Ovo je članak o godini 1983.

Godina 1983 bila je redovna godina koja počinje u subotu (link pokazuje kalendar).

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - ARPANET promenio protokole sa NCP na TCP/IP.
• 1. 1. - Početak emitovanja programa klasične muzike Stereorama na Radio Beogradu.
• 3. 1. - Počinje erupcija Kilauee na Havajima, koja još uvek traje (2016).
• 3. 1. - Gukurahundi: počinje operacija zimbabveanske elitne Pete brigade protiv disidenata iz partije ZAPU i naroda Matabele - masakri traju do kraja 1984. pa i kasnije, ubijene su hiljade ljudi.
• 7. 1. - Meksiko, Panama, Kolumbija i Venecuela osnovali Kontadorsku grupu radi rešavanja Centralnoameričke krize (građanski ratovi u Gvatemali, Salvadoru i Nikaragvi) - bez uspeha usled nekooperacije SAD.

• 16. 1. - Umro Vladimir Bakarić, potpredsednik predsedništva SFRJ i član predsedništva CK SKJ - u državnom predsedništvu ga zamenjuje Mika Špiljak (po odluci Sabora 24. 2., Savezna skupština potvrdila 1. 3.).
• januar - Zabrana predstave "Golubnjača" Jovana Radulovića u Novom Sadu prošlog meseca izaziva raspravu u zemlji.^[1] Predstava se daje u beogradskom SKC.
• januar - Direktiva 75 Nacionalne sigurnosti SAD: obuzdati i vremenom suzbiti sovjetski ekspanzionizam, promovisati procese promene u SSSR, angažovati se u pregovorima radi interesa SAD; modernizovati oružane snage, ne dozvoliti prenos tehnologije ili pomoć SSSR.
• 17. 1. - U Cirihu počinju pregovori Jugoslavije i 50-tak zapadnih banaka o paketu pomoći kako bi zemlja mogla otplaćivati dugove (18 mlrd. dolara).
• 17. 1. - Zemljotres na grčkom ostrvu Kefalonija, osetio se i u Italiji i Jugoslaviji.
• 17. 1. - Dekret o proterivanju nelegalnih imigranata u Nigeriji, proterano milion i po ljudi, od čega 700.000 Ganaca.
• 19. 1. - Nacistički ratni zločinac Klaus Barbie uhapšen u Boliviji.
• 19. 1. - Ustavni sud prigovorio Saveznoj skupštini zbog zakona kojim se putovanje u inostranstvo uslovljava depozitom od 5000 dinara (uvedeno prošlog oktobra).
• 19. 1. - Predstavnici 15 stranih vlada preporučili srednjoročni kredit od 1,3 milijarde dolara Jugoslaviji; 90-dnevna suspenzija vraćanja glavnice bankama.
• 20. 1. - Vlada SFRJ optužuje Albaniju za "flagrantno" mešanje u unutrašnje stvari (povodom Kosova) i "pretnju silom".
• 20. 1. - François Mitterrand izjavljuje u Bonu: "Pacifisti su na zapadu, a rakete na istoku" - odobrava razmeštanje raketa Peršing.
• 20. 1. - U Beču dogovoreno da se iranska nafta za svetsko tržište prerađuje u Jugoslaviji. (šta je bilo s tim?)
• 22. 1. - Björn Borg (26) iznenada objavio da se povlači iz tenisa.
• 25. 1. - Lansiran IRAS, prva svemirska opservatorija koja je snimila čitavo nebo u infracrvenom spektru.
• 26. 1. - Izdana verzija programa Lotus 1-2-3 za PC, killer aplikacija za tabelarne proračune.
• 26. 1. - Janko Smole, zadužen za inostrane jugoslovenske finansije, tvrdi da će i bez reprograma biti isplaćeno 4,5 milijardi dolara dugova koji prispevaju ove godine.

Februar/Veljača

• januar/februar - Pripreme za Zimske Olimpijske igre u Sarajevu, takmičenja na Jahorini, Bjelašnici i Trebeviću^[2][3].
• 2. 2. - Zagrebački nadbiskup Franjo Kuharić proizveden u kardinala.
• 3. 2. - SIV najavio povećanje cena transporta i poljoprivrednih proizvoda do 33% (kraj polugodišnjeg zamrzavanja cena).
• 6 - 13. 2. - Američki ABC prikazao sedam epizoda serije "Vetrovi rata", snimljene 1980-81; nastavak "Rat i sećanje" je prikazan 1988-89.
• 6 - 26. 2. - Iračko-iranski rat — Operacija "Pre svitanja" je neuspešna iranska ofanziva sa ljudskim talasima u okolini Amare na jugoistoku Iraka.
• 8. 2. - Izveštaj Kahanove komisije: Izrael je indirektno odgovoran za masakr u Sabri i Šatili u Libanu prošle godine, traži se ostavka ministra odbrane Arijela Šarona.
• 9. 2. - Krenula TE Gacko u Hercegovini (nominalna snaga 300 MW).
• 10. 2. - Bačena bomba na mirovni marš u Jerusalimu - Arijel Šaron daje ostavku na resor odbrane ali ostaje u vladi kao ministar bez portfelja (biće na čelu različitih ministarstava 1984-92, 1996-99, na kraju i premijer 2001-2006).
• 12. 2. - Srednjoškolac Srđan Tomić brutalno ubijen nakon tuče dve grupe maloletnika na beogradskom Konjarniku^[4].
• 13. 2. - Požar u torinskom bioskopu Cinema Statuto, 64 mrtvih.
• 14. 2. - U Beogradu uvedeni bonovi za ulje, prašak za veš i kafu, mada je Ustavni sud to ocenio nelegalnim - daje se litar ulja i 150g ječmenice po osobi mesečno^[5] (neke gradske opštine ih uvele 31. 1., bonovi za benzin uvedeni u celoj zemlji prošlog oktobra).
• 15. 2. - Grupa od 23 Albanca, "markista-lenjinista", osuđena u Prištini na jednu do 14 godina zatvora zbog zavere za "republiku Kosovo".
• 16. 2. - Požari u bušu na dan Pepelnice u Viktoriji i Južnoj Australiji, 75 mrtvih.
• 17. 2. - Intervju šefa SKJ Mitje Ribičiča - potrebna strana pomoć, strožija kontrola nad štampom.
• 18. 2. - Opljačkane prodavnice u Titogradu, gde se prvi put posle mesec dana pojavio prašak za veš, izveštavaju beogradske novine.
• 18. 2. - "Crni petak" u Venezueli, devalviran bolivar; od početka godine iz zemlje je iznošeno pola milijarde dolara kapitala nedeljno^[6].
• 18. 2. - Masakr u Nellieju: u 14 sela u centralnom Assamu, Indija, ubijeno, zvanično, 2.191 osoba istočnobengalskog muslimanskog porekla.
• 18. 2. - Masakr u Wah Mee: tokom pljačke kockarnice u Seattleu ubijeno 13 ljudi.
• 23. 2. - U Briselu ratifikovan trgovački i ekonomski sporazum Evropske ekonomske zajednice i SFRJ (parafiran 1980, stupa na snagu 1. 4.).
• 25. 2. - Zemljotres kod Skoplja (VI), nema štete ali 12 ljudi umrlo od srca. Istog dana sudar autobusa i kamiona kod Valjeva, 7 mrtvih.
• 26. 2. - Neke američke grupe za praćenje ljudskih prava (među kojima i Helsinki Watch) kritikuju, u smislu prikrivanja, izveštaj administracije o stanju ljudskih prava u svetu u vezi 12 zemalja, među kojima je i Jugoslavija.
• 28. 2. - Posljednja epizoda TV-serije M*A*S*H postaje najgledanija emisija u historiji američke televizije.
• 28. 2. - Kiro Hadži-Vasilev, lider SK iz Makedonije, kritikuje "intelektualce" koji kroz štampu "provociraju" partijsku vladavinu i traže višepartijski sistem.

