Ovo je članak o godini 1986.

Godina 1986 bila je redovna godina koja počinje u srijedu (link pokazuje kalendar).

• Međunarodna godina mira (UN)

• 1. 1. - Španija i Portugal se priključuju Evropskoj zajednici (današnja Evropska unija).
• 6. 1. - Franjo Komarica novi pomoćni banjolučki biskup.
• 6. 1. - Liberija dobila novi ustav umesto prvog iz 1847.
• 13 - 24. 1. - Pokušaj državnog udara se pretvara u kratak ali krvav građanski rat u Južnom Jemenu.
• 14. 1. - Vinicio Cerezo je novi predsednik Gvatemale - prvi civil i demokratski izabrani predsednik od 1966, ali nasilje i građanski rat se ipak nastavljaju.
• 15. 1. - Libanski građanski rat, puč u hrišćanskim Libanskim snagama: nakon što je prošlog meseca potpisao Trojni sporazum sa šiitima i druzima, Elie Hobeika napadnut od Samira Geagee i preds. Amina Gemayela, sklanja se u Siriju.
• 16. 1. - Član Predsedništva SFRJ Branko Mikulić imenovan za mandatara Saveznog izvršnog veća.
• 16. 1. - Gorbačovljeva deklaracija predlaže ukidanje sveg nuklearnog oružja u tri faze do 2000 - neprihvatljivo za NATO zbog ogromne istočne prednosti u konvencionalnom naoružanju.
• januar - Beogradski okružni sud odustao od optužnice protiv Gordana Jovanovića i Vladimira Mijanovića (dvojica od "Beogradske šestorice").
• januar - Uhapšen sociolog Tomaž Mastnak zbog "povrede ugleda" mandatora vlade Branka Mikulića.
• januar - Peticija 212 beogradskih intelektalaca poslata saveznoj i republičkoj skupštini protiv "genocida nad Srbima" na Kosovu i drakonskog kažnjavanja mladih Albanaca, poziv na duboke društvene i političke promene.
• 17. 1. - Mali i Burkina Faso postigli mir nakon Rata za pojas Agacher - normalizacija odnosa tokom godine, a Međunarodni sud u decembru podelio spornu teritoriju napola.
• 19. 1. - Počinje širenje (c)Brain-a, prvog virusa za MS-DOS.
• 20. 1. - Margaret Thatcher i François Mitterrand objavili u Lillu da će biti izgrađen tunel ispod Lamanša (ugovor potpisan u Canterburyjy 12. 2., odrađeno 1987-93, saobraćaj od 1994).
• 24. 1. - Voyager 2 u najbližem prilazu Uranu.
• 25. 1. - Gerilska armija Yowerija Musevenija preuzela vlast nad Ugandom posle petogodišnje borbe (položio zakletvu 29. 1., još uvek je na vlasti 2017).

• 28. 1. - Space Shuttle Challenger se raspao 73 sekunde od lansiranja, gine 7 astronauta.
• Početkom godine u bugarskim diskotekama dozvoljena muzika samo iz socijalističkih zemalja, a zabranjena romska i ona sa Zapada, uključujući i Jugoslaviju.

• 1. 2. - Najgore snežne padavine na jugu Francuske i u Austriji za nekoliko decenija, treća najveća poplava u Veneciji od početka stoleća.
• 1. 2. - Skinuti katanci sa kapije džamije Babri Masjid u Ayodhyi, severna Indija, i dozvoljen pristup hinduistima na ovo legendarno mesto Raminog rođenja. Spor će kulminirati 1992. rušenjem džamije.

• 2. 2. - Prikazana prