српски глумац (*1950)
• 11. март — Ружа Балог, српска и југословенска певачица народне музике, староградских песама и севдалинки (*1943)
• 13. март — Дана Затопкова, чехословачка атлетичарка (*1922)
• 14. март:
  • Ева Пиларова, чешка певачица и глумица (*1939)
  • Офер Бар Јосеф, израелски археолог, професор праисторијске археологије на Харвард универзитету (*1937)
• 15. март — Бранислав Видић, професор на Џорџтаун универзитету у Вашингтону, академик САНУ, светски стручњак за микробиологију (*1934)
• 16. март — Мирко Бојић, југословенски и српски новинар, репортер, спољнополитички коментатор, уредник и публициста (*1932)
• 17. март:
  • Мануел Серифо Њамаџо, политичар из Гвинеје Бисао (*1958)
  • Едуард Лимонов, руски писац, политичар и дисидент (*1943)
  • Ранко Малетић, православни свештеник протојереј ставрофор и старешина Цркве Свете Тројице код Приједора (*1951)
  • Бети Вилијамс, мировна активисткиња из Северне Ирске и добитница Нобелове награде за мир (1976) (*1943)
• 18. март — Алфред Ворден, амерички пилот, ваздухопловни инжењер и астронаут (*1932)
• 19. март — Миљенко Жуборски, српски књижевник (*1938)
• 20. март:
  • Владимир Забродски, чехословачки хокејаш на леду (*1923)
  • Борислав Станковић, српски кошаркаш и тренер, као и дугогодишњи генерални секретар Међународне кошаркашке организације (*1925)
  • Кени Роџерс, амерички певач, текстописац, глумац и музички продуцент (*1938)
• 23. март — Нора Или, швајцарска преобраћеница у ислам и исламска проповедница (*1984)
• 24. март:
  • Албер Удерзо, француски стрип цртач и сценариста (*1927)
  • Тања Поповић, српска професорка (*1963)
  • Ману Дибанго, камерунски музичар и текстописац (*1933)
• 26. март:
  • Раде Михаљчић, српски историчар и члан Академије наука и умјетности Републике Српске (*1937)
  • Мајкл Соркин, амерички архитекта, урбаниста, писац и аутор (*1948)
  • Милан Даљевић, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и друштвено-политички радник СФР Југославије (*1925)
• 28. март:
  • Игор Спасов, српски телевизијски новинар и филмски и ТВ монтажер (*1960)
  • Лазар Ранковић, православни архимандрит и игуман Манастира Витовнице (*1937)
  • Лин Кристи, аустралијски џез басиста (*1928)
• 29. март:
  • Кшиштоф Пендерецки, пољски композитор и диригент (*1933)
  • Филип Ворен Андерсон, амерички теоријски физичар и добитник Нобелове награде за физику 1977. године (*1923)
• 30. март:
  • Милутин Кнежевић, епископ ваљевски (*1949)
  • Сава Тутунџић, археолог, египтолог и професор Филозофског факултета Универзитета у Београду (*1928)

