Ovo je članak o godini 1980.

Godina 1980 (MCMLXXX) bila je prijestupna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru.

• 1. 1. - Promenom u švedskom Zakonu o nasleđivanju, princeza Victoria postaje naslednik prestola umesto mlađeg brata.
• 2. 1. - SR Hrvatska uvodi obvezne mirovine za zemljoradnike.
• 3. 1. - Predsednik Josip Broz Tito primljen u Klinički centar u Ljubljani zbog problema sa krvnim sudovima na nozi ("Titova poslednja bitka").
• 3. 1. - Socijaldemokrata Francisco de Sá Carneiro je novi premijer Portugala (do decembra).
• 4. 1. - SAD uvode žitni embargo prema SSSR-u zbog invazije u Afganistan.
• 6. 1. - U 00:00 sati UTC počela epoha Globalnog pozicionog sistema.
• 6. 1. - Ubijen Piersanti Mattarella, regionalni predsednik Sicilije - počinilac je mafija (njegov brat Sergio će 2015. postati predsednik Italije).
• 6. 1. - Prva epizoda "Vrućeg vetra" - 10 epizoda do marta.
• 9. 1. - U osam gradova Saudijske Arabije javno pogubljeno 63 učesnika Zauzeća Velike džamije prošlog novembra.
• 13. 1. - Zvaničan nastanak benda Električni orgazam.
• 13. 1. - Tanjug izveštava da predsednik Tito dobro reaguje na operaciju leve noge, ali konzilijum sutradan kaže da nije postignut "željeni efekt".
• 13. 1. - U Nemačkoj osnovana partija Zeleni.
• 14. 1. - Indira Gandhi je ponovo premijer Indije (do 1984), nakon što je Indijski nacionalni kongres pobedio na izborima.
• januar - Vojska i milicija u SFRJ u povišenoj gotovosti^[1], hapšenja političkih protivnika (u vezi sa sovjetskom invazijom na Afganistan i Titovom bolešću). Albanija za solidarnost s Jugoslavijom u slučaju sovjetske intervencije.

• 17. 1. - New York Times izveštava da je Titovo stanje "prilično loše" i da je "prekasno" za amputaciju noge.
• 20. 1. - Titu amputirana noga, kako bi se sprečilo širenje gangrene, objavljuje konzilijum, nakon čega mu se stanje popravilo.
• 20. 1. - Bojan Križaj u Wengenu ostvario prvu pobedu u Svetskom kupu.
• 20. 1. - U rušenju arene u Sincelejo, Kolumbija, poginulo 200 ljudi.
• 21. 1. - Londonska cena zlata, Gold fixing, dostigla 850 dolara za troj uncu, što je najviši realni iznos u istoriji (2.484 dolara iz 2016).
• 22. 1. - Sovjetski disident Andrej Saharov uhapšen zbog protesta protiv invazije Afganistana i poslat u unutrašnji egzil u Gorki (do 1986).
• 26. 1. - Egipat i Izrael uspostavili diplomatske odnose.
• 26/27. 1. - Grupa tuniskih pobunjenika obučenih u Libiji napala vojne i policijske položaje u gradu Gafsa, ali su do uveče savladani, preko 40 mrtvih^[2].
• 27. 1. - Prijem Nikole Ljubičića je poslednja fotografija Josipa Broza u Fototeci Muzeja istorije Jugoslavije^[3].
• 27. 1. - Iranska talačka kriza — Canadian Caper: šestorica američkih diplomata izvučena iz Irana uz pomoć kanadske vlade i CIA (inspiracija za film Argo).
• 29. 1. - Rubikova kocka predstavljena na sajmu igračaka u Londonu, zatim i drugde u zapadnim zemljama.
• 31. 1. - Građanski rat u Gvatemali: u policijskom jurišu na špansku ambasadu u Gvatemali, koju su zauzeli seljaci, došlo do požara i pogibije 36 osoba.

• 2 - 3. 2. - Neredi u Državnom zatvoru Novog Meksika, 33 mrtvih.
• 4. 2. - Abulhasan Banisadr postaje prvi predsednik Islamske Republike Iran (do 1981); značajniji je imam Homeini kao Vrhovni vođa.
• 4. 2. - Gomila u Tripoliju zapalila francusku ambasadu, čija mornarica patrolira u blizini nakon incidenta u Gafsi.
• 4. 2. - SFRJ: u Međurepubličkom komitetu za tržište i cene Savezne skupštne postignut dogovor o kontroli cena.
• 7 - 9. 2. - Simpozijum "SKJ i socijalistička revolucija" na Bledu, član predsedništva CK SKJ Branko Mikulić pominje ideje sa Šestog kongresa (1952) o "edukativnoj" umesto "komandnoj" ulozi partije.
• 10. 2. - Konzilijum: Tito ima problema sa bubrezima i varenjem; sutradan izvešteno i o srčanoj slabosti.
• 13. 2. - Povišena gotovost JNA usled daljeg pogoršanja Titovog stanja (kritično stanje u jednom trenutku tokom noći).
• 14 - 23. 2. - Zimske Olimpijske igre u Lake Placidu.
• 21. 2. - Titu nešto bolje, šalje poziv na detant Karteru i Brežnjevu.
• 22. 2. - Tito na dijalizi, takođe ima zapaljenje pluća.
• 22. 2. - "Čudo na ledu": hokejaška reprezentacija SAD pobedila favorizovani SSSR sa 4:3 (druga trećina završena 2:3).
• 22. 2. (3. hut 1358. po afganskom kalendaru) - "Ustanak 3. huta": u Kabulu proglašeno ratno stanje nakon što su se antisovjetske demonstracije pretvorile u nerede, protiv kojih se koriste tenkovi.
• 24. 2. - Izraelska funta zamenjena šekelom po kursu 10:1 (ovaj stari šekel će biti zamenjen novim šekelom 1985).
• 25. 2. - U Briselu parafiran sporazum o trgovini i saradnji između SFRJ i Evropske ekonomske zajednice^[4] (ratifikovan 1983).
• 25. 2. - Vojni udar u Surinamu, neformalnu vlast uzima Dési Bouterse (do 1987, kasnije izabran za predsednika 2010).
• 27. 2. - Papa imenovao Alojzija Šuštara za ljubljanskog nadbiskupa.
• 27. 2. - Konzilijum: Tito ima unutrašnje krvarenje.
• 27. 2. - "Pokret 19. aprila" u Kolumbiji zauzeo dominikansku ambasadu, opsada traje do aprila.
• februar - Zdravko Čolić izdao album Zbog tebe^[5], prodato je 346.000 nosača zvuka.^[6]

• 1. 3. - Prva vežba i zvanični nastanak benda VIS Idoli.
• 1. 3. - Front Polisario naneo poraz marokanskim snagama na severu Zapadne Sahare, ovi odgovaraju operacijom čišćenja u maju.
• 3. 3. - Pierre Trudeau ponovo kanadski premijer (do 1984).
• 3. 3. - Prem Tinsulanonda novi tajlandski premijer (do 1988).
• 4. 3. - Robert Mugabe izabran za premijera Južne Rodezije.
• 6. 3. - Marguerite Yourcenar postala prva žena član Francuske akademije.
• 8. 3. - Počinje rok festival u Tbilisiju, prvi u SSSR.
• 9. 3. - Prvi put upotrebljen imunosupresantni lek ciklosporin - u SAD odobren 1983.
• 10. 3. - Početak Berberskog proleća u Alžiru, borba za jezik i kulturu ugrožene arabizacijom.
• 14. 3. - Titovim problemima se pridružuje i visoka temperatura.
• 14. 3. - Pad aviona kod Varšave, poginuo 14-člani američki bokserski tim i još 73 osobe.
• 14. 3. i 18. 3. - Plenumi CK-ova SK Srbije odn. SK Hrvatske - za kolektivno rukovodstvo, protiv "liderstva", zalaganje za ličnu inicijativu i odgovornost.
• 16. 3. - Nasilno ugušeni studentski protesti protiv predsednika Malija Mousse Traoréa, lider Abdoul Karim Camara mučen do smrti.
• 17. 3. - Eksplodirala bomba ispred kancelarije jugoslovenske banke u Njujorku (hrvatski emigranti prete sa još dve bombe ako se ne objavi njihovo pismo).
• 18. 3. - Eksplozija rakete Vostok na kosmodromu Pleseck, poginulo 50 osoba.

• 20. 3. - U oluji potonuo brod Mi Amigo sa kojeg je emitovao piratski Radio Caroline (vraćaju se 1983).
• 21. 3. - A House Divided, završna epizoda druge sezone TV-serije Dallas u kojoj je protagonist J.R. Ewing ustrijeljen, postaje najpoznatiji cliffhanger u historiji televizije.
• 21. 3. - Predsednik Karter objavio da će SAD bojkotovati Olimpijske igre 1980 u Moskvi (ranije je Sovjetima dao rok do 20. februara da se povuku iz Afganistana).
• 23. 3. - Miting u Novom Sadu, želje za Titov oporavak.
• 23. 3. - Konačno prekinuto izlivanje nafte iz bušotine Ixtoc I u Meksičkom zalivu, koje je trajalo od prošlog juna.
• 24. 3. - Nadbiskup Óscar Romero ubijen tokom mise u San Salvadoru, na sahrani 30. 3. u pucnjavi ubijeno 42 ljudi - razgoreva se Salvadorski građanski rat (Romero kanoniziran 2018).
• 26. 3. - Kavez lifta u rudniku zlata Vaal Reef u Južnoj Africi propao 1,9 kilometara - 23 mrtvih.
• 26. 3. - Osnovana kompanija Arianespace, prvi komercijalna firma za lansiranje u svemir (prva raketa Ariane je lansirana prošlog decembra).
• 27. 3. - Pad norveške naftne platforme "Alexander L. Kielland" u Severnom moru, 123 poginulih.
• 27. 3. - Srebrni četvrtak: nagli pad cene srebra dovodi do panike na tržištu.
• 28. 3. - Počinje primanje akontacije za Juga (100.000 dinara).
• 28. 3. - U Jerusalimu otkriven Talpiotski grob.
• 28. 3. - Ekonomska kriza u Argentini: pad najveće privatne banke Banco de Intercambio Regional povlači za sobom još 37 finansijskih institucija, što utiče i na industriju.
• 30. 3. - "Politika" izveštava da oko 50 kosovskih Albanaca u pritvoru očekuje suđenje zbog "antidržavne delatnosti"^[7].
• mart-novembar - Otkriveni su Saturnovi sateliti: Janus, Helena, Kalipso, Telesto, Prometej, Pandora i Atlas.

• 1. 4. - Islamistička pobuna u Siriji: jedna divizija vojske dolazi u Alep nakon talasa štrajkova i opozicione aktivnosti, do polovine meseca ginu stotine civila - "opsada" grada traje do sledećeg februara.
• 1. 4. - U Bagdadu bačena bomba na zamenika premijera Tariqa Aziza, počinitelji su iz proiranske šiitske partije.
• 2. 4. - Jugoslavija potpisala sporazum sa Evropskom zajednicom o uklanjanju ograničenja na jugoslovenski izvoz (naročito mesa i poljoprivrednih proizvoda); uključeni i krediti od 280 miliona dolara od Evropske investicione banke.
• 6. 4. - Titova pneumonija se povlači.
• 7. 4. - SAD prekinule diplomatske odnose sa Iranom i uvele ekonomske sankcije.
• 7. 4. - Američka delegacija u poseti Jugoslaviji, razgovara se o saradnji.
• 7. 4. - Gossamer Penguin je prva letelica na solarni pogon.
• 8. 4. - Imam Homeini poziva na rušenje iračkog predsednika Huseina.
• 9. 4. - U Bagdadu pogubljen šiitski klerik Muhammad Baqir al-Sadr (tast i rođak Muktade al-Sadra), na udaru su i drugi šiitski klerici i njihove porodice.
• 9 - 12. 4. - Prva sovjetska Pandžširska operacija u Afganistanu.
• 12. 4. - Predsednik Liberije William R. Tolbert Jr. ubijen u vojnom udaru - Samuel Doe, prvi domorodac na čelu zemlje, prekida 130 godina demokratske predsedničke sukcesije (i sam zbačen i ubijen 1990).
• 14. 4. - Iron Maiden izdaje prvi album.
• 14. 4. - 52. dodjela Oscara: najbolji film Kramer vs. Kramer, ukupno pet nagrada od devet nominacija, najbolji strani film "Limeni doboš".
• 15. 4. - Marielski egzodus - oko 125.000 Kubanaca napušta zemlju do kraja oktobra.
• april - Osnovan bend Šarlo Akrobata.
• april - Godišnja inflacija u SFRJ 26%

• 18. 4. -  Zimbabve, ranija Južna Rodezija, stiče nezavisnost od UK, predsednik vlade je Robert Mugabe (od 1987. predsednik, sve do vojnog prevrata 2017).
• 18. 4. - Iranska kulturna revolucija: imam Homeini napada univerzitete sa zapadnim programom - već sledeće večeri napadnuta učiteljska škola, univerziteti će biti zatvoreni tri godine.
• 19. 4. - Pesma Evrovizije u Hagu: Johnny Logan iz Irske pobedio prvi put, nije bilo Jugoslavije, kao ni Izraela (mada je pobedio prošle godine); prvi i jedini put nastupio Maroko.
• 19. 4. - Violeta Chamorro napušta nikaragvansku Huntu nacionalne rekonstrukcije, tri dana kasnije i Alfonso Robelo, jer sandinisti idu previše ulevo i prema Kubi i SSSR.
• 20. 4. - Konzilijum: Tito sada ima problema i sa jetrom, stanje se pogoršava.
• 22. 4. - Uveče Titovo stanje postaje komatozno i "u šoku" je, ali se par dana kasnije malo popravlja.
• 22. 4. - Filipinski putnički brod Don Juan se sudario sa tankerom, 176 mrtvih.
• 22 - 25. 4. - U Beogradu održana Svetska sindikalna konferencija o razvoju.
• 23. 4. - Komunistička pobuna u Tajlandu: premijer potpisao naređenje 66/2523 kojim se nudi amnestija i demokratski proces - počinje opadanje pobune koja je trajala 1965-83.
• 25. 4. - Operacija Eagle Clow, bezuspješni pokušaj spašavanja američkih talaca u Iranu, u sudaru dva helikoptera poginulo 8 američkih vojnika.
• 25. 4. - Dan-Air Flight 1008: avion udario u brdo na Tenerifi, 145 mrtvih.
• 25. 4. - 4. 5. - U Beogradu se održava Evropski šampionat u dizanju tegova.
• 27. 4. - Okončana opsada ambasade u Bogoti, taoci pušteni, gerilci odleteli na Kubu.
• 30. 4. - Iransko-arapski teroristi zauzimaju iransku ambasadu u Londonu, SAS-ovci je povraćaju pet dana kasnije.
• 30. 4. - Juliana, kraljica Holandije abdicirala u korist kćerke Beatrix (i ona abdicira 2013).
• 30. 4. - Konzilijum izveštava da je Titu bolje.

