Klaustrofobija je anksiozni poremećaj koji podrazumijeva strah od zatvorenog ili uskog prostora. Klaustofobi mogu da dožive napade panike prilikom ulaska u skučene prostore kao što su liftovi, vozovi ili avioni.[1][2]
Klaustrofobija se može liječiti na način slične drugim anksioznim poremećajima. Postoji spektar metoda uključujući kognitivnu terapiju ponašanja i upotrebu anti-anksioznih medikamenata.
Klaustrofobija se smatra suprotnošću agorafobije, to jest "straha od otvorenih prostora". Ovo je preterano pojednostavljivanje jer se klaustrofobi takođe mogu bojati gomile, tako da na primer prometni gradski trg može da uzrokuje i klaustrofobične i agorafobične napade.
Istraživanja pokazuju da 5 - 10% ljudi koji su bili podvrgnuti skeniranju nuklearnom magnetnom rezonancom ima klaustrofobiju. Štaviše, otkriveno je da je 7% pacijenata imalo „neidentifikovanu“ klaustrofobiju, zbog koje je skeniranje moralo da se prevremeno okonča. 30% je izjavilo da je osećalo blaže nelagodnosti usled neophodnosti da leže u zatvorenom prostoru duže vremena.
Postoji nekoliko psihotarapeutskih metoda za lečenje klaustrofobije.