Април

• 2. април — Ранко Борозан, југословенски и српски фудбалер (*1933)
• 4. април — Миша Тумбас, навијач Партизана (*1954)
• 5. април — Махмуд Џибрил, либијски политичар (*1952)
• 6. април:
  • Радомир Антић, фудбалски тренер (*1948)
  • Душан Грујић, председник тениског клуба Партизан (*1949)
• 8. април:
  • Бошко Бурсаћ, југословенски и српски фудбалер (*1945)
  • Магдалина Савковић, православна монахиња (*1945)
  • Донато Сабија, италијански атлетичар (*1964)
  • Ларс Ерик Лундвал, шведски хокејаш на леду и хокејашки тренер (*1934)
• 11. април:
  • Радомир Мићуновић, српски песник, критичар, есејиста, новинар, публициста и енигмата (*1940)
  • Рафаила Марковић, игуманија Манастира Мале Ремете (*1935)
  • Џон Хортон Конвеј, енглески математичар (*1937)
• 14. април — Миодраг Лазић, српски примаријус, хирург и књижевник (*1955)
• 15. април — Брајан Денехи, амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац, продуцент и редитељ (*1938)
• 16. април:
  • Милија Вуковић, српски глумац (*1947)
  • Луис Сепулведа, чилеански писац и новинар (*1949)
  • Бојана Милошевић Брнад, југословенска и српска кошаркашица (*1965)
• 19. април — Наталија Лазић, српска певачица и учесница шоу програма Ја имам таленат (*1991)
• 20. април — Ебов Грахам, британски певач и члан састава Foreign Beggars (*1979)
• 21. април:
  • Терујуки Оказаки, јапански мајстор шотокан каратеа 10. дан (*1931)
  • Шон Арнолд, британски глумац (*1941)
  • Доналд Кенеди, амерички научник, јавни администратор и академик (*1931)
  • Флоријан Шнајдер, њемачки музичар (*1947)
• 22. април:
  • Ширли Најт, америчка глумица (*1937)
  • Димитри Диатченко, амерички глумац украјинског порекла (*1968)
• 24. април:
  • Фред Годсон, амерички репер (*1985)
  • Лин Фолдс Вуд, британска ТВ водитељка и новинарка (*1948)
  • Роб Гибс, амерички аниматор и режисер (*1964)
• 25. април:
  • Џин Динарски, амерички глумац (*1933)
  • Драган Војводић, српски нефролог, доктор медицинских наука и функционер Савеза независних социјалдемократа (*1959)
  • Јован Мирковић, српски историчар специјализован за проучавање геноцида и холокауста (*1943)
• 26. април — Јован Гламочанин, српски политичар и правник (*1940)
• 27. април:
  • Драгутин Зеленовић, председник Владе Републике Србије и редовни професор на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду (*1928)
  • Робер Ербен, француски фудбалер и тренер (*1939)
• 28. април — Фредрик Ларсон, шведски рукометаш (*1984)
• 29. април:
  • Јахија Хасан, дански песник палестинског порекла (*1995)
  • Ирфан Хан, индијски глумац (*1967)
• 30. април:
  • Сем Лојд, амерички глумац, певач и музичар (*1963)
  • Стефан Лукић, српски боксер (*1993)

Мај

• 1. мај:
  • Лајош Енглер, југословенски кошаркаш (*1928)
  • Радослав Ћебић, српски новинар (*1972)
• 2. мај:
  • Снежана Вељковић, лекар и професор Медицинског факултета у Београду (*1946)
  • Олга Куликовска-Романова, почасни академик Руске академије уметности, аутор бројних публикација у руској и страној штампи, члан Савеза књижевника Русије (*1926)
• 3. мај:
  • Дејв Гринфилд, eнглески музичар, певач и аутор песама (*1949)
  • Мирослава Мирковић, српска историчарка и универзитетска професорка (*1933)
• 4. мај:
  • Драган Вучић, македонски ТВ водитељ, музичар и шоумен (*1955)
  • Нада Лер-Софронић, феминисткиња, борац за слободу, равноправност и друштвену правду (*1941)
• 5. мај:
  • Спасоје Крунић, архитекта, пројектант и политичар (*1939)
  • Сергеј Адијан, совјетски и руски математичар (*1931)
• 6. мај — Синиша Кисић, бивши градоначелник Брчког и потпредседник Олимпијског комитета Босне и Херцеговине (*1954)
• 8. мај — Рој Хорн, немачко-амерички забављач и мађионичар (*1944)
• 9. мај — Литл Ричард, амерички певач и кантаутор (*1932)
• 10. мај:
  • Џери Стилер, амерички комичар и глумац (*1927)
  • Бранко Бојовић, српски архитекта и урбаниста (*1940)
  • Момчило Животић, српски филмски и позоришни глумац (*1931)
• 11. мај:
  • Андреа Риналди, италијански фудбалер Аталанте (*2000)
  • Торкилд Гробсел, дански протестантски свештеник (*1947)
  • Богдан Јакуш, југословенски и српски филмски и позоришни глумац (*1938)
• 12. мај — Един Спречо, југословенски и босански фудбалер (*1947)
• 13. мај — Кијотака Суетаке, јапански сумо рвач (*1992)
• 15. мај — Фред Вилард, амерички глумац, комичар и писац (*1933)
• 16. мај — Јерина Јовић, српска певачица народних песама (*1949)
• 18. мај — Марко Елснер, југословенски и словеначки фудбалер и тренер (*1960)
• 21. мај:
  • Мирослав Радовановић, српски певач народне музике (*1947)
  • Беким Сејрановић, босанскохерцеговачки књижевник и књижевни преводилац (*1972)
  • Оливер Вилијамсон, амерички економиста (*1932)
• 22. мај:
  • Џери Слоун, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (*1942)
  • Миљан Мрдаковић, српски фудбалер (*1982)
• 23. мај — Бранислав Мијатовић Мија, српски музичар, шоумен и један од оснивача популарне групе Слатки Грех (*1952)
• 25. мај — Џорџ Флојд, Афроамериканац који је умро током лишавања слободе од стране полицијских службеника у Минеаполису (*1973)
• 26. мај:
  • Прахлад Џани, индијски саду (*1929)
  • Клиф Пенингтон, канадски хокејаш на леду (*1940)
• 29. мај — Боб Вејтон, најстарији човек на свету (*1908)
• 30. мај — Боби Мороу, амерички спринтер (*1935)
• 31. мај — Христо Јавашев, бугарски сликар (*1935)

Јун

• 2. јун — Вес Анселд, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (*1946)
• 3. јун — Џон Лук Џок, министар правде у Влади Јужног Судана (*1951)
• 5. јун — Борис Гаганелов, бугарски фудбалер (*1941)
• 7. јун — Марина Благојевић, српска социолошкиња, национална експерткиња за родну равноправност и феминисткиња (*1958)
• 8. јун — Пјер Нкурунзиза, бурундијски политичар и председник Бурундија од 2005. па до смрти 2020. године (*1964)
• 13. јун:
  • Антонина Јањић, монахиња Манастира Ћелије (*1931)
  • Драгослав Кочовић, српски доктор политичких наука и универзитетски професор (*1954)
• 14. јун — Сушант Синг Раџпут, индијски боливудски глумац, плесач, предузетник и филантроп (*1986)
• 16. јун — Добривоје Топаловић, српски певач народне музике (*1944)
• 17. јун:
  • Вили Торн, енглески играч снукера (*1954)
  • Игор Вук Торбица, српски позоришни редитељ (*1987)
• 18. јун — Тибор Бенедек, мађарски ватерполиста (*1972)
• 19. јун:
  • Карлос Руиз Зафон, шпански писац, аутор многих бестселера (*1964)
  • Ијан Холм, енглески глумац (*1931)
• 20. јун — Ема Дероси Бјелајац, учесница Народноослободилачке борбе и председница Председништва СР Хрватске од 1985. до 1986. године (*1926)
• 21. јун:
  • Бобана Величковић, репрезентативка Србије у спортском стрељаштву (*1990)
  • Миле Неделкоски, македонски писац (*1935)
• 22. јун:
  • Џоел Шумахер, амерички филмски редитељ, сценариста и продуцент (*1939)
  • Пјерино Прати, италијански фудбалер (*1946)
• 26. јун:
  • Никола Стојановић, председник Централног комитета СК Босне и Херцеговине од 1978. до 1982. године (*1933)
  • Јарослав Полак, чехословачки и словачки фудбалер (*1947)
• 27. јун — Илија Петковић, српски фудбалер, фудбалски тренер и селектор фудбалске репрезентације Србије и Црне Горе (*1945)
• 29. јун:
  • Карл Рајнер, амерички глумац, забављач, редитељ, сценариста, писац и ТВ продуцент (*1922)
  • Миодраг Богић, српски је филмски, телевизијски и радио редитељ, сценариста, продуцент и директор „Магма филма“ из Београда (*1940)
• 30. јун — Елена Флерова, совјетска и руска уметница (*1943)