• 2. 5. - Referendum u Nepalu sa 54,8% podržava postojeći nepartijski sistem panchayat umesto višestranačja (sistem će biti promenjen 1990).
• 3. 5. - U nemačkom Gorlebenu proglašena Republik Freies Wendland, u znak protesta zbog planirane nuklearne deponije - policija rasturila kamp sledećeg meseca.
• 4. 5. - Josip Broz Tito umro na Kliničkom centru Ljubljana u 15:05.
• 4. 5. - Lazar Koliševski novi predsednik Predsedništva. Centralni komitet SKJ i Predsedništvo SFRJ objavili proglas.
• 5. 5. - Plavi voz sa Titovim telom stigao u Beograd.
• 7. 5. - Paul Geidel pušten iz zatvora u državi New York posle odsluženih skoro 69 godina (umro 1987).
• 8. 5. - Tito sahranjen u Kući cvijeća, uz dotada rekordno okupljanje svjetskih čelnika - 208 delegacija iz 126 zemalja svijeta (tek će sahrana pape Jovana Pavla II 2005. biti veća).
• 10. 5. - Kuća cveća otvorena za posetioce.

• 15. 5. - Cvijetin Mijatović (SR BiH) novi predsednik Predsedništva SFRJ nakon Lazara Koliševskog.
• 16. 5. - Izvešteno o osnivanju Saveta za Teritorijalnu odbranu u sklopu Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (na čelu Saveta gen-puk. Stane Potočar)^[8].
• 16. 5. - U NR Kini određene prve specijalne ekonomske zone: Shenzhen, Zhuhai i Shantou u prov. Guangdong te Xiamen u Fujianu^[9].
• 17. 5. - "Puč 17. maja" u Južnoj Koreji: vojni udar generala Chun Doo-hwana, neformalnog lidera zemlje i direktora obaveštajne službe KCIA - ratno stanje prošireno na celu zemlju, masovna hapšenja.

• 18. 5. - Eksplozivna erupcija vulkana Mount Saint Helens u SAD-u - 57 mrtvih i 3 mlrd. dolara štete; četiri i po sata kasnije jak zemljotres na Kopaoniku (M 5.9, int. VIII), stradala sela opštine Raška i Brus, osetio se i u Beogradu i dalje.
• 18. 5. - Ustanak u Gwangju protiv vojne vlasti u Južnoj Koreji - ugušen posle nekoliko dana i stotina mrtvih.
• 18. 5. - Posle 11 godina vojne vlasti u Peruu se održavaju izbori na kojima Fernando Belaúnde Terry postaje predsednik po drugi put (do 1985). Ali Sendero Luminoso prethodnog dana pali glasačke kutije u jednom mestu, čime počinje Oružani konflikt u Peruu.
• 19. 5. - Susret Leonida Brežnjeva i Valéry Giscard d'Estainga u Varšavi.
• 20. 5. - Prvi referendum o nezavisnosti Kvebeka: 60% je za ostanak u Kanadi.
• 21. 5. - Premijera filma Star Wars Episode V: The Empire Strikes Back.
• 22. 5. - U Japanu objavljena igra Pac-Man.
• 23. 5. - U SAD prikazan film The Shining.
• 25. 5. - U Beogradu održana priredba povodom Dana mladosti, prva posle smrti Josipa Broza Tita.
• maj - Manje demonstracije na Kosovu, odmah ugušene^[10].

• jun - Narodna skupština Srbije usvojila zakon kojim se sa platnog spiska Beogradskog univerziteta skidaju profesori koji nisu radili dve godine, ako ne nađu novu poziciju u roku od šest meseci (u decembru će biti upotrebljeno protiv "Praxisovaca").
• 1. 6. - U Trbovlju osnovana grupa Laibach.
• 1. 6. - Pokrenut informativni kanal CNN.
• 2. 6. - Eksplozija bombe pred kućom Vladimira Sinđelića, otpravnika poslova u jugoslovenskoj ambasadi u Vašingtonu; nema povređenih, odgovornost preuzeli "hrvatski borci za slobodu", predsednik Karter osudio napad.
• 3. 6. - Eksplozija u muzeju Kipa slobode, "hrvatski borci za slobodu" preuzimaju odgovornost.
• 6. 6. - MMF stavio Jugoslaviji na raspolaganje 445 miliona dolara za pomoć ekonomiji u problemima; dinar devalviran sa 21 na 27,3 za dolar (radi podsticanja izvoza i smanjenja uvoza).
• 6. 6. - 9. 6. - Peticija 36 beogradskih intelektualaca Predsedništvu SFRJ za amnestiju političkih zatvorenika u Jugoslaviji ("verbalni delikt"), prvi takav potez posle rata^[11].
• 7. 6. - Osnovana Zadužbina Miloša Crnjanskog.
• 7. 6. - Operacija Smokeshell: južnoafričke snage ušle u Angolu, tuku se sa SWAPO-om do početka jula.
• 9. 6. - Komičar Richard Pryor se zapalio dok je pušio kokain.
• 11. 6. - Peticija 54 slovenačka intelektualca republičkom Socijalističkom savezu protiv "restaljinizacije" kulturnog života u Sloveniji.
• 12. 6. - 11. plenum CK SKJ - Predsedništvo CK SKJ preuzima funkcije Predsednika SKJ do sledećeg kongresa; uvedena funkcija predsednika Predsedništva CK SKJ sa jednogodišnjim mandatom, koji učestvuje u radu Predsedništva SFRJ - prvi je Stevan Doronjski, raniji predsedavajući Predsedništva CK (do oktobra, jer mu je uračunat minuli staž).
• 12. 6. - Umro japanski premijer Masayoshi Ōhira, u julu ga nasleđuje Zenkō Suzuki (do 1982).
• jun? - Prvak Jugoslavije u fudbalu Crvena zvezda; Sarajevo, Radnički Niš i Napredak Kruševac idu u Kup UEFA; Dinamo (Zg) u Kup pobednika kupova.
• 20. 6. - Prikazan film The Blues Brothers.
• 23. 6. - Predsedništvo CK SK Slovenije odlučilo da Anton Vratuša ustupi mesto predsednika RIV-a Janezu Zemljariču.
• 23. 6. - Sanjay Gandhi, Indirin sin i odnedavno generalni sekretar Kongresne partije, poginuo u avionskom udesu - njegov brat Rajiv Gandhi će ući u politiku sledeće godine (premijer 1984-89).
• 23. 6. - Prvi vijetnamski upad iz Kampučije u Tajland, koji je dao utočište Crvenim Kmerima.
• 24. 6. - Američki predsednik Jimmy Carter u poseti Jugoslaviji (na Titovoj sahrani bio potpredsednik Walter Mondale).
• 25. 6. - Muslimansko bratstvo pokušalo ubistvo sirijskog predsednika Hafeza al-Asada.
• 26. 6. - Skupština SFRJ usvojila Zakon o vojnoj obavezi: vojni rok 15 meseci, odmah posle srednje škole (moguće 12 + 3 meseca po završetku studija), dovoljna opšta radna sposobnost^[12].
• 27. 6. - Let Aerolinee Itavia 870 oboren tajanstvenom eksplozijom iznad Tirenskog mora.
• 29. 6. - Još jedan potres na Kopaoniku.
• 29. 6. - Vigdis Finnbogadottir izabrana za predsednicu Islanda (do 1996) - prva žena demokratski izabrana za šefa države.
• 29. 6. - Predsednički izbori u Boliviji donose relativnu većinu Hernánu Silesu Zuazu, predviđeno je da Nacionalni kongres 6. avgusta donese odluku o predsedniku (Zuazo će usled vojne intervencije biti predsednik tek 1982-85).

• jun - avgust - Velika vrućina i suša u SAD, stradalo 1.700 ljudi.