Mart/Ožujak

• 1. 3. - Predstavljena prva kolekcija satova firme Swatch.
• 3. 3. - SR Srbija: Branko Radivojević, član izvršnog veća, smenjen jer se uselio u "superluksuzan stan", član predsedništva Viobran Stanojević dao ostavku zbog "nepravilnosti" u dodeli državnih stanova^[7].
• mart, početkom - U Sarajevu se održava svetsko juniorsko prvenstvo u brzom klizanju.
• 6. 3. - Savezni izbori u Zapadnoj Nemačkoj su uspeh za vladajuću CDU/CSU, prvi put u Bundestag ulaze Zeleni.
• 7. 3. - Banka za međunarodna poravnanja (BIS) pristala dati pozajmicu od 500 miliona dolara SFRJ (300 miliona odmah, ostatak dobila 14. 9. - kratkoročni kredit za predah).
• 7 - 12. 3. - VII Konferencija Pokreta nesvrstanih u New Delhi-ju.
• 8. 3. - Predstavljen IBM PC XT, verzija IBM PC iz 1981 sa ugrađenim hard diskom - proceser Intel 8088 na 4,77 MHz, RAM 128 KB, Hard 10 MB, operativni sistem PC DOS 2.0.
• 8. 3. - Ronald Reagan naziva SSSR "zlom imperijom".
• 9. 3. - Ubistvo Galipa Balkara: atentat jermenskih terorista na turskog ambasadora Galipa Balkara u Beogradu (podlegao dva dana kasnije). Građani pojurili za njima, poginuo student Željko Milivojević (dvojica uhapšenih terorista osuđeni na po 20 godina u martu 1984^[8]).
• 9. 3. - Irak predlaže novi mirovni plan, Iran prethodno zahteva 200 milijardi dolara odštete.
• 11. 3. - Laburista Bob Hawke novi premijer Australije (do 1991).
• 14. 3. - Salvadorski građanski rat: predsednica salvadorske Komisije za ljudska prava Marianella García Villas mučena do smrti od strane vojske.
• mart - Dvojica funkcionera izdavačkog preduzeća "Otokar Keršovani" ostala bez posla, jer su objavili knjigu "Stvarno i moguće" Dobrice Ćosića, uprkos protivnom mišljenju hrvatskog CK, koji je knjigu opisao kao "nacionalističko i šovinističko delo"^[9]
• mart - Izveštaj radne grupe o odnosima u federaciji: republike se "autarkično ponašaju".
• mart - U Austriji od herpesa stradao 31 lipicaner.
• mart - U prvom kvartalu SFRJ smanjila trgovinski deficit za 43,7% u odnosu na isti period lane (iznosi 522 miliona dolara).
• 21. 3. - Sovjetski premijer Nikolaj Tihonov stigao u petodnevnu posetu Jugoslaviji - dogovorena privredna saradnja, uvećanje uvoza nafte za 20%, 5,35 miliona tona ove godine.
• 21. 3. - Politička i administrativna prestonica Obale Slonovače preneta u Yamoussoukro (/jamsokro/), rodno mesto predsednika Houphouët-Boignyja.

• 23. 3. - Američki predsjednik Ronald Reagan objavljuje Stratešku obrambenu inicijativu, odnosno proturaketni program koji će mediji nazvati "Ratovi zvijezda".
• 25. 3. - Jugoslavija postigla sporazum sa komitetom banaka kreditora - paket od dve milijarde dolara (1,4 mlrd. reprograma i 600 miliona novog zajma), deo MMF-ovog paketa od pet milijardi^[10] (potpisano u septembru).
• 25. 3. - TV emisija povodom 25 godina Motowna-a, Michael Jackson nastupio sa plesom moonwalk.
• 25. 3. - Prva izvedba opere "Karmen" u beogradskom Narodnom pozorištu.
• 26. 3. - Nikaragvanski građanski rat: kontraši napali selo Rancho Grande, među 70 mrtvih je i francuski lekar Pierre Grosjean.
• 27. 3. - U Jugoslaviji uvedeno ljetno računanje vremena (od poslednje nedelje u martu do poslednje u septembru, odn. u oktobru od 1996).
• 29. 3. - Dokument Savezne komisije za Program ekonomske stabilizacije ohrabruje mali biznis.
• mart, krajem - Pesnik Gojko Đogo odlazi na odsluženje zatvorske kazne zbog zbirke "Vunena vremena", što izaziva niz protestnih večeri u Udruženju književnika Srbije.
• 31. 3. - U Brazilu počinju protesti Diretas Já ("Direktni [izbori za predsednika] sada"); u zemlji je vojni režim João Figueiredo-a, godišnja inflacija je preko 200%.

April/Travanj

• 3. 4. - Oružani konflikt u Peruu — Masakr u Lucanamarci: sveteći se za ubistvo komandanta u tom mestu, Sendero Luminoso ubili 69 seljaka.
• 4. 4. - Space Shuttle Challenger poleteo prvi put - misija STS-6, prva sa izlaskom astronauta u svemir.
• 4. 4. - FleetEx '83-1: tokom najvećih manevara američke Pacifičke flote od rata, nadletano Zeleno ostrvo u sovjetskim Kurilima.
• 6. 4. - U Managvi ubijena Mélida Anaya Montes, druga po komandi u salvadorskom Frontu Farabundo Martí - počinioci su njeni saborci koji su se protivili pregovorima sa vladom; njen nadređeni Cayetano Carpio navodno izvršio samoubistvo šest dana kasnije.
• 6 - 7. 4. - U Parizu se prvi put sastao Evropski okrugli sto industrijalaca, cilj im je borba protiv "euroskleroze".
• 8. 4. - Tužilaštvo u Sarajevu saopštilo da je SDB uhapsila 11 ljudi zbog "krivičnog dela neprijateljske propagande". Uhapšeni su: Alija Izetbegović, Omer Behmen, Salih Behmen, Rušid Prgud, Mustafa Spahić, Melika Salihbegović, Đula Bičakčić, Edhem Bičakčić, Ismet Kusumagić, Hasan Čengić i Derviš Đurđević (pridružiće im se i pesnik Džemaludin Latić)^[11].
• 9. 4. - Finale košarkaškog prvenstva Jugoslavije: KK Šibenka pobeđuje Bosnu slobodnim bacanjima Dražena Petrovića u poslednjim sekundama, ali je zbog prigovora Bosne naređeno igranje još jedne utakmice na koju Šibenčani ne odlaze, tako da je "Bosna" proglašena za šampiona. U Šibeniku protestni miting 10. 4..
• 10. 4. - Operacija "Zora-1" je još jedna neuspešna iranska ofanziva sa ljudskim talasima.
• 11. 4. - 55. dodjela Oscara: najbolji film je Gandhi, ukupno osam nagrada od 11 nominacija.
• 12. 4. - Mahmut Bakalli, nekadašnji lider kosovskog SK, isključen iz partije.
• 14. 4. - Let's Dance je 15. album Davida Bowiea, njegov komercijalno najuspešniji.
• 15. 4. - Prikazan film Flashdance.
• april - SIV objavio da će dozvoliti širi prostor za privatna preduzeća, radi smanjenja nezaposlenosti.

• 18. 4. - Samoubica detonirao eksploziv u kombiju ispred američke ambasade u Bejrutu - 63 poginulih.
• 23. 4. - Pesma Evrovizije u Minhenu: prva je Corinne Hermès iz Luksemburga, Danijel Popović je četvrti sa "Džuli".
• 24. 4. - Jugoslovenska ekspedicija na himalajski vrh Manaslu pogođena lavinom, poginuli Jernej Nejc Zaplotnik i Ante Bućan.
• 24. 4. - Izbori u Austriji, vladajući socijaldemokrati gube apsolutnu većinu - kancelar Bruno Kreisky će radije dati ostavku, posle 13 godina na čelu, nego da formira manjinsku vladu.
• 25. 4. - Samantha Smith (11) iz Mančestera u Maine-u dobila pozivnicu od Jurija Andropova da poseti SSSR, nakon što je pročitao njeno pismo u kojem izražava strah od nuklearnog rata.