Јул

• 3. јул:
  • Лидија Пилипенко, примабалерина Народног позоришта у Београду и кореограф (*1938)
  • Живојин Жика Новков, српски балетски играч и кореограф (*1938)
• 6. јул:
  • Енио Мориконе, италијански композитор и диригент (*1928)
  • Зоран Стојковић, српски правник, политичар и министар правде Србије 2004—2007 (*1946)
  • Роналд Грејам, амерички математичар (*1935)
• 7. јул — Миодраг Матицки, српски књижевник и научни радник (*1940)
• 8. јул — Наја Ривера, америчка глумица, певачица и модел (*1987)
• 9. јул — Љубиша М. Јовановић, српски музичар (*1965)
• 10. јул — Џек Чарлтон, енглески фудбалер (*1935)
• 11. јул — Манојле Гавриловић, српски књижевник и песник (*1945)
• 12. јул — Кели Престон, америчка глумица и манекенка (*1962)
• 13. јул:
  • Грант Имахара, амерички стручњак за електронику и радио контролу и глумац (*1970)
  • Милутин Мића Стојановић, српски хармоникаш, композитор и певач (*1935)
• 15. јул:
  • Даринка Матић-Маровић, српска диригенткиња, ректор Универзитета уметности у Београду и декан Факултета музичке уметности (*1937)
  • Петар Алаџић, југословенски и српски стрип сценариста (*1954)
• 18. јул — Бошко Маринко, српски рвач (*1939)
• 19. јул:
  • Николај Танајев, киргиски политичар који је обављао функцију премијера Киргистана од 2002. до 2005. године (*1945)
  • Драган Колунџија, српски и југословенски књижевник и песник. (*1938)
• 21. јул — Снежана Спасић, извођач српске и балканске традиционалне музике, као и поп, рок и џез музике (*1969)
• 23. јул — Жаклин Нунан, америчка педијатрица и дечији кардиолог (*1928)
• 24. јул — Бенџамин Мкапа, танзанијски политичар и председник Танзаније од 1995. до 2005. године (*1938)
• 25. јул:
  • Џон Саксон, амерички филмски и телевизијски глумац (*1936)
  • Божидар Миленковић, југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1954)
• 26. јул:
  • Миодраг Сибиновић, српски филолог, лингвиста, преводилац, теоретичар превођења и књижевник (*1937)
  • Оливија де Хевиленд, британско-америчка филмска, позоришна и телевизијска глумица (*1916)
• 27. јул — Овен Артур, премијер Барбадоса од 1994. до 2008. године (*1949)
• 28. јул — Урош Гловацки, српски филмски и позоришни глумац (*1933)
• 31. јул:
  • Алан Паркер, енглески филмски стваралац (*1944)
  • Миодраг Живковић, српски вајар и редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду (*1928)