• 2. 7. - Prikazana komedija Airplane! ("Ima li pilota u avionu?").
• 7. 7. - Libanski građanski rat — Masakr u Safri ("Noć dugih noževa"): falangističke snage Bachira Gemayela uništile miliciju Tigrovi Camilla Chamouna kako bi se konsolidovale hrišćanske snage.
• 8. 7. - U Poljskoj počinju Lublinski štrajkovi.
• 9 - 10. 7. - "Zavera iz Nožeha": u Iranu sprečen pokušaj prevrata od strane oružanih snaga, u čemu je iz emigracije učestvovao bivši premijer Šapur Bahtijar.
• 10. 7. - Potpisan petogodišnji trgovački ugovor između SFRJ i Albanije vredan 720 miliona dolara.
• jul - Sovjetska delegacija, na čelu sa potpredsednikom Vrhovnog Sovjeta Vasilijem Kuznjecovim, u poseti Jugoslaviji.
• jul - Napadi u štampi na Milovana Đilasa.
• 17. 7. - Ronald Reagan nominovan za republikanskog kandidata na predsedničkim izborima, sa 97,4% glasova na konvenciji.
• 17. 7. - Predsednica Bolivije Lidia Gueiler Tejada zbačena u vojnom udaru svog rođaka generala Tejade (predsednik do 1981).
• 18. 7. - Pokušaj ubistva bivšeg iranskog premijera Bahtijara u Neuilly-sur-Seine, Francuska, stradali sused i policajac.
• 19. 7. - Otvoren Krčki most (prvobitno "Titov most").
• 19. 7. - 3. 8. - Olimpijske igre u Moskvi. Zbog invazije na Afganistan, SAD i još neke zemlje su bojkotovali igre, ili su sportisti nastupali pod olimpijskom zastavom. Jugoslovenski sportisti su uzeli 2 zlatne (košarkaši i bokser Slobodan Kačar), 3 srebrne i 4 bronzane medalje.
• 22. 7. - U SAD ubijen iranski emigrant Ali Akbar Tabatabaei.
• 24. 7. - Vladimir Bakarić, član predsedništava SFRJ i CK SKJ, primljen u vojnu bolnicu u Zagrebu, usled pogoršanja zdravstvenog stanja.
• 25. 7. - AC/DC izdali sedmi album, Back in Black, prvi sa Brianom Johnsonom - sa procenjenih 50 miliona primeraka, jedan od najprodavanijih u istoriji.
• 26. 7. - 2. 8. - 27. Pulski filmski festival: Velika zlatna arena za film "Petrijin venac"^[13].
• 27. 7. - Bivši iranski šah Mohammed Reza Pahlavi umro u Kairu.
• 28. 7. - Vladimir Visocki sahranjen u Moskvi, ispraćen od velikog broja ljudi.
• 29. 7. - Usvojena nova zastava Irana.
• 30. 7. - Nezavisnost  Vanuatua, ranijeg britansko-francuskog kondominijuma Novi Hebridi; ranije tokom godine Tafea pokušavala da se otcepi, a na ostrvu Espiritu Santo se vodi kratak Kokosov rat.
• 30. 7. - Izraelski Kneset doneo Zakon o Jeruzalemu, "cjelovitom i ujedinjenom", kao glavnom gradu Izraela - međunarodna zajednica protestira zbog anektiranja Istočnog Jeruzalema.

• 2. 8. - Bolonjski masakr: teroristička bomba na železničkoj stanici u Bolonji ubija 85 ljudi.
• 5. 8. - U Belgiji donesen zakon o devoluciji: flamanska i valonska zajednica će imati skupštinu i vladu za kulturna, jezička i obrazovna pitanja, takođe i regionalna tela za ekonomska pitanja.
• 5. 8. - Uragan Allen je jedan od najjačih zabeleženih, u Karibima narednih dana stradalo 269 ljudi, ali makar se okončava dugi talas vrućine u Teksasu.
• 12. 8. - U Montevideu potpisan ugovor kojim je osnovano Latinoameričko udruženje za integraciju.
• 14. 8. - Lech Wałęsa vodi prvi štrajk u brodogralištima Gdanjska, nakon što je vlada odobrila poskupljenje hrane.

• 14. 8. - Predsednik Jimmy Carter izabran za kandidata demokrata na izborima; Edward Kennedy bio protivkandidat (64 prema 35% glasova).
• 14. 8. - Ubijena Dorothy Stratten, Playboy Playmate of the Year.
• 17. 8. - U Poljskoj osnovan sindikat Solidarnost.
• 19. 8. - Saudia Flight 163: avion izgoreo nakon prinudnog sletanja u Rijad, poginula 301 osoba.
• 20. 8. - Reinhold Messner se popeo sam i bez kiseonika na Mont Everest.
• 31. 8. - Potpisan Sporazum iz Gdanjska - dozvoljeno osnivanje sindikata nezavisnog od vlasti itd. (→ 21 postulat MKS).

• 1. 9. - Chun Doo-hwan i formalno postaje predsednik Južne Koreje (do 1988).
• 1. 9. - U Nemačkoj uhapšen krajnji desničar Manfred Roeder, čija je organizacija Nemačke akcione grupe napadala strance ranije tokom godine.
• 5. 9. - U Švicarskoj je pušten u promet 16,3 kilometara dugačak cestovni tunel kroz alpski masiv St. Gotthard.
• 5. 9. - Smenjen Prvi sekretar Poljske ujedinjene radničke partije Edward Gierek, nasleđuje ga Stanisław Kania (do 1981).
• 10. 9. - Kineski premijer Hua Guofeng zamenjen Zhao Ziyangom (do 1987).
• 10. 9. - Sirija i Libija (Asad i Gadafi) objavili ujedinjenje.
• 11. 9. - Na referendumu upitne regularnosti odobren novi ustav Čilea i ostanak Pinocheta na vlasti još osam godina.
• 12. 9. - Treći vojni udar u istoriji Republike Turske: okončano nasilje političkih bandi po cenu državnog nasilja - na vlast dolazi gen. Kenan Evren (do 1989).

• septembar - Iranska talačka kriza: počinju tajni pregovori za puštanje talaca.
• 17. 9. - U Poljskoj osnovan sindikat Solidarnost.
• 17. 9. - Irak jednostrano ukida Alžirski sporazum sa Iranom o Šat al-Arabu.
• 17. 9. - Bivši nikaragvanski diktator Anastasio Somoza Debayle ubijen u Paragvaju.
• 17. 9. - Južnokorejski političar Kim Dae-jung osuđen na smrt (biće predsednik 1998-2003 i dobitnik Nobelove nagrade za mir 2000).
• 22. 9. - Iračkim napadom počinje Iračko-iranski rat: napadi na aerodrome i invazija Kuzestana, počinje Bitka za Horamšar. Zatvaranjem Šat el-Araba je onemogućen izvoz iračke nafte, što dovodi do porasta cene ("treći naftni šok").
• 23. 9. - Bob Marley drži poslednji koncert.
• 23. 9. - 28. 10. - U Beogradu se održava XXI generalna konferencija UNESCO-a, usvojena rezolucija o informisanju za koju Zapad kaže da će ograničiti slobodu štampe (→ MacBrideov izveštaj).
• 24. 9. - Margaret Thatcher je prvi britanski premijer u poseti Jugoslaviji (izuzimajući Titovu sahranu).
• 24. 9. - Potpisan Sovjetsko-jugoslovenski 10-godišnji trgovinski, ekonomski i tehnički sporazum.
• 24. 9. - Glumica Merima Isaković doživljava u Beogradu tešku saobraćajnu nesreću^[14].
• 26. 9. - Eksplodirala bomba na Oktoberfestu u Minhenu, poginulo 13 osoba (počinilac ekstremni desničar, neki dovode u vezu sa Operacijom Gladio).
• 29. 9. - 13. plenum CK SKJ o ekonomskim problemima.
• 30. 9. - Objavljena je prva verzija standarda etherneta, tehnologije žičnog umrežavanja kompjutera - standard IEEE 802.3 je objavljen 1983, krajem '80-tih postaje dominantna tehnologija umrežavanja.