Maj/Svibanj

• 6. 5. - Njemački časopis Stern objavljuje navodne memoare Adolfa Hitlera za koje se kasnije ispostavilo da su krivotvoreni.
• 7. 5. - Na festivalu u Cannesu prikazan film WarGames o mladom hakeru koji zamalo izazove Treći svetski rat.
• 8. 5. - Pravoslavni Uskrs, najkasniji mogući datum (25. 4. po julijanskom; dolazi do poklapanja Velikog petka i Đurđevdana, što će biti pomenuto u "Kremanskom proročanstvu").
• 8. 5. - Stonoteniseri Zoran Kalinić i Dragutin Šurbek osvojili zlatnu medalju na svetskom prvenstvu u Tokiju (pobedili Kineze).
• 10. 5. - Glavni urednik "Politike" Dragoljub Trailović i još dvojica prinuđeni na ostavku zbog "propusta u nekim člancima".
• 11. 5. - Prvi veći protesti protiv Pinochetovog režima u Čileu.
• 11 - 15. 5. - Hu Jaobang, generalni sekretar Kineske KP, u poseti Rumuniji i Jugoslaviji.
• 12. 5. - Stane Dolanc, savezni sekretar unutrašnjih poslova, tvrdi da su "neprijateljski elementi" pojačali aktivnost.
• 12. 5. - Košarkaš Cibone Srebrenko Despot umro tri dana nakon prometne nesreće.
• 13. 5. - Svećenik Luka Prcela osuđen u Splitu na pet godina zatvora zbog "političkih propovjedi".

• 15. 5. - Rotacija u Predsjedništvu SFRJ: Mika Špiljak predsjednik nakon Petra Stambolića.
• 16. 5. - Smjenjen Joža Vlahović, glavni urednik "Danasa" (prigovarano zbog načina izveštavanja sa plenuma CK SKH) - pritisci na novinare i niže službenike traju već mjesecima^[12].
• 16. 5. - Sudanska vojska ugušila pobunu u borskom garnizonu na jugu zemlje.
• 17. 5. - Libansko-izraelski sporazum: kraj ratnog stanja i postepeno povlačenje izraelske vojske; Libanci sledeće godine odbacuju sporazum.
• 17. 5. - Grom udario u prizemljeni avion na aerodromu Golubovci kod Titograda, poginula dvojica radnika koji su se ispod njega sklonili od kiše.
• 20. 5. - U časopisu Science objavljeni članci o zasebnim istraživanjima Roberta Galloa i Luca Montagniera: sidu izaziva neki novi retrovirus (1986. biće označen sa HIV).
• 20. 5. - Vojno krilo Afričkog nacionalnog kongresa detoniralo auto-bombu u Pretoriji, 19 mrtvih, uključujući dvojicu počinitelja - cilj je bio štab Južnoafričkih vazduhoplovnih snaga.
• 24. 5. - Fred Sinowatz je novi austrijski kancelar (do 1986), na čelu koalicije socijaldemokrata i liberala.
• 25. 5. - Ovogodišnja proslava Dana mladosti izaziva kritike intelektualaca ("kulturni primitivizam") ali i Socijalističkog saveza ("religija i misticizam" pod vidom pohvale Titu).
• 25. 5. - Prikazan film Star Wars Episode VI: Return of the Jedi.
• 26. 5. - Zemljotres u Japanu, od cunamija poginulo 100 ljudi.
• 26. 5. - 4. 6. - EuroBasket u Francuskoj: Italija 1, Jugoslavija 7 (na utakmici Italija-Jugoslavija 30. maja došlo do tuče među igračima).
• 27. 5. - Malcolm McLaren izdao album Duck Rock, mešavinu više stilova različitih izvođača, naročito hip-hop i afričkih.
• 28 - 29. 5. - Samit G7 u Williamsburgu: potvrđena NATO-ova odluka dvostrukog koloseka (ili ograničenje balističkih raketa ili njihovo postavljanje u Evropi), kao i značaj slobodnih tržišta i trgovine.

Jun/Juni/Lipanj

• jun - septembar - Velika vrućina i suša na Srednjem zapadu SAD.
• 4. 6. - Mima Jaušovec izgubila u finalu Roland Garrosa od Kris Evert.
• 5. 6. - Sudanski predsednik Gaafar Nimeiry ukinuo Autonomni region Južni Sudan. Drugi sudanski građanski rat traje do 2005, stradalo je 1-2 miliona ljudi, uglavnom civila od gladi. Južnjačka Oslobodilačka armija sudanskog naroda (SPLA) ima glavnu podršku iz Etiopije, na čelu je John Garang.
• 6. 6. - 2. 7. - Šesti sastanak Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD) u Beogradu. Zemlje Trećeg sveta zahtevaju 90 milijardi dolara pomoći^[13], gloženje tih zemalja i SAD^[14].
• 7. 6. - Eksplozija metana u novootvorenoj jami "Morava" Aleksinačkih rudnika uglja, 34 mrtvih, među kojima i ekspert iz Zapadne Nemačke^[15].
• 7. 6. - Prijateljska fudbalska utakmica Jugoslavija - Z. Nemačka u Luksemburgu odložena pola sata, jer je američki orkestar zasvirao "Bože pravde".
• 9. 6. - Konzervativna premijerka Margaret Thatcher na parlamentarnim izborima u Ujedinjenom Kraljevstvu odnosi uvjerljivu pobjedu nad opozicijskim laburistima, 397 prema 209 mandata. U rekonstrukciji vlade nakon izbora, Nigel Lawson postaje kancelar eksčekera (do 1989).
• 9. 6. - Socijalista Mário Soares novi premijer Portugala (do 1985).
• 9. 6. - SFRJ: najavljeno postepeno ukidanje kontrole cena uvedene prošle godine (uslov za strani kredit?).
• 10. 6. - Prikazana komedija Trading Places (Kolo sreće).
• 13. 6. - Pionir 10 prelazi orbitu Neptuna, prvi je ljudski objekt koji napušta Sunčev sistem.
• 13. 6. - Ivan Cvitković, izvršni sekretar predsedništva CK SK BiH tvrdi da studenti povratnici sa islamskih univerziteta propovedaju panislamizam i hoće "etnički čistu muslimansku BiH"^[16].
• jun - Sociolog Slobodan Inić tvrdi u "Književnim novinama" da je Staljin kruna "kvadrumvirata Marks-Engels-Lenjin-Staljin".
• jun? - Prvak Jugoslavije u fudbalu Partizan; u Kup UEFA idu Hajduk, Radnički Niš i Crvena zvezda, Dinamo (Zg) u Kup pobednika kupova.
• 18. 6. - Sally Ride je prva Amerikanka i treća žena u svemiru (misija STS-7).
• 18. 6. - Mona Mahmudnizhad (17) i još devet žena obešene u Širazu jer su pripadale bahajskoj veri.
• 19. 6. - Šefovi država i vlada EZ potpisali u Stuttgartu Svečanu deklaraciju o Evropskoj uniji.
• 21. 6. - Čadski građanski rat: bivši predsednik Goukouni Oueddei preduzima ofanzivu sa podrškom Libije; Hissène Habré sledećeg meseca pokreće uspešnu kontraofanzivu (podržavaju ga SAD, Francuska i Zair).
• 22. 6. - Nestanak stanovnice Vatikana Emanuele Orlandi (15).
• 26. 6. - Izbori u Italiji: priličan pad demohrišćana ali koalicija Pentapartito svakako ima većinu.
• 25. 6. - Ramiz Alia, predsednik albanske skupštine, podržava na mitingu u Bajram Curriju zahteve kosovskih Albanaca za republikom.
• 28. 6. - Beogradska opština Stari Grad ukinula izdvačku kuću "Zapis" koja je objavila "Nož" Vuka Draškovića.
• 30. 6. - Dragoslav Marković novi predsednik Predsedništva CK SKJ (do 1984).