Август

• 1. август:
  • Димитрије Стефановић, српски музиколог и диригент, академик и генерални секретар САНУ (*1929)
  • Вилфорд Бримли, амерички глумац и певач (*1934)
• 3. август — Џон Хјум, ирски политичар и добитник Нобелове награде за мир 1998. године (*1937)
• 4. август:
  • Рајко Дујмић, хрватски музичар, најпознатији као вођа групе Нови фосили (*1954)
  • Зоран Миленковић, српски и југословенски фудбалер (*1946)
  • Френсис Е. Ален, америчка информатичарка и пионирка у пољу оптимизујућих компајлера (*1932)
• 5. август:
  • Агатонас Јаковидис, грчки певач народне музике ребетико стила (*1955)
  • Исидора Бјелица, српска књижевница и ТВ водитељка (*1967)
  • Нада Млађеновић, српска филмска и позоришна глумица (*1928)
• 7. август — Мајкл Оџо, нигеријско-амерички кошаркаш (*1993)
• 10. август — Владица Поповић, српски и југословенски фудбалер и тренер (*1935)
• 12. август:
  • Слободан Јарчевић, српски књижевник, публициста и ратни министар иностраних послова Републике Српске Крајине (*1942)
  • Павол Бирош, словачки фудбалер и чехословачки репрезентативац (*1953)
• 14. август — Светозар Обрадовић, српски и југословенски сценариста стрипова, новинар, педагог и спортски радник (*1950)
• 15. август — Антоније Ђурић, српски новинар, књижевник, историчар и публициста (*1929)
• 17. август — Новак Вукоје, српски оториноларинголог, познат као "доктор за хркање" (*1947)
• 18. август — Бен Крос, енглески глумац (*1947)
• 20. август:
  • Бранко Костић, југословенски економиста и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Црне Горе (*1939)
  • Зоран Миљковић, српски и југословенски глумац (*1947)
• 21. август:
  • Дарко Мацура, српски извођач народне музике, градитељ инструмената, композитор и музички педагог (*1952)
  • Марко Поповић, српски археолог и универзитетски професор (*1944)
• 23. август — Милан Шевић, српски организатор културно-уметничких делатности (*1939)
• 26. август — Џералд П. Кар, амерички пилот и астронаут (*1932)
• 28. август — Чедвик Боузман, амерички глумац (*1976)
• 31. август — Пранаб Мукерџи, индијски председник од јула 2012. до јула 2017. године (*1935)

Септембар

• 5. септембар:
  • Јиржи Менцл, чешки редитељ (*1938)
  • Жарко Домљан, хрватски историчар и политичар (*1932)
• 6. септембар — Драгољуб Ојданић, начелник Генералштаба ВЈ (1998—2000) и министар одбране СРЈ (2000) (*1941)
• 10. септембар:
  • Арије Ливне, савјетник предсједника Владе Републике Српске (*1921)
  • Дајана Риг, енглеска глумица (*1938)
• 12. септембар — Навид Афкари, ирански рвач који је осуђен на смрт, а потом и погубљен (*1993)
• 15. септембар:
  • Момчило Крајишник, привредник, српски политичар из Републике Српске и члан предсједништва БиХ (1996—1998) (*1945)
  • Муса Траоре, војни официр и председник Малија од 1968. до 1991. године (*1936)
• 18. септембар — Рут Бејдер Гинсберг, придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава (*1933)
• 19. септембар — Ли Керслејк, енглески музичар (*1947)
• 21. септембар:
  • Мајкл Лонсдејл, британско-француски глумац (*1931)
  • Артур Ешкин, амерички научник и добитник Нобелове награде за физику 2018. године (*1922)
• 22. септембар:
  • Агне Симонсон, шведски фудбалер (*1935)
  • Миша Марковић, српски уметник, певач и композитор (*1949)
• 23. септембар — Златко Портнер, српски и југословенски рукометаш (*1962)
• 25. септембар — Горан Паскаљевић, српски филмски редитељ, сценариста и продуцент (*1947)
• 27. септембар — Јуко Такеучи, јапанска глумица (*1980)
• 29. септембар:
  • Исидора Жебељан, српска композиторка и редовна чланица САНУ (*1967)
  • Сабах IV ел Ахмед ел Џабир ел Сабах, премијер Кувајта (2003—2006) и емир Кувајта (2006—2020) (*1929)