• 1. 10. - KP Kine je odlučila da okonča pokret rustikacije, slanja na selo, omladine, "Gore u planine, dole u sela" - od '60-tih je poslato najmanje 16 miliona mladih ljudi.
• 2. 10. - Počela serijska proizvodnja Juga (do 2008).
• 2. 10. - Larry Holmes pobedio Muhammada Alija tehničkim nokautom.
• 3. 10. - Bačena bomba na parisku sinagogu, 4 mrtvih.
• 5. 10. - Izbori u Nemačkoj: pojačana socijaldemokratsko-liberalna koalicija kancelara Schmidta.
• 8. 10. - Lakši zemljotres u mostarskom kraju, osetio se i na obali.
• 10. 10. - Margaret Thatcher održala govor na partijskoj konferenciji: The lady's not for turning, tj. neće se odustati od liberalizacije ekonomije (→ tačerizam).
• 10. 10. - El Asnamski zemljotres u Alžiru, najmanje 2.600 mrtvih.
• 10. 10. - Spajanjem pet levičarskih gerilskih grupa u El Salvadoru nastaje Front Farabundo Martí za nacionalno oslobođenje.
• 10. 10. - U Ženevi usvojena Konvencija o određenom konvencionalnom oružju (nagazne i potezne mine, zapaljivo oružje, zaslepljujući laseri).
• 13. 10. - Erich Honecker, lider NDR, izlaže "Zahteve iz Gere" upućene SRN: prihvatanje granice na sredini Elbe, istočnonemačkog državljanstva, stalna predstavništva uzdignuta u ambasade i ukidanje centralnog registra kršenja ljudskih prava - SRN odbija.
• oktobar - Pijanista Ivo Pogorelić zbog kontroverzne izvedbe nije prošao u finale Šopenovog takmičenja u Varšavi, ali dobio nagradu poljskog Saveza studenata.

• 16. 10. - Muharem Kurbegović, prozvan Alphabet Bomber, nađen krivim za eksploziju na losanđeleskom aerodromu 1974. i ukupno 25 tačaka za ubistvo, paljevine itd^[15].
• 18. 10. - Arnaldo Forlani italijanski premijer nakon Cossige (do 1981).
• 20. 10. - Lazar Mojsov novi predsednik Predsedništva CK SKJ.
• 20. 10. - Grčka se posle šest godina vratila u vojno krilo NATO-a.
• 21. 10. - Mihail Gorbačov ušao u Politbiro CK KPSS.
• 22 - 24. 10. - Nikolae Čaušesku, predsednik Rumunije, u poseti SFRJ.
• 23. 10. - Premijera filma "Ko to tamo peva" u "Kozari".
• 23. 10. - Nikolaj Tihonov je novi sovjetski premijer (do 1985) nakon ostavke obolelog Kosigina.
• 24. 10. - Iračani zauzimaju Horamšar nakon krvave opsade.
• 25. 10. - Šef delegacije Afganistana na konferenciji UNESCO-a u Beogradu osudio sovjetsku invaziju i svoju vladu, zatim odlazi na zapad.
• 29. 10. - Amandmani na Ustav SFRJ stavljeni na javnu diskusiju (trajanje mandata funkcionera)^[16].
• 30. 10. - Honduras i El Salvador potpisali mirovni sporazum (→ Fudbalski rat iz 1969.) i složili se da granični spor izlože pred Međunarodni sud pravde.
• oktobar - novembar - Dobrica Ćosić i Ljubomir Tadić pokušavaju da pokrenu časopis "Javnost" ("slobodni i demokratski časopis").

• 1. 11. - SIV liberalizovao cene oko jedne trećine industrijskih proizvoda (zamrznute avgusta 1979), ograničene cene mesa.
• 2. 11. - Komitet Pokreta nesvrstanih u Beogradu razgovara o Iransko-iračkom ratu.
• 3. 11. - Peticija 102 intelektualca u Beogradu (potpisana u oktobru) za ukidanje člana 133 Krivičnog zakona SFRJ ("neprijateljska propaganda" i "lažno predstavljanje situacije u zemlji").
• 4. 11. - Ronald Reagan izabran za predsjednika SAD pobedivši predsjednika Kartera - pobedio u 44 države, 50,7 prema 41% u narodnim glasovima; potpredsjednik je George H. W. Bush.
• 5 - 7. 11. - Grčki predsednik Konstantin Karamanlis u poseti SFRJ.
• 6. 11. - Jugoslovenski premijer Veselin Đuranović stigao u posetu Kini.
• 6. 11. - Iračani započinju desetomesečnu neuspešnu Opsadu Abadana.
• 10. 11. - U Poljskoj zvanično registrovan sindikat Solidarnost.
• 10. 11. - Michael Foot je novi lider britanskih laburista (do 1983), pripada levom krilu stranke.
• 11. 11. - U Madridu počinje drugi prateći sastanak Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi (do 1983).
• 12. 11. - Najbliži prilaz Voyagera 1 Saturnu (oko mesec dana kasnije počinje njegova međuzvezdana misija).
• 14. 11. - U vojnom udaru zbačen prvi predsednik Gvineje Bisau Luís Cabral, sledi João Bernardo Vieira (1980-1999 i 2005-2009).
• 14. 11. - Premijera filma Raging Bull.
• 17. 11. - U Sacramentu uhapšeni Gerald i Charlene Gallego koji su silovali i ubili 10 žrtava, uglavnom tinejdžera.
• 20. 11. - U Pekingu počinje suđenje "Bandi četvorke" za zločine tokom Kulturne revolucije.
• 21. 11. - John Lennon i Yoko Ono izazvali skandal pozirajući nagi fotografu Alenu Tannenbaumu.
• 21. 11. - Epizoda serije "Dalas" u kojoj se očekivalo da će se videti ko je upucao J. R. Ewing-a, postaje najgledanija do tada (druga najgledanija ikad) u Americi.
• 21. 11. - Požar u hotelu MGM Grand u Las Vegasu, 84-oro poginulih.
• 23. 11. - Katastrofalni Irpinijski potres u južnoj Italiji, stradalo 4.800 ljudi.
• 24. 11. - Sedmorica profesora "Praxisovaca" (Marković, Tadić, Životić, Golubović, Mićunović, Stojanović, Popov) obavešteni da od 2. 12. neće primati platu na Beogradskom univerzitetu (nisu predavali, dobijali su 60% plate od 1975.).
• 25. 11. - SSRNJ ne daje dozvolu za časopis "Javnost" (Ćosić, Tadić), slede napadi u štampi.
• 25. 11. - Četrdeset tri hrvatska intelektualca (Ivan Supek, Franjo Tuđman, Vlado Gotovac...) poslala memorandum Predsedništvu SFRJ za oslobađanje političkih zatvorenika.
• 25. 11. - Vojni udar u Gornjoj Volti, zbačen Sangoulé Lamizana, dolazi pukovnik Saye Zerbo (do 1982).
• 27. 11. - SFRJ dobija zajam od 250 miliona dolara od devet zapadnih i jedne moskovske banke (od početka godine 1,6 milijardi dolara, traži se još 400 miliona)^[17].

• 2. 12. - Odred smrti u El Salvadoru silovao i ubio američku misionarku Jean Donovan i tri časne sestre.
• 2. 12. - Nemački Savezni administrativni sud potvrdio januarsku zabranu neonacističke grupe Wehrsportgruppe Hoffmann.
• 4. 12. - 15. plenum CK SKJ - ekonomska situacija opet glavna tema, uključujući njene "ideološko-političke aspekte".
• 4. 12. - Slučaj Camarate: u avionskoj nesreći ginu portugalski premijer Francisco de Sá Carneiro i ministar odbrane Adelino Amaro da Costa - kasnije se ispostavilo da se radilo o atentatu (vidi i Oktobarsko iznenađenje (teorija zavere)).
• 4. 12. - Led Zeppelin objavljuje da se razilaze, nakon smrti bubnjara Johna Bonhama prošlog septembra.
• 7. 12. - Prva epizoda "Velog mista" - 14 epizoda do 1. ožujka.
• 8. 12. - Ubijen John Lennon.
• 8. 12. - Jak sneg i vetar remete saobraćaj u Jugoslaviji.
• 10. 12. - Mitja Ribičič, lider slovenačkog Socijalističkog saveza, u "liberalnom" intervjuu "Startu": ne bi trebalo zabranjivati emigrantsku štampu, deo problema potiče od toga što savezna vlada nije dovoljno jaka^[18]; kasnije se ograđuje da je to njegovo "lično mišljenje" i kontrira.
• 11. 12. - U Ugandi održani prvi izbori od 1962, još od pre nezavisnosti - pobeđuje partija Miltona Obotea (predsednik 1966-71. i 1980-85); opozicija tvrdi da su izbori lažirani, Yoweri Museveni pokreće građanski rat sledećeg februara.
• 12. 12. - Bijelo dugme izdalo album "Doživjeti stotu" u stilu Novog talasa.
• 13. 12. - Železnička nesreća kod Bosanske Krupe, teretnjak udario putnički voz, 23 mrtvih.
• 16. 12. - Solidarnost u Gdanjsku, pred hiljadama prisutnih, otkrila Spomenik palim radnicima brodogradilišta iz 1970.
• 16. 12. - Sastanak OPEC-a na Baliju, odlučeno da nafta poskupi 10%.
• 16. 12. - Završen projekat produbljivanja Sueckog kanala i gradnje paralelnog kanala na delu trase, u vrednosti od 1,3 milijarde dolara.
• 16. 12. - Čadski građanski rat: trupe predsednika Goukouni Oueddeija osvajaju uz libijsku pomoć prestonicu N'Djamenu, dok Hissène Habré beži u Sudan (vraća se 1982).
• 17 - 18. 12. - Predsednik predsedništva Cvijetin Mijatović i savezni sekretar za inostrane poslove Josip Vrhovec u poseti Italiji i Vatikanu.
• 18. 12. - Petorica Hrvata uhapšena u Njujorku pod optužbom za planiranje podmetanja bombi i ubistvo političkog protivnika.
• 22. 12. - José Napoleón Duarte dolazi na čelo vladajuće civilno-vojne hunte u El Salvador (do 1982, predsednik 1984-89).
• 24. 12. - Miodrag Vuković (Crna Gora) na čelu Saveza socijalističke omladine Jugoslavije nakon Vasila Tupurkovskog.
• 27. 12. - Savezna Skupština SFRJ donosi ekonomski plan koji želi rast BNP od 3-3,5%.
• 28. 12. - Teretnjak "M/B Dunav" riječke Jugolinije nestao u nevremenu kod Japana sa 32 člana posade.
• 31. 12. - Predsednik Senegala Léopold Sédar Senghor je prvi afrički predsednik koji se dobrovoljno povukao s položaja, nasleđuje ga štićenik Abdou Diouf (do 2000).

• Stanovništvo svijeta iznosi 4.434.682.000 ljudi.
• 1979-80 Pušteni u rad agregati C i D HE Zakučac kod Omiša. [1] Arhivirano 2012-08-29 na Wayback Machine-u.
• Ekonomija SFRJ:
  • prosečna radnička plata u SFRJ 235 dolara^[19] (686 dolara iz 2016. prema Inflation Calculator).
  • zbog podsticanja izvoza i suzbijanja uvoza javljaju se nestašice (kafa, meso, ulje, šećer).
  • restrikcije električne energije zbog velike suše. (?)
  • U periodu 1946-1980, 34 zemlje su dobile više od 1 milijarde dolara pomoći od SAD, među kojima i Jugoslavija^[20].
• U službu vojske SAD ulazi tenk M1 Abrams (verzija M1A1 Abrams od 1986, prvi put upotrebljen u Zalivskom ratu 1991).
• Nauka:
  • Klaus von Klitzing otkrio u Grenoblu Kvantni Holov efekat.
  • Otkrivena K-T granica na osnovu čega nastaje Alvarezova hipoteza koja K-T izumiranje pre oko 66 miliona godina objašnjava udarom asteroida.

• Iransko-irački rat (prekinuti izvoz nafte dosta pogađa Jugoslaviju).
• Afgansko-sovjetski rat
• Iranska talačka kriza.

• Televizija: TV serije: "Velo Misto" 1980-81 (TV Zagreb), "Vruć vetar" (snim. 1979), "Bilo, pa prošlo", "Naše priče", "Pozorište u kući 4" (1980-81)", "Stočiću postavi se", "Tren", "Pripovedanja Radoja Domanovića" (snim. 1979?) (TV Beograd).
• Neki domaći filmovi: "Ko to tamo peva", "Došlo doba da se ljubav proba", "Petrijin venac", "Poseban tretman", "Majstori, majstori", "Rad na određeno vreme", "Avanture Borivoja Šurdilovića", "Splav Meduze", "Izgubljeni zavičaj" (→ Kategorija:Filmovi 1980.).
• Neki domaći muzički/glazbeni albumi^[21]: Azra: "Azra"; Bijelo dugme: "Doživjeti stotu", Atomsko sklonište: "Atomska trilogija", Prljavo kazalište: "Crno-bijeli svijet", Parni valjak: "Vruće igre", Buldožer: "Izlog jeftinih slatkiša"; Pankrti: "Dolgcajt", Pekinška patka: "Plitka poezija", Kompilacija: "Svi marš na ples!"; Novi fosili: "Nedovršene priče"; Rani mraz: "Odlazi cirkus"; Kemal Monteno: "Za svoju dušu"; Zdravko Čolić: "Zbog tebe"; Laboratorija zvuka: "Telo"; Smak: "Rok cirkus"; Vajta: "Vajta 2 (Ponoćni Valcer)"; Miroslav Ilić: "U svet odoh majko". Debitantske albume su imali: Azra, Pankrti, Generacija 5, Pekinška patka, Laboratorija zvuka, Ljuba Aličić, Milan Babić, Milena Plavšić (→ Kategorija:Albumi 1980.)

• Neka vozila uvedena 1980.

• 
  Ford Escort (3. gen., Evropski auto godine '81)
• 
  Audi Quattro
• 
  Fiat Panda
• 
  Jugo

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1980.

• 5. 1. - Davor Bernardić, hrvatski političar
• 17. 1. - Zooey Deschanel, glumica
• 19. 1. - Jenson Button, vozač F1
• 20. 1. - Philippe Cousteau, Jr., okeanograf
• 25. 1. - Xavi, španski fudbaler
• 27. 1. - Marat Safin, ruski tenisač
• 27. 1. - Đorđe Pantić, golman
• 29. 1. - Ivan Klasnić, hrvatski nogometaš
• 30. 1. - Jurica Vranješ, hrvatski nogometaš
• 30. 1. - Wilmer Valderrama, glumac

• 5. 2. - Petar Karađorđević (sin Aleksandra II)
• 7. 2. - Dalibor Bagarić, hrvatski košarkaš
• 10. 2. - Bruno Šundov, hrvatski košarkaš
• 12. 2. - Damir Burić, hrvatski vaterpolist
• 12. 2. - Juan Carlos Ferrero, španjolski tenisač
• 12. 2. - Christina Ricci, glumica
• 12. 2. - Tijana Čurović, glumica, TV voditeljka
• 21. 2. - Jigme Khesar Namgyel Wangchuck, kralj Butana
• 27. 2. - Chelsea Clinton, kćerka Billa i Hillary

• 7. 3. - Laura Prepon, glumica
• 14. 3. - Janko Popović Volarić, glumac
• 21. 3. - Ronaldinho, brazilski nogometaš
• 23. 3. - Mladen Obradović, srpski političar

• 5. 4. - Mario Kasun, hrvatski košarkaš
• 9. 4. - Jerko Leko, hrvatski nogometaš
• 13. 4. - Jana Cova, erotski model, glumica
• 25. 4. - Alejandro Valverde, biciklista
• 28. 4. - Karolina Gočeva, pevačica