Jul/Juli/Srpanj

• 2/3. 7. - Predsednica SIV-a Milka Planinc na noćnoj sednici predstavila stroge ekonomske mere kako bi se izbegao bankrot zemlje^[17][18] - "moraju se prihvatiti oštri uvjeti za paket podrške stabilizacionom programu"; "alternativa je bila proglasiti moratorijum s ozbiljnim posledicama".
• 8. 7.? - Oluja čupala drveće i nosila krovove u Nišu i Pirotu, jedna osoba poginula. Oluje i na Kosovu oko 17. 7., četvoro poginulih.
• 11. 7. - Komisija za međunarodne odnose CK SKJ poziva na rešenje pitanja autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve (zbog "unutrašnjih i spoljnih... negativnih posledica" nepriznavanja iste od strane SPC).
• 15. 7. - Najavljeno još sedam vrsta poreza u SFRJ od 1. novembra, uz postojećih 14, očekuje se dodatni prihod od 400 miliona dolara.
• 15. 7. - Jermenska teroristička organizacija ASALA bacila bombu na pult Turkish Airlinesa na pariskom aerodromu Orly - osam poginulih.
• jul - Talas vrućine u Italiji i jugoistočnoj Francuskoj (41,6°C u Firenci 23. 7.).
• 20 - 29. 7. - 30. Pulski filmski festival: Velika zlatna arena za film "Zadah tela"^[19].
• 21. 7. - Na antarktičkoj stanici Vostok zabeleženo -89,2 °C.
• 22. 7. - Tanjug: u prvoj polovini godine više nego prepolovljen jugoslovenski deficit u trgovini sa zapadom (sa 2,12 na 0,99 mlrd. dolara), zahvaljujući smanjenom uvozu i povećanom izvozu.
• 22. 7. - Okončano Ratno stanje u Poljskoj.
• 22. 7. - Iračko-iranski rat: operacijom Zora 2 Iranci otvaraju severni front u Iračkom Kurdistanu, postižu uspeh zahvaljujući podršci Kurda; Iračani u neuspelom kontranapadu prvi put koriste bojne otrove (iperit).
• 23. 7. - Oslobodilački tigrovi Tamilskog Elama ubili u zasedi 13 šrilankanskih vojnika iz patrole Four Four Bravo; dolazi do nereda nazvanih Crni jul u kojima gine na stotine Tamila - početak građanskog rata u Šri Lanki (okončan 2009).
• 23. 7. - Gimli Glider - kanadski putnički avion uspeo da se prinudno spusti u Gimli, Manitoba bez poginulih nakon što je jedrio zbog nestanka goriva.
• 26. 7. - U SFRJ cene formalno "odleđene".
• 28. 7. - U Zapadnoj Nemačkoj ubijen hrvatski emigrant Stjepan Đureković (Josip Perković i Zdravko Mustač osuđeni u Münchenu 2016.).
• 30. 7. - 9. 8. - Operacija Zora 3 kod Mehrana na jugu je naporaznija od svih "Zori" za Irance.
• 31. 7. - Šumski požar u blizini Dubrovnika.

• leto - Mitar Mrkela prešao u Crvenu zvezdu iz OFK Beograda.

Avgust/August/Kolovoz

• 4. 8. - Thomas Sankara (33), prozvan "Afrički Če Gevara", dolazi popularnim pučem (u organizaciji Blaisa Compaoréa) na vlast u Gornjoj Volti, pokreće ambiciozne socijalne i ekonomske programe (ubijen 1987).
• 8. 8. - Gvatemalski vojni vladar Efraín Ríos Montt zbačen vojnim udarom, nastavlja ministar odbrane Óscar Humberto Mejía Victores (do 1986).
• 10. 8. - Počinje francuska operacija Manta u Čadu, za predsednika Habrea i protiv pobunjenika podržanih od Libije.
• 10. 8. - Sergio Onofre Jarpa imenovan za ministra unutrašnjih poslova Čilea s mandatom za dijalog sa opozicionom Demokratskom alijansom, ali Pinochet ubrzo napušta otopljavanje.
• 20. 8. - Osuđena grupa "muslimanskih nacionalista" uhapšenih u aprilu; Alija Izetbegović osuđen na 14 godina (kasnije skraćeno na 12, izašao 1988.).
• 21. 8. - Lider filipinske opozicije Benigno Aquino, Jr. ubijen na aerodromu odmah po povratku u zemlju - borbu preuzima udovica Corazon (predsednica 1986-92).
• 22. 8. - Nekoliko hiljada ljudi u Beogradu prisustvuje sahrani Aleksandra Rankovića, koji je umro tri dana ranije u Dubrovniku^[20].
• 25. 8. - Troje Rumuna, uključujući trudnicu, preletelo u avionu za zaprašivanje useva preko Jugoslavije i Mađarske i sletelo u Austriju, gde su zatražili azil^[21].
• 25. 8. - 11. 10. - U Makedoniji održani vojni manevri "Jedinstvo 83".
• 26. 8. - Poplave u Bilbau i okolini odnose 45 života.

Septembar/Rujan

• 1. 9. - Sovjetske zračne snage ruše južnokorejski avion Boeing 747 na letu 007 misleći da se radi o špijunskom avionu - 269 mrtvih.
• 2. 9. - Otkriven asteroid 22278 Protitch (nazvan po srpskom astronomu Protiću).
• 3. 9. - Libanski građanski rat: Izraelci se povlače iz okruga Šuf - zvanična libanska vojska i maronitska milicija bi da preuzmu kontrolu ali im se suprotstavljaju muslimanske milicije na čelu sa Druzima (Progresivna socijalistička partija Walida Jumblatta), podsukob se naziva Planinski rat.
• 3 - 17. 9. - Mediteranske igre u Kazablanci, Jugoslavija 4. najuspešnija sa 53 medalje.
• 7. 9. - Referendum u Republici Irskoj podržao sa 66,9% Osmi amandman na ustav, kojim je praktično zabranjen abortus (opozvan 2018).
• 9. 9. - Potpisan ugovor između Jugoslavije i zajmodavaca (zapadne vlade, oko 600 zapadnih komercijalnih banaka, Svetska banka, Banka za međunarodna poravnanja i MMF) o odlaganju otplate prispelih dugova i novom zajmu (vidi 25.3. gore)^[22].
• 9. 9. - U Sudanu uveden šerijat.
• 10. 9. - Zemljotres u kopaoničkom kraju, M 5.1.
• septembar - Sarajevske novine pišu da u Jugoslaviji zvanično ima 10.000 registrovanih narkomana, mada se pretpostavlja da ih je mnogo više^[23].
• 16. 9. - Američki potpredsednik G. H. W. Bush, tokom turneje u sedam zemalja, u poseti Jugoslaviji^[24].
• 16. 9. - Američki predsednik Regan objavljuje da će GPS biti dostupan i civilima.
• 17. 9. - Vanessa L. Williams postaje prva crna Miss Amerike.
• 19. 9. -  Sveti Kristofer i Nevis stječe nezavisnost od Velike Britanije.
• 21. 9. - Italijanski predsednik Sandro Pertini i ministar Giulio Andreotti stigli u posetu Jugoslaviji, u Pljevljima će otkriti spomen-ploču diviziji Garibaldi^[25].
• 23. 9. - Gulf Air Flight 771: avion iz Pakistana oboren bombom nad Emiratima.
• 25. 9. - Iz zatvora Maze pobeglo 38 pripadnika Privremene IRA-e - oteli su zatvorski kamion i probili se napolje.
• 26. 9. - Sovjetski pukovnik Stanislav Petrov ispravno protumačio alarm o lansiranju američkih raketa kao grešku (atmosfersku pojavu), tako da nije pokrenuta procedura za odgovor.
• 26. 9. - Misija Sojuz T-10-1 propala zbog požara i eksplozije rakete, ali kapsula sa posadom se katapultirala dve sekunde ranije.
• 27. 9. - Richard Stallman objavio projekt GNU, početak pokreta slobodnog software-a.
• 27. 9. - Pavle Gaži, sekretar unutarnjih poslova SR Hrvatske, dao ostavku "iz zdravstvenih razloga" (kasnije se govori o "političkim intrigama", u siječnju isključen iz partije)^[26].
• 28. 9. - Vlak naletio na autobus kod Bilaja blizu Gospića, 26 poginulih^[27].

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - Zemljotres na južnom Jadranu.
• 2. 10. - Muhammad Yunus u Bangladešu osnovao Grameen Banku, koja daje mikrokredite siromašnima.
• 2. 10. - Neil Kinnock je novi lider britanskih laburista i vođa opozicije (do 1992).
• 2. 10. - Stupila na snagu Međunarodna konvencija o sprječavanju onečišćenja s brodova.
• 4. 10. - U Clearwater, Florida otvoren prvi restoran Hooters.
• 5. 10. - Lechu Wałęsi dodeljena Nobelova nagrada za mir, ali ne odlazi na ceremoniju.
• 9. 10. - Bombaški napad u Rangoonu: stradao južnokorejski ministar inostranih poslova i još 21 osoba - osumnjičena Severna Koreja.
• 10. 10. - U napadu na nikaragvansku luku Corinto izgorelo 12.000 m³ nafte (luka je inače minirana od strane američkih snaga).
• 10. 10. - U indijskoj državi Pendžab proglašena "predsednikova uprava", tj. vanredno stanje usled pobune i sloma zakona i reda; Jarnail Singh Bhindranwale je u Zlatnom hramu sa naoružanim pristalicama.
• 12. 10. - Masakr u Kulchabatu, Bala Karzu i Mushkiziju: sovjetski vojnici i pripadnici afganistanske komunističke partije su ubili 360 osoba u selima Kulchabat, Bala Karz i Mushkizi, Provincija Kandahar, u Afganistanu, tijekom sovjetske invazije Afganistana. Ljudi su okupljeni u centru sela i potom smaknuti strijeljanjem, a među njima je bilo i 20 djevojčica i 20 staraca.^[28][29]
• 12. 10. - Bivši japanski premijer Kakuei Tanaka osuđen na četiri godine zatvora i novčanu kaznu zbog učešća u Lockheedovom skandalu iz 1976 - odbija da napusti poslaničko mesto, što će dovesti do vanrednih izbora.

• 13. 10. - U Čikagu demonstriran mobilni telefon Motorola DynaTAC, prodaje se od sledeće godine.
• 14. 10. - U Prištini eksplodirale dve bombe kućne izrade, materijalna šteta^[30].
• 14. 10. - Na sastanku Saveta federacije, partijski veteran Mijalko Todorović izjavio da "nema rešenja za ekonomsku krizu bez duboke demokratizacije političkog sistema"^[31].
• 16. 10. - Kanoniziran Leopold Mandić.
• 19. 10. - Levičarski premijer Grenade Maurice Bishop ubijen sukobu s vojskom - sledi vojna vlada Hudsona Austina.
• 19. 10. - Operacija Zora 4: uspešna iransko-kurdska ofanziva na severnom ratištu.
• 21. 10. - Metar definisan preko brzine svetlosti - rastojanje koju ona pređe za 1/299.792.458 sekundi.

• 22. 10. - "Vruća jesen" nemačkog mirovnog pokreta: stotine hiljada ljudi napravilo ljudski lanac od Stuttgarta do Neu-Ulma, velike manifestacije i u Hamburgu i Zapadnom Berlinu.
• 23. 10. - U Zagrebu rođen Robert Veriga, prva "beba iz epruvete" u SFRJ.
• 23. 10. - Napad kamiona-bombi na kasarne američkih i francuskih snaga u Bejrutu - gine 241 američki vojnik, 58 francuskih padobranaca i 6 libanskih civila.
• 25. 10. - Operacija Urgent Fury: američka invazija na Grenadu.
• 30. 10. - Prvi demokratski izbori u Argentini posle sedam godina vojne vlasti.
• 30. 10. - Erzurumski zemljotres u Turskoj, 1300 žrtava.

Novembar/Studeni

• novembar - Hustler donosi parodiju reklame koja sugeriše da je teleevangelista Jerry Falwell imao prvo seksualno iskustvo sa majkom - spor ide do Vrhovnog suda 1988.
• 1. 11. - Stupa na snagu Konvencija o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja (Bonska konvencija).
• 2. 11. - Dinamo Berlin igrao sa Partizanom u Beogradu, dvojica igrača, Falko Götz i Dirk Schwegel (?), prebegli na zapad.
• 2. 11. - Na referendumu u Južnoj Africi podržan novi ustav kojim je ustanovljen trikameralni parlament, s ograničenim učešćem Obojenih i Indijaca - sistem traje 1984-94.
• 2. 11. - Chrysler predstavlja Dodge Caravan, smatra se da je to prvi minivan.
• 2 - 11. 11. - Operacija Able Archer 83 - vojna vježba NATO koju su Sovjeti protumačili kao pripreme za skori početak trećeg svjetskog rata.
• 6. 11. - U Turskoj održani prvi izbori od puča 1980, pobeđuje nova partija ANAP, na čelu sa Turgutom Özalom.
• 8. 11. - Eksplozija metana u rudniku Mramor kod Tuzle, pet poginulih.
• 8. 11. - TAAG Angola Airlines Flight 462: avion pao prilikom poletanja u Lubangu, Angola, 130 mrtvih - UNITA tvrdi da je oborila avion, ali nisu pronađeni dokazi.
• 9. 11. - U Beogradu uvedene restrikcije struje nakon kvara u termocentrali koji je zapretio raspadom sistema; isključenja traju do osam sati, na snazi su i u ostatku zemlje zbog letošnje suše i hladnog vremena^[32].
• 9. 11. - Zamena beba u porodilištu u Srebrenici.
• 9. 11. - U Holandiji kidnapovan Freddy Heineken, direktor pivarske kompanije, i njegov vozač - oslobođeni 30. 11. nakon isplaćenog otkupa.
• 10. 11. - Američki student Fred Cohen prikazao jedan od prvih kompjuterskih virusa.
• 10. 11. - Javnosti predstavljen projekat Microsoft Windows-a - Windows 1.0 izdat dve godine kasnije.
• 13. 11. - Prve američke krstareće rakete stižu u britansku bazu RAF Greenham Common, okruženu protestima.
• 14. 11. - Amerika FDA odobrila za upotrebu Imunosupresantni lek ciklosporin (prvi put upotrebljen 1980) - revolucija u transplantaciji organa.

• 15. 11. - Turska Republika Sjeverni Kipar proglasila nezavisnost - priznaje je samo Turska.
• 17. 11. - U meksičkom Chiapasu osnovana Zapatistička vojska nacionalnog oslobođenja, od 1994. u ratu sa vladom.
• 18. 11. - Upad podzemne vode u rudniku Štavalj, dvojica poginula.
• 18. 11. - Stotine hiljada ljudi demonstriraju u Santjagu, Čile.
• 19. 11. - Aeroflot Flight 6833: pokušaj otmice aviona u sovjetskoj Gruziji se okončao s osam mrtvih.
• 20. 11. - U SAD prikazan TV-film The Day After s temom nuklearnog rata i posledica.
• 22. 11. - Zapadnonemački Bundestag odobrio vladinu odluku za postavljanje raketa Pershing II i krstarećih raketa - u zemlji su protesti. Prve rakete Pershing II ubrzo stižu, operativne su 15. 12..
• 23. 11. - U SAD prikazan film Terms of Endearment.
• 26. 11. - Pljačka Brink's-Mata: na londonskom aerodromu Heathrow ukradeno zlata, dijamanata i gotovine u vrednosti 26 miliona funti.
• 27. 11. - Avianca Flight 011: kolumbijski avion pao kod Madrida, 181 poginuli.

Decembar/Prosinac

• jesen-zima - Cabbage Patch Kids su vrlo popularne lutke u SAD, mestimično dolazi do sukoba u redovima pred prodavnicama.
• 2. 12. - Premijera Džeksonovog spota Thriller na MTV-ju.
• 2. 12. - Stupila na snagu Konvencija o izvesnom konvencionalnom oružju.
• 4. 12. - Američki avion A-6 Intruder oboren iznad Libana, jedan pilot poginuo, drugi će provesti 30 dana u sirijskom zarobljeništvu.
• 8. 12. - Sovjeti suspenduju razgovore o redukciji strateškog naoružanja
• 10. 12. - Raúl Alfonsín je novi argentinski predsednik (do 1989), okončana je vojna vladavina.
• 13. 12. - Potvrđeno da je ministar (savezni sekretar) za finansije Jože Florijančič dao ostavku (navodno protest zbog predloga budžeta za '84 i zakona o alokaciji strane valute).
• 13. 12. - Stane Dolanc, s.s. unutrašnjih poslova, izjavio u Skoplju da Državna bezbednost ne bi trebala da se ponaša kao "politička policija".^[33].

• 13. 12. - Turgut Özal je novi premijer Turske (do 1989, zatim predsednik do smrti 1993), čime počinje civilni režim.
• 15. 12. - Francuski predsednik Miteran stigao u trodnevnu posetu Jugoslaviji.
• 15. 12. - Sudar putničkog i teretnog vlaka u Zagrebu, troje mrtvih.
• 15. 12. - U Argentini osnovana Nacionalna komisija za nestale osobe - u izveštaju iz sledeće godine dokumentovan nestanak najmanje 8.961 osobe (procene idu do 30.000) u periodu 1976-83.
• decembar - U jednoj novosadskoj srednjoj školi bojkotovali časove marksizma zbog učenja napamet (đačka uzrečica "Mrzim ga kao marksizam").
• 17. 12. - Požar u madridskom noćnom klubu Alcalá 20, stradalo 82-oje.
• 17. 12. - Tempirana bomba Privremene IRA-e eksplodirala ispred londonskog Harrodsa, 6 mrtvih.
• 18. 12. - "Drugi Lockheedovi izbori" u Japanu, liberal-demokrati premijera Nakasonea gube apsolutnu većinu, ali Kakuei Tanaka je ubedljivo reizabran.
• 19. 12. - U Rio de Janeiru ukraden originalni Trofej Julesa Rimeta, nikada nije pronađen.
• 20. 12. - 11. plenum CK SKJ, o Kosovu - govori se o oštrim merama za probleme.
• 21. 12. - Pobedom nad Bugarskom 3:2 u zadnjim trenucima meča u Splitu, Jugoslavija se kvalifikovala na UEFA Euro 1984 u Francuskoj (Mladen Delić: "Ljudi, je li to moguće!?").
• 23. 12. - Kießlingova afera: nemački NATO-general Günter Kießling prevremeno penzionisan zbog optužbe da je homoseksualac (što bi ga činilo metom ucene) - kasnije je oslobođen optužbe.
• 25 - 27. 12. - Savezna skupština usvojila novi budžet, kao i niz novih ekonomskih zakona i mera, zamrznute cene do 1. 7.^[34]. Predsednica SIV Milka Planinc najavljuje da 1984. neće biti lakša od protekle godine^[35].
• 29. 12. - Premijera predstave "Kolubarska bitka" u JDP, Mihizova dramatizacija Ćosićevog "Vremena smrti".
• 29. 12. - U Tunisu izbijaju neredi zbog poskupljenja hleba/kruha, do 5. januara gine preko 100 ljudi.
• 30. 12. - Savezni zavod za statistiku: SFRJ ima 22.895.900 stanovnika, 163.700 više nego prošle godine.
• decembar - U prodaji su "Računari u vašoj kući", s datumom januar 1984, specijalno izdanje časopisa "Galaksija", sa uputstvom za samogradnju istoimenog računara.
• 31. 12. - Vojni udar u Nigeriji: zbačen Shehu Shagari, dolazi gen. Muhammadu Buhari (do 1985, i opet od 2015, demokratski izabran).

Tokom godine

• 1982-83 - Klimatski fenomen El Ninjo je jedan od najjačih zabeleženih, izaziva vremenske nepogode širom sveta i povećano interesovanje naučnika.
• Početak rada elektrana TE Nikola Tesla B i TE Kosovo B.
• Sarajevo se sprema za Zimske olimpijske igre 1984.
• Vojislav Koštunica i Kosta Čavoški: "Stranački pluralizam ili monizam" o dolasku komunista na vlast.
• Dobrica Ćosić: "Stvarno i moguće", zbirka eseja (po prvi put objavljena Ćosićeva pristupna beseda pred SANU 1977 i govor pred CK SKS iz 1968).
• Inflacija u Jugoslaviji 58,4%; strogim merama štednje smanjen trgovinski deficit, ostvaren suficit platnog bilansa^[36] od 300 miliona dolara, prema deficitu od 1,6 milijardi prošle godine^[37]. Inflacija je prošle godine bila 28,4% a pretprošle 39,3^[38].
• U januaru 1984. New York Times objavljuje članak "Droge zatupljuju Zlatnu omladinu u Jugoslaviji" (tj. decu funkcionera), takođe govori i o problemu nezaposlenosti, nestašicama i pitanju otići ili ostati^[39].
• Izveštaj Freedom House-a: Poljska, Južna Afrika i Jugoslavija su u kategoriji delimično slobodnih zemalja, zahvaljujući naporima pojedinaca^[40].

• U prvoj polovini godine 628 izbeglica iz sovjetskog bloka i Albanije u Jugoslaviji, od čega 365 Rumuna (rumunski organi u poteri čak prelazili na jugoslovensku stranu Dunava); takođe značajan broj Rumuna dolazi na rad u Jugoslaviju^[41]
• Zlatko Ugljen dobio Aga-kanovu nagradu za arhitekturu za Šerefudinovu Bijelu Džamiju u Visokom.
• Kary Mullis otkrio polimeraznu lančanu reakciju.
• Otkriven razdeo/koljeno životinja Loricifera.
• Sony lansirao prvi camcorder za privatnu upotrebu, Betamovie BMC-100P, koristi Betamax format. JVC odgovara kamkorderom sa formatom VHS-C.

1983. u temama

• Televizija. TV serije: "Kiklop" (TV serija nakon filma a po romanu), "Lažeš, Melita", "Rade Končar", "Zamke" (TV Zagreb); "Ilinden" (TV Skopje); "Priče iz Nepričave", "Stripomanija", "Osvajanje sreće" (TV Beograd); "Dani AVNOJ-a" (TV Sarajevo); "Mrtvi se ne vraćaju" (TV Novi Sad).

• Neki domaći filmovi: "Balkan ekspres", "Halo taksi", "Igmanski marš", "Timočka buna", "Kako sam sistematski uništen od idiota", "Kakav deda takav unuk", "Veliki transport", "Nešto između", "Šećerna vodica", "Još ovaj put", "Mahovina na asfaltu", "Zadah tela" (→ Kategorija:Filmovi 1983.).

• Neki domaći muzički/glazbeni albumi^[42]:
  • Pop/rock: Bijelo dugme: "Uspavanka za Radmilu M."; Azra: "Kad fazani lete" i "Krivo srastanje"; Parni valjak: "Glavnom ulicom"; Film: "Sva čuda svijeta"; Prljavo kazalište: "Korak od sna"; Disciplina kičme: "Sviđa mi se da ti ne bude prijatno"; Animatori: "Anđeli nas zovu da im skinemo krila"; Leb i sol: "Kalabalak"; Valentino: "No.1"; Đorđe Balašević: "Celovečernji the Kid"; Idoli: "Čokolada"; Xenia: "Kad nedjelja prođe"; Zana: "Natrag na voz"; Buldožer: "Nevino srce"; VIA Talas: "Perfektan dan za banana ribe"; Dorian Gray: "Sjaj u tami"; U škripcu: "O je!"; Du Du A: "Primitivni ples"; Griva: "Kog sam đavola tražio u tebi"; kompilacija: "Ventilator 202 Demo Top 10"; D'Boys: "Ajd' se zezamo"; Kerber: "Nebo je malo za sve"; Poslednja igra leptira: "Ponovo ploča & druge priče"; Slađana & Neutral Design: "Neutral Design"
  • Zabavna: Zdravko Čolić: "Šta mi radiš"; Magazin: "Kokolo"; Novi fosili: "Poslije svega" (sa Sanjom Doležal) i kompilacija "Volim te od 9 do 2 (i drugi veliki hitovi)"; Meri Cetinić: "Prašina s puta"; Frano Lasić: "Frano Lasić"; Ratimir Boršić - Rača: "...A Milicija Trenira Strogoću! I Druge Pjesmice Za Djecu";
  • Folk: Miroslav Ilić: "Pozdravi je, pozdravi"; Radiša Urošević: "Rado moja bela"; Izvorinka Milošević: "Cica-Maca"; Snežana Đurišić: "Mala soba tri sa tri"; Vera Ivković: "Šuška se, šuška"; Spomenari: "Kafanski svirač"; Aleksandar Ilić: "Isplači se na grudima mojim"; Vesna Zmijanac: "Šta će meni šminka / Koga volim, ja ga volim" i "Ti mali"; Dušan Kostić: "Sačuvaj tajnu";
  • Debitantske albume su imali (ne mora biti početak karijere): Animatori, Valentino, Disciplina kičme, Xenia, Bebi Dol, VIA Talas (jedini), Dorian Gray, Du Du A, Griva, Bezobrazno zeleno, D'Boys, Kerber, Frano Lasić, Biljana Jevtić, Aleksandar Ilić, Snežana Savić, Zlata Petrović, Gordana Adamov - Lepa Lana, Sena Ordagić (→ Kategorija:Albumi 1983.)

• Neka vozila uvedena 1983:

• 
  Fiat Uno, tip 146 (Evropski auto godine '84)
• 
  Volkswagen Golf II
• 
  Fiat Regata
• 
  Ford Fiesta Mk 2
• 
  Peugeot 205

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1983.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

• 2. 1. - Kate Bosworth, glumica
• 8. 1. - Kim Jong-un, Vrhovni vođa DPR Koreje
• 22. 1. - Marčelo, srpski hip hop muzičar
• 25. 1. - Ivana Brkljačić, hrvatska atletičarka
• 30. 1. - Slavko Vraneš, crnogorski košarkaš

• 15. 2. - Nino Manojlović, predsednik Saveza za rekreativni sport za osobe sa invaliditetom
• 19. 2. - Kotoōshū Katsunori, sumo rvač iz Bugarske
• 23. 2. - Emily Blunt, glumica
• 24. 2. - Višnja Nikolić, grafičarka
• 25. 2. - Eduardo Alves da Silva, hrvatski nogometaš
• 27. 2. - Duje Draganja, hrvatski plivač

Mart/Ožujak – April/Travanj

• 1. 3. - Lupita Nyong'o, glumica
• 9. 3. - Maite Perroni, meksička glumica, pevačica
• 11. 3. - Ana Kokić, pevačica
• 20. 3. - Marijana Mićić, TV lice

• 4. 4. - Amanda Righetti, glumica
• 7. 4. - Franck Ribéry, francuski fudbaler
• 12. 4. - Jelena Dokić, australijska teniserka
• 15. 4. - Vladimir Orlić, srpski političar
• 20. 4. - Miranda Kerr, australijski model
• 23. 4. - Daniela Hantuchová, slovačka teniserka
• 26. 4. - Jessica Lynch, vojnik SAD
• 30. 4. - Nenad Milijaš, fudbaler
• 30. 4. - Nikola Selaković, srpski političar

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

• 2. 5. - Tina Maze, skijašica
• 7. 5. - Josip Glasnović, streljač
• 13. 5. - Yaya Touré, fudbaler
• 15. 5. - Iva Šulentić, glumica, voditeljica
• 16. 5. - Nancy Ajram, libanska pevačica
• 17. 5. - Danko Lazović, srpski fudbaler
• 31. 5. - Zana Marjanović, glumica

• 6. 6. - Gianna Michaels, glumica
• 8. 6. - Kim Clijsters, belgijska teniserka
• 10. 6. - Leelee Sobieski, glumica
• 19. 6. - Macklemore, američki reper
• 21. 6. - Edward Snowden, informatičar, zviždač
• 30. 6. - Cheryl Cole, pevačica

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

• 3. 7. - Risto Lakić, crnogorski fudbaler
• 4. 7. - Anja Spasojević, odbojkašica
• 25. 7. - Nenad Krstić, srpski košarkaš
• 28. 7. - Vladimir Stojković, srpski golman

• 4. 8. - Greta Gerwig, glumica, režiserka, scenarista
• 6. 8. - Robin van Persie, fudbaler
• 7. 8. - Gojko Pijetlović, vaterpolo golman
• 7. 8. - Christian Chávez, meksički glumac i pevač
• 8. 8. - Ivana Đerisilo, odbojkašica
• 12. 8. - Luka Nižetić, pjevač
• 12. 8. - Meryem Uzerli, glumica, model
• 14. 8. - Mila Kunis, američka glumica ukrajinskog porijekla
• 18. 8. - Mika, britanski pevač
• 19. 8. - Missy Higgins, australijska pevačica
• 19. 8. - Reeva Steenkamp, južnoafrički model († 2013)
• 26. 8. - Yvonne Schnock, njemačka skijašica hrvatskog porijekla
• 31. 8. - Milan Biševac, srpski fudbaler

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

• 6. 9. - Pippa Middleton, svastika princa Williama
• 13. 9. - Marko Lomić, srpski fudbaler
• 14. 9. - Amy Winehouse, engleska pjevačica († 2011.)

• 1. 10. - Mirko Vučinić, crnogorski fudbaler
• 14. 10. - Adnan Bogović, bh. nogometaš
• 16. 10. - Philipp Kohlschreiber, nemački teniser
• 17. 10. - Felicity Jones, glumica
• 21. 10. - Hrvoje Ćustić, hrvatski nogometaš († 2008.)

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

• 1. 11. - Jelena Tomašević, pevačica
• 8. 11. - Blanka Vlašić, atletičarka, svetska šampionka
• 11. 11. - Miho Bošković, hrvatski vaterpolist
• 11. 11. - Philipp Lahm, fudbaler
• 22. 11. - Kalina Kovačević, glumica

• 20. 12. - Lamine Diarra, fudbaler
• 20. 12. - Biljana Mišić, manekenka, glumica

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1983.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

• 12. 1. - Nikolaj Podgorni, bivši šef države SSSR (* 1903)
• 15. 1. - Branko Pivnički, operski pevač, direktor Beogradske opere (* 1917)
• 15. 1. - Meyer Lansky, gangster (* 1902)
• 16. 1. - Vladimir Bakarić, član predsedništava SFRJ i CK SKJ (* 1912)
• 19. 1. - Aleksandar Kostić, književnik, lekar, profesor (* 1893)
• 20. 1. - Garrincha, brazilski nogometaš (* 1933.)
• 24. 1. - George Cukor, američki reditelj (* 1899.)
• 24. 1. - Avdo Humo, društveno-politički radnik SR BiH i SFRJ, narodni heroj (* 1914)
• 27. 1. - Georges Bidault, lider francuskog pokreta otpora (* 1899)
• 27. 1. - Louis de Funès, francuski glumac (* 1914)

• 4. 2. - Karen Carpenter, članica Carpenters-a (* 1950)
• 6. 2. - Veljko Narančić, atletičar, olimpijac (* 1898)
• 16. 2. - Ranko Filjak, pijanist, pedagog (* 1927)
• 25. 2. - Tennessee Williams, američki književnik (* 1911.)

Mart/Ožujak – April/Travanj

• 1. 3. - Arthur Koestler, književnik (* 1905)
• 2. 3. - Bratoljub Klaić, jezikoslovac, prevoditelj (* 1909)
• 3. 3. - Hergé, crtač stripova (* 1907)
• 6. 3. - Donald Maclean, špijun za SSSR (* 1913)
• 15. 3. - Rebecca West, književnica (* 1892)
• 18. 3. - Umberto II, poslednji kralj Italije (* 1904)
• 26. 3. - Anthony Blunt, špijun, istoričar umetnosti (* 1907)
• 30. 3. - Rodoljub Čolaković, revolucionar, političar, književnik (* 1900)

• 2. 4. - Đuro Đurović, pripadnik ravnogorskog pokreta (* 1900)
• 4. 4. - Bernard Vukas, hrvatski nogometaš (* 1927.)
• 4. 4. - Gloria Swanson, glumica (* 1899)
• 11. 4. - Dolores del Río, meksička glumica (* 1905)
• 15. 4. - Dragan Plamenac, hrvatski muzikolog i skladatelj (* 1895.)
• 30. 4. - George Balanchine, ruski koreograf u SAD (* 1904)
• 30. 4. - Muddy Waters, bluz-muzičar (* 1915)

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

• 12. 5. - Srebrenko Despot, košarkaš (* 1957)
• 21. 5. - Kenneth Clark, istoričar umetnosti, TV voditelj (* 1903)
• 25. 5. - Idris, prvi i poslednji kralj Libije (* 1889)
• 26. 5. - Louise Weiss, spisateljica, novinarka, evropska poslanica (* 1893)
• 31. 5. - Jack Dempsey, bokser (* 1895)

• 1. 6. - Charles de Belgique, nekadašnji regent Belgije (* 1903)
• 1. 6. - Domentijan Pavlović, episkop vranjski (* 1911)
• 5. 6. - Kurt Tank, nemački konstruktor aviona (* 1898)
• 5. 6. - Franc Leskošek, društveno-politički radnik, narodni heroj (* 1897)
• 8. 6. - Miško Kranjec, slovenski pisac (* 1908)
• 12. 6. - Norma Shearer, glumica (* 1902)
• 22. 6. - Radoje Knežević, bivši ministar dvora u emigraciji (* 1901)
• 23. 6. - Dragan Gaži, slikar (* 1930)
• 29. 6. - Šefket Maglajlić, društveno-politički radnik, narodni heroj (* 1912)

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

• 1. 7. - Buckminster Fuller, američki arhitekt, dizajner, filozof i pisac (* 1895)
• 3. 7. - Krunoslav Draganović, svećenik, bivši emigrant (* 1903)
• 7. 7. - Herman Kahn, futurista, vojni strateg (* 1922)
• 7. 7. - Vicki Morgan, model, žrtva zločina (* 1952)
• 10. 7. - Natko Katičić, hrvatski pravnik (* 1901)
• 23. 7. - Lazar Trifunović, istoričar umetnosti, kritičar (* 1929)
• 28. 7. - Stjepan Đureković, hrvatski emigrant (* 1926)
• 29. 7. - Luis Buñuel, španjolski filmski redatelj (* 1900.)
• 29. 7. - David Niven, glumac (* 1910)
• 31. 7. - Zoran Milosavljević, glumac (* 1939)

• 1. 8. - Peter Arne, glumac (* 1918)
• 6. 8. - Klaus Nomi, nemački pevač
• 10. 8. - Vojislav Nanović, filmski reditelj (* 1922)
• 17. 8. - Ira Gershwin, tekstopisac (* 1896)
• 19. 8. - Aleksandar Ranković, učesnik NOB, bivši političar, narodni heroj (* 1909)
• 19. 8. - Miha Marinko, d.-p. radnik iz Slovenije, narodni heroj (* 1900)
• 21. 8. - Benigno Aquino, Jr., filipinski političar (* 1932)
• 29. 8. - Isa Jovanović, d.-p. radnik iz Vojvodine, narodni heroj (* 1906)

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

• 6. 9. - Čedomir Brašanac, književnik (* 1927)
• 10. 9. - B. J. Vorster, bivši premijer Južne Afrike (* 1915)
• 22. 9. - Jovan Putnik, pozorišni reditelj i teatrolog (* 1914)
• 25. 9. - Leopold III, bivši kralj Belgije (* 1901)
• 29. 9. - Fra Anđeo Kaić, franjevac, slikar (* 1894)

• 4. 10. - Slavomir Nastasijević, književnik (* 1904)
• 5. 10. - Earl Tupper, pronalazač plastičnih posuda za hranu (* 1907)
• 8. 10. - Ruben Rausing, osnivač firme Tetra Pak (* 1895)
• 15. 10. - Mihajlo Petrov, slikar (* 1902)
• 15. 10. Pat O'Brien, glumac (* 1899)
• 16. 10. - Stojan Trumić, slikar (* 1912)
• 17. 10. - Raymond Aron, filozof, politikolog, sociolog (* 1905)
• 19. 10. - Maurice Bishop, grenadski političar i revolucionar (* 1944.)
• 23. 10. - Jessica Savitch, TV novinarka (* 1947)
• 28. 10. - Otto Messmer, crtač stripa (* 1892)

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

• 14. 11. - Barney Bubbles, grafičar (* 1942)
• 15. 11. - John Le Mesurier, engleski glumac (* 1912)
• 15. 11. - Ivo Jakšić, glumac (* 1912)

• 8. 12. - Slim Pickens, glumac, rodeo jahač (* 1919)
• 13. 12. - Mary Renault, engleska spisateljica (* 1905)
• 13. 12. - Velimir Terzić, general-pukovnik JNA, istoričar (* 1908)
• 25. 12. - Joan Miró, slikar (* 1893)
• 28. 12. - Dennis Wilson, član The Beach Boys (* 1944)

Kroz godinu

• Radosav Bošković, filolog, lingvista (* 1907)
• Stana Tomašević, učesnica NOB, diplomata, bivša predsednica Savezne skupštine (* 1920)

Nobelova nagrada za 1983. godinu

• Fizika: Subrahmanyan Chandrasekhar (teoretske studije fizičkih procesa značajnih za strukturu i evoluciju zvezda) i William Alfred Fowler (teoretske i eksperimentalne studije nuklearnih reakcija značajnih u stvaranju hemijskih elemenata u svemiru)
• Kemija: Henry Taube (rad na mehanizmima reakcija sa prenosom elektrona, naročito u metalnim kompleksima)
• Fiziologija i medicina: Barbara McClintock (otkriće mobilnih genetskih elemenata)
• Književnost: William Golding (za romane koji, s jasnoćom realističke narativne umetnosti te raznolikošću i univerzalnošću mita, osvetljavaju ljudsko stanje u današnjem svetu)
• Mir: Lech Wałęsa (kampanja za slobodu organizovanja u Poljskoj)
• Ekonomija: Gerard Debreu (inkorporiranje novih analitičkih metoda u ekonomsku teoriju i rigorozna reformulacija teorije opšte ravnoteže)

Reference

• Collier's Year Book za 1983 (Microsoft Encarta 2004).

Spoljne veze

• Post-Tito Yugoslavia: A long way from Belgrade to Warsaw. upi.com Archives March 24, 1983
• Yugoslavia cracks down. upi.com Archives April 13, 1983

• (en) OSA,RFE/RL Background Reports, Page #19^{[mrtav link]}
• Yugoslavia in 1983^{[mrtav link]}, Slobodan Stanković, Open Society Archives - Radio Free Europe
• Further Attacks Against Yugoslavia's "Young Moslems" Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Slobodan Stanković, Open Society Archives - Radio Free Europe
• Emigration and Demography in Kosovo Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Steve Reiguam, OSA-RFE
• The Danger of Increasing Serbian Nationalism Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Zdenko Antić, OSA-RFE
• Serbian Nationalism Spreading Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Z.Antić, OSA-RFE
• Yugoslav Sociologist Describes Causes of System's Crisis Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Officials Criticize Tito's Personality Cult Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Zdenko Antić, OSA-RFE
• Prominent Yugoslavia Party Veteran Harassed Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Z.Antić, OSA-RFE
• Soviet Model of Socialism Criticized at Marxist Symposium in Yugoslavia Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Z.Antić, OSA-RFE
• Threat of a "Big Stick" Regime in Yugoslavia Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Assessment of the Yugoslav Ninth CC Plenum Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Moscow Denies Churchill's "Deal" with Stalin Over Yugoslavia in 1944 Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• The Yugoslavs Criticize Greece and Bulgaria Over Macedonia Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Belgrade Versus Moscow: 35 Years after the Cominform Decision Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Media on the 35th Anniversary of the Belgrade-Moscow Conflict Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE

1983 na Wikimedijinoj ostavi