Октобар

• 4. октобар — Кензо Такада, јапански модни креатор (*1939)
• 6. октобар:
  • Еди ван Хејлен, холандско-амерички музичар, текстописац и продуцент (*1955)
  • Џони Неш, амерички реге певач (*1940)
  • Милош Герић, српски кларинетиста и професор (*1935)
  • Ђорђије Вуковић, српски универзитетски професор, писац, критичар, историчар и теоретичар књижевности (*1943)
• 8. октобар — Мићо Ловрић, учесник Народноослободилачког рата и председник ФК Партизан (1967-1971) (*1926)
• 10. октобар — Милоје Поповић Каваја, српски дипломата, публициста и књижевник, члан Удружења књижевника Србије и Удружења Адлигат (*1936)
• 11. октобар — Бора Дрљача, српски фолк певач (*1941)
• 13. октобар — Васкрсија Јањић, српски стручњак из области фитофармације (*1944)
• 20. октобар — Џејмс Ранди, канадско-амерички мађионичар и скептик (*1928)
• 24. октобар:
  • Ђуро Стипановић, српски књижевник (*1937)
  • Изет Ибрахим ел Дури, ирачки војни и политички лидер Баас партије (*1942)
• 26. октобар — Сретен Давидовић, југословенски и српски фудбалер (*1931)
• 28. октобар:
  • Душко Шњегота, српски универзитетски професор и доктор економских наука (*1967)
  • Миомир Дашић, црногорски историчар и редовни члан ЦАНУ (*1930)
• 29. октобар:
  • Славен Замбата, југословенски фудбалер (*1940)
  • Јорданчо Чевревски, југословенски и македонски филмски и позоришни глумац (*1951)
• 30. октобар:
  • Амфилохије Радовић, митрополит црногорско-приморски (1990—2020) и епископ банатски (1985—1990) (*1938)
  • Жарко Кнежевић, југословенски и српски кошаркаш (*1947)
  • Роберт Фиск, британски писац и новинар (*1946)
  • Павле Николић, професор Уставног права на Правном факултету Универзитета у Београду (*1928)
  • Миљенко Викић, хрватски балетни плесач, кореограф и филмски глумац (*1931)
• 31. октобар:
  • Шон Конери, шкотски филмски и позоришни глумац (*1930)
  • Данијел Думилеј, британско - амерички репер, текстописац и музички продуцент (*1971)