• 1. 5. - Zaz, francuska pevačica
• 4. 5. - Sonja Kolačarić, glumica
• 12. 5. - Rishi Sunak, britanski premijer
• 18. 5. - Michaël Llodra, francuski teniser
• 21. 5. - Gotye, muzičar, kantautor
• 30. 5. - Steven Gerrard, engleski nogometaš

• 1. 6. - Ivana Jovanović, glumica
• 3. 6. - Tamim bin Hamad Al Thani, emir Katara
• 17. 6. - Venus Williams, američka tenisačica
• 23. 6. - Francesca Schiavone, teniserka

• 1. 7. - Ilija Marinković, srpski violinista
• 4. 7. - Selma Bajrami, bh. pjevačica
• 6. 7. - Pau Gasol, španski košarkaš
• 7. 7. - Michelle Kwan, američka klizačica
• 8. 7. - Robbie Keane, irski fudbaler
• 10. 7. - Jessica Simpson, američka pjevačica
• 16. 7. - Jesse Jane, glumica († 2024)
• 18. 7. - Kristen Bell, glumica
• 20. 7. - Gisele Bündchen, supermodel
• 25. 7. - Rebeka Dremelj, pjevačica
• 26. 7. - Jacinda Ardern, premijerka Novog Zelanda

• 7. 8. - Anomie Belle, američka muzičarka
• 8. 8. - Michael Urie, američki glumac
• 13. 8. - Anica Tomić, hrvatska kazališna redateljica i glumica
• 14. 8. - Bojana Ordinačev, glumica
• 18. 8. - Aljoša Kunac, hrvatski vaterpolist
• 26. 8. - Macaulay Culkin, američki glumac
• 26. 8. - Chris Pine, glumac
• 29. 8. - Marija Kilibarda, TV novinarka

• 8. 9. - Nenad Okanović, glumac
• 12. 9. - Yao Ming, kineski košarkaš
• 24. 9. - Victoria Pendleton, biciklistkinja
• 24. 9. - Mia Krajcar, glumica
• 25. 9. - Nikola Žigić, srpski fudbaler
• 25. 9. - Nataša Bekvalac, pevačica
• 30. 9. - Martina Hingis, švicarska tenisačica

• 2. 10. - Goran Bogdan, glumac
• 3. 10. - Ivan Turina, nogometni vratar († 2013)
• 15. 10. - Olja Karleuša, pevačica
• 21. 10. - Kim Kardashian, reality TV osoba
• 26. 10. - Cristian Chivu, rumunski fudbaler
• 29. 10. - Ben Foster, glumac

• 8. 11. - Ana Vidović, gitaristkinja
• 12. 11. - Ryan Gosling, glumac
• 13. 11. - Miloš Vujanić, srpski košarkaš
• 19. 11. - Vladimir Radmanović, košarkaš

• 3. 12. - Anna Chlumsky, glumica
• 7. 12. - Anita Lazić, glumica, novinarka
• 10. 12. - Skaj Vikler, srpski muzičar
• 18. 12. - Christina Aguilera, američka pjevačica
• 18. 12. - Marija Vicković, glumica
• 19. 12. - Jake Gyllenhaal, američki glumac
• 20. 12. - Ashley Cole, fudbaler
• 24. 12. - Stephen Appiah, fudbaler
• 25. 12. - Blaženko Lacković, rukometaš
• 31. 12. - Ivan Ljuba, pijanista, prvi pobednik srpskog Velikog brata

• Darko Kostić, modni kreator

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1980.

• 4. 1. - Hrvoje Macanović, sportski novinar (* 1904)
• 8. 1. - John Mauchly, pionir računarstva (* 1907)
• 9. 1. - Svetislav Stefanović Ćeća, političar i narodni heroj (*1910)
• 17. 1. - Đorđije Pajković, učesnik NOB, društv.-pol. radnik SAP Kosovo, SR Crne Gore, narodni heroj i junak socijalističkog rada (* 1917)
• 18. 1. - Cecil Beaton, fotograf (* 1904)
• 23. 1. - Dušan Žanko, hrvatski pisac u emigraciji (* 1904)
• 27. 1. - Eli Finci, pozorišni i književni kritičar (* 1911)
• 29. 1. - Jimmy Durante, glumac, komičar (* 1893)

• 4. 2. - Stojan Aralica, srpski slikar (* 1883.)
• 8. 2. - Ivan Gošnjak, učesnik Španskog rata i NOB, general armije JNA, narodni heroj i nosilac Ordena slobode (* 1909)
• 12. 2. - Aleksandar Krstić, inženjer hortikulture (* 1902)
• 13. 2. - Stjepan Mohorovičić, fizičar, meteorolog (* 1890)
• 13. 2. - David Janssen, glumac (* 1931)
• 19. 2. - Bon Scott, pevač AC/DC (* 1946)
• 22. 2. - Oskar Kokoschka, slikar, književnik (* 1886)
• 29. 2. - Gil Elvgren, pin-up crtač (* 1914)

• 1. 3. - Wilhelmina Cooper, model (* 1939)
• 15. 3. - Marta Ehrlich, slikarica (* 1910)
• 18. 3. - Erich Fromm, njemački filozof, psiholog (* 1900)
• 18. 3. - Tamara de Lempicka, slikarica (* 1898)
• 23. 3. - Anita Mezetova, operska pevačica, sopran (* 1913)
• 24. 3. - Óscar Romero, nadbiskup San Salvadora (* 1917)
• 28. 3. - Milan Ajvaz, srpski glumac (* 1897)
• 31. 3. - Jesse Owens, američki atletičar, (* 1913.)

• 3. 4. - Slobodan Dobrosavljević, mašinski inženjer, akademik (* 1903)
• 15. 4. - Jean-Paul Sartre, francuski filozof i književnik (* 1905)
• 21. 4. - Aleksandar Oparin, ruski biokemičar (* 1894.)
• 28. 4. - Andrija Anković, hrvatski nogometaš, zlatni olimpijac (* 1937.)
• 29. 4. - Alfred Hitchcock, američko-britanski filmski režiser (* 1899)

• 4. 5. - Josip Broz Tito, maršal, predsednik SFRJ, trostruki narodni heroj (* 1892)
• 8. 5. - Ernest Tomašević, slikar (* 1897)
• 12. 5. - Lillian Roth, pevačica, glumica (* 1910)
• 14. 5. - Hugh Griffith, glumac (* 1912)
• 16. 5. - Božo Težak, hrvatski kemičar (* 1907.)
• 16. 5. - Marin Preda, rumunski književnik (* 1922)
• 18. 5. - David A. Johnston, vulkanolog (* 1949)
• 18. 5. - Ian Curtis, frontmen Joy Division (* 1956)
• 23. 5. - Dušan Ćorković, general-pukovnik JNA, narodni heroj (* 1921)
• 23. 5. - Mile Počuča, društv.-pol. radnik SRH i SFRJ, narodni heroj i junak socijalističkog rada (* 1899)

• 1. 6. - Viktor Starčić, srpski glumac (* 1901)
• 3. 6. - Vasja Pirc, šahovski velemajstor (* 1907)
• 7. 6. - Henry Miller, američki književnik (* 1891)
• 12. 6. - Masayoshi Ōhira, premijer Japana (* 1910)
• 17. 6. - Mate Jerković, admiral JNA, narodni heroj (* 1915)
• 23. 6. - John Laurie, glumac (* 1897)
• 23. 6. - Sanjay Gandhi, Indirin sin (* 1946)
• 24. 6. - Boris Kaufman, direktor fotografije (* 1897)
• 28. 6. - Dušan Dekleva, hirurg (* 1896)