Новембар

• 2. новембар — Рајко Ђурић, ромски писац и политичар (*1947)
• 3. новембар — Иво Тартаља, теоретичар, историчар књижевности и професор Филолошког факултета Универзитета у Београду (*1930)
• 4. новембар — Кен Хенсли, британски рок певач, композитор, мулти-инструменталиста и продуцент (*1945)
• 6. новембар:
  • Драган Јовичић, југословенски, српски и босанскохерцеговачки филмски и позоришни глумац (*1953)
  • Фернандо Соланас, аргентински филмски режисер, текстописац и политичар (*1936)
• 7. новембар — Вера Зима, југословенска и хрватска позоришна, филмска и телевизијска глумица (*1953)
• 9. новембар — Драгомир Антонић, српски етнолог (*1948)
• 10. новембар — Амаду Тумани Туре, малијски политичар и председник у два наврата (1991—1992; 2002—2012) (*1948)
• 11. новембар:
  • Калифа ибн Салман ел Калифа, премијер Бахреина (1970—2020) (*1935)
  • Милета Лисица, српски кошаркаш (*1966)
  • Елмедин Ровчанин, политичар и секретар Министарства рада и социјалног старања у Влади Црне Горе (*1974)
• 12. новембар:
  • Краснодар Рора, југословенски и хрватски фудбалер (*1945)
  • Мирко Бабић, српски глумац (*1948)
  • Џери Ролингс, председник Гане у два наврата (1979; 1981—2001) (*1947)
  • Масатоши Кошиба, јапански физичар и добитник Нобелове награде за физику 2002. године (*1926)
• 13. новембар — Крунослав Кићо Слабинац, југословенски и хрватски певач, гитариста, композитор и аранжер (*1944)
• 14. новембар — Армен Џигархањан, совјетски, јерменски и руски глумац (*1935)
• 15. новембар — Реј Клеменс, енглески фудбалски голман (*1948)
• 16. новембар:
  • Мића Милошевић, српски редитељ и сценариста документарних и играних филмова (*1930)
  • Иван Бекјарев, југословенски и српски глумац (*1946)
  • Томислав Мерчеп, хрватски политичар и ратни злочинац (*1952)
• 17. новембар:
  • Пим Дусбург, холандски фудбалски голман (*1943)
  • Коља Мићевић, српски преводилац, песник, есејиста и публициста (*1941)
• 18. новембар — Бранко Деспот, српски хирург, универзитетски професор и хроничар (*1954)
• 20. новембар:
  • Иринеј, патријарх Српске православне цркве (2010—2020) (*1930)
  • Џудит Џарвис Томсон, амерички филозоф (*1929)
• 21. новембар — Артемије Радосављевић, рашчињени епископ рашко-призренски и косовско-метохијски (*1935)
• 22. новембар:
  • Мустафа Надаревић, југословенски, босанскохерцеговачки и хрватски позоришни и филмски глумац и режисер (*1943)
  • Анђелија Веснић, југословенска и српска филмска и позоришна глумица (*1929)
• 23. новембар — Анеле Нконка, јужноафрички фудбалер (*1987)
• 24. новембар:
  • Кристоф Доминиси, француски рагбиста (*1972)
  • Мамаду Танџа, нигерски потпуковник, политичар и председник Нигера од 1999. до 2010. године (*1938)
  • Перо Гудељ, босанскохерцеговачки бизнисмен и оснивач компаније "Фис" (*1955)
  • Бојан Златановић Токан, српски музичар и бубњар Амадеус бенда (*1975)
• 25. новембар — Дијего Марадона, аргентински фудбалер (*1960)
• 26. новембар — Дарија Николоди, италијанска глумица, сценаристкиња и продуценткиња (*1950)
• 27. новембар — Шпиро Губерина, југословенски и хрватски филмски и позоришни глумац (*1933)
• 28. новембар — Дејвид Прауз, енглески карактерни глумац, бодибилдер и дизач тегова (*1935)
• 29. новембар:
  • Мирослав Миша Алексић, српски музичар, бас гитариста рок бенда „Рибља Чорба” (*1953)
  • Папа Буба Диоп, сенегалски фудбалер (*1978)
• 30. новембар:
  • Бранимир Шћепановић, српски књижевник и сценариста (*1937)
  • Рената Лаксова, америчка педијатријска генетичарка (*1931)