• 4. 7. - Gregory Bateson, antropolog, kibernetičar (* 1904)
• 17. 7. - Boris Delaunay, ruski matematičar, planinar (* 1890)
• 24. 7. - Peter Sellers, britanski filmski komičar i glumac (* 1925)
• 25. 7. - Vladimir Visocki, sovjetski kantautor, glumac (* 1938)
• 28. 7. - Muhamed-Reza Pahlavi, poslednji šah Irana (* 1919)
• 28. 7. - Milan Ajvaz, srpski glumac (* 1897)
• 28. 7. - Vjekoslav Afrić, glumac, reditelj, profesor (* 1906)

• 1. 8. - Patrick Depailler, vozač F1 (* 1944)
• 9. 8. - Jacqueline Cochran, avijatičarka (* 1906)
• 10. 8. - Yahya Khan, bivši predsednik Pakistana (* 1917)
• 12. 8. - Vojo Dimitrijević, slikar (* 1910)
• 14. 8. - Dorothy Stratten, model (* 1960)
• 26. 8. - Tex Avery, animator (* 1908)

• 2. 9. - Borivoje Mirković, novinar (* 1937)
• 3. 9. - Barbara O'Neil, glumica (* 1910)
• 3. 9. - Radoslav Vesnić, pozorišni glumac i reditelj (* 1891)
• 8. 9. - Willard Libby, fiziko-hemičar, nobelovac (* 1908)
• 12. 9. - Dušan Matić, srpski pesnik i mislilac (* 1898)
• 16. 9. - Jean Piaget, psiholog i filozof (* 1896)
• 17. 9. - Anastasio Somoza Debayle, bivši predsednik Nikaragve (* 1925)
• 23. 9. - Vinko Grdan, slikar (* 1900)
• 25. 9. - John Bonham, bubnjar Led Zeppelin (* 1948)
• 25. 9. - Lewis Milestone, filmski režiser (* 1895)
• 30. 9. - Milan Čanak, botaničar, političar u SAP Vojvodina (* 1932)

• 6. 10. - Ernest Radetić, hrvatski književnik (* 1899.)
• 16. 10. - Luigi Longo, talijanski političar iz CPI (* 1900)
• 21. 10. - Hans Asperger, pedijatar (* 1906)
• 21. 10. - Vlko Červenkov, bivši premijer Bugarske (* 1900)
• 25. 10. - Virgil Fox, američki orguljaš (* 1912)
• 26. 10. - Marcelo Caetano, bivši premijer Portugala (* 1906)
• 27. 10. - Steve Peregrin Took, bivši član T. Rex (* 1949)

• 7. 11. - Steve McQueen, američki filmski glumac (* 1930)
• 9. 11. - Gloria Guinness, modna ikona (* 1912)
• 22. 11. - Mae West, američka filmska glumica (* 1893.)
• 24. 11. - George Raft, glumac (* 1901)

• 3. 12. - Oswald Mosley, britanski fašista (* 1896)
• 4. 12. - Francisco de Sá Carneiro, premijer Portugala (* 1934)
• 7. 12. - Darby Crash, panker iz The Germs (* 1958)
• 8. 12. - John Lennon, osnivač, gitarist i vokalist grupe The Beatles (* 1940.)
• 8. 12. - Petar Trifunović, šahovski velemajstor, (* 1910)
• 10. 12. - Milan Bajšanski, kompozitor i dirigent (* 1903)
• 16. 12. - Colonel Sanders, osnivač Kentucky Fried Chicken (* 1890)
• 16. 12. - Hellmuth Walter, pionir raketnih motora i gasnih turbina (* 1900)
• 18. 12. - Aleksej Kosigin, bivši premijer SSSR (* 1904)
• 18. 12. - Dobriša Cesarić, hrvatski pesnik. (r. 1902.)
• 22. 12. - Bogdan Babić, srpski dirigent (* 1921)
• 24. 12. - Karl Dönitz, veliki admiral Nemačke, nakratko predsednik (* 1891)
• 26. 12. - Stjepan Planić, arhitekt (* 1900)
• 28. 12. - Božo Milanović, svećenik, politički radnik (* 1890)
• 31. 12. - Marshall McLuhan, filozof teorije komunikacije (* 1911)
• 31. 12. - Raoul Walsh, filmski režiser, glumac (* 1887)

• Agata Truhelka, hrvatska književnica (* 1890.)
• Nika Milićević, književnik, novinar, kritičar (* 1897)
• Jakša Kušan, književnik (* 1900)
• Svetomir Nastasijević, kompozitor (* 1902)
• Radoslav Đurić, major JVuO, pukovnik JNA (* 1906)
• Tonko Šoljan, ihtiolog, akademik (* 1907)

• Fizika: James Cronin i Val Fitch (otkriće kršenja fundamentalnih principa simetrije u raspadu neutralnih K-mezona)
• Kemija: Paul Berg (fundamentalne studije biohemije nukleinskih kiselina, naročito u vezi rekombinantne DNK), Walter Gilbert i Frederick Sanger (doprinos u vezi određivanja osnovnih sekvenci u nukleinskim kiselinama)
• Fiziologija i medicina: Baruj Benacerraf, Jean Dausset i George D. Snell (otkrića u vezi genetski određenih struktura na površini ćelije koje regulišu imunološke reakcije)
• Književnost: Czesław Miłosz (beskompromisnom jasnovidošću izražava čovekovo izloženo stanje u svetu oštrih konflikata)
• Mir: Adolfo Pérez Esquivel (aktivista za ljudska prava u Argentini i Latinskoj Americi)
• Ekonomija: Lawrence Klein (stvaranje ekonometrijskih modela i primena na analizu ekonomskih fluktuacija i ekonomske politike)

Literatura

• Collier's Year Book za 1980 (Microsoft Encarta 2004)
• Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

• The Tito ERA in Yugoslavia Arhivirano 2016-03-10 na Wayback Machine-u, OSA-RFE Research
• Yugoslavia's Five Most Important Leaders After Tito Arhivirano 2010-06-18 na Wayback Machine-u, Slobodan Stanković, Open Society Archives - Radio Free Europe (napisano u januaru).
• How Should "Collective Leadership" in Yugoslavia Function After Tito?^{[mrtav link]}, S.Stanković, OSA-RFE
• Mijatovic: President of Yugoslavia's Collective State Leadership Arhivirano 2012-03-26 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav-Soviet Polemics Over Afghanistan^{[mrtav link]}, S.Stanković, OSA-RFE
• Belgrade's Reaction to Afghanistan: "Stalinist Methods"^{[mrtav link]}, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Party Leader Emphasizes Anti-Stalinism^{[mrtav link]}, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Pianist: the Man "Who Killed Chopin" Arhivirano 2015-04-02 na Wayback Machine-u, Zdenko Antić, OSA-RFE
• Yugoslav Foreign Minister Vrhovec Visits Cuba^{[mrtav link]}, Z.Antić, OSA-RFE
• Yugoslav Riposte to Hungarian Article Over Tito's Resistance to Stalin^{[mrtav link]}, Z.Antić, OSA-RFE
• International Awards for Yugoslav Authors^{[mrtav link]}, Z.Antić, OSA-RFE
• Vladimir Bakaric's Illness Causes Concern in Yugoslavia^{[mrtav link]}, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Author Calls for Democracy, Change of the System^{[mrtav link]}, Z.Antić, OSA-RFE
• Yugoslav Leader Promises More Democratization^{[mrtav link]}, S.Stanković, OSA-RFE
• Top Yugoslav Official Warns Opponents of "Collective Leadership"^{[mrtav link]}, S.Stanković, OSA-RFE
• Ivan Gosnjak -- Tito's General -- Dies Arhivirano 2016-03-09 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Renewed Attacks on Djilas: No Hint of an Impending Arrest^{[mrtav link]}, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslavia's Mijatovic Visits the Vatican^{[mrtav link]}, Z.Antić, OSA-RFE
• Tito Expelled from the Cominform 32 Years Ago^{[mrtav link]}, S.Stanković, OSA-RFE

1980 na Wikimedijinoj ostavi