Децембар

• 1. децембар — Божидар Бошко Авлијаш, доктор економских наука и први предсједник "Српског интелектуалног форума" Српско Сарајево (*1927)
• 2. децембар:
  • Рафер Џонсон, амерички десетобојац и филмски глумац (*1934)
  • Валери Жискар д’Естен, француски политичар и председник државе од 1974. до 1981. године (*1926)
  • Владислав Вељковић, православни протосинђел и игуман Манастира Свете Тројице (*1960)
  • Хју Киз Берн, аустралијско−енглески глумац (*1947)
• 5. децембар — Виктор Понедељник, совјетски фудбалер (*1937)
• 6. децембар:
  • Џеј Рамадановски, југословенски и ромски певач фолк, ромске, турбо-фолк и поп-фолк музике (*1964)
  • Дејан Дабовић, југословенски ватерполиста (*1944)
  • Табаре Васкез, уругвајски политичар и председника Уругваја у два наврата (2005—2010; 2015—2020) (*1940)
• 7. децембар:
  • Тихомир Арсић, српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и продуцент (*1957)
  • Чак Јејгер, амерички пилот (*1923)
  • Боривоје Кандић, југословенски и српски глумац (*1961)
  • Винко Брнада, босанскохерцеговачки певач и извођач севдалинки (*1946)
• 8. децембар — Алехандро Сабеља, аргентински фудбалер и фудбалски тренер (*1954)
• 9. децембар — Паоло Роси, италијански фудбалер (*1956)
• 11. децембар — Ким Ки Дук, јужнокорејски филмски режисер (*1960)
• 12. децембар:
  • Џон ле Каре, енглески је романописац, сценариста, продуцент и повремени глумац (*1931)
  • Џек Стајнбергер, амерички физичар и добитник Нобелове награде за физику 1988. године (*1921)
• 14. децембар:
  • Жерар Улије, француски фудбалер и фудбалски тренер (*1947)
  • Миломир Одовић, српски и босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер (*1955)
• 15. децембар:
  • Золтан Сабо, српски фудбалер и фудбалски тренер (*1972)
  • Георгије Добросављевић, православни архимандрит и игуман Манастира Благовештења (*1934)
• 16. децембар:
  • Јанко Вујиновић, српски књижевник (*1945)
  • Ева Марија Карађорђевић, трећа супруга и удовица принца Андреја Карађорђевић (*1926)
  • Летиција Ли Сијан, про - пекиншка активисткиња у Хонг Конгу (*1964)
• 17. децембар:
  • Весна Денчић, српска књижевница и афористичарка (*1963)
  • Пјер Бујоја, председник Бурундија у два наврата (1987—1993; 1996—2003) (*1949)
• 18. децембар — Драгиша Пандуровић Гиле, српски сатиричар и текстописац (*1953)
• 19. децембар — Хермина Пипинић, југословенска и хрватска филмска и позоришна глумица (*1928)
• 22. децембар:
  • Серафим Миљковић, православни архимандрит духовник Манастира Благовештења Рудничкога (*1935)
  • Едмунд Кларк, амерички научник из области рачунарства (*1945)
• 23. децембар:
  • Перо Квргић, југословенски, српски и хрватски филмски и позоришни глумац (*1927)
  • Мићо Мићић, српски политичар и градоначелник Бијељине (2005—2020) (*1956)
• 24. децембар:
  • Милорад Јанковић, југословенски и српски фудбалер (*1940)
  • Александар Ивош, југословенски и српски фудбалер (*1931)
  • Светислав Вранић, капетан Ер Србије који је довезао медицинску помоћ из Кине (*1964)
• 25. децембар — Максим Цигалко, белоруски фудбалер (*1983)
• 26. децембар:
  • Милка Бабовић, југословенска репрезентативка у атлетици, новинар и спортски коментатор (*1928)
  • Златко Николић, српски криминолог (*1946)
• 27. децембар:
  • Александар Ивић, српски математичар, професор емеритус Универзитета у Београду и академик САНУ (*1949)
  • Ева Сјатковска, пољски лингвиста и слависта (*1930)
• 28. децембар:
  • Спасоје Влајић, српски научник, инжењер кристалографије и проналазач светлосне формуле (*1946)
  • Милутин Петровић, српски песник и један од оснивача Српског књижевног друштва (*1941)
• 29. децембар:
  • Пјер Карден, италијански и француски модни дизајнер (*1922)
  • Бисерка Илијашев, инжењерка архитектуре (*1942)
  • Шаба Ду, амерички глумац, плесач и кореограф (*1955)
• 30. децембар — Александар Јовановић, српски математичар и универзитетски професор (*1949)
• 31. децембар — Душан Јовановић, југословенски, српски и словеначки глумац, позоришни редитељ, драматург, есејиста и сценариста (*1939)

Нобелове награде

• Физика —
• Хемија —
• Медицина —
• Књижевност —
• Мир —
• Економија —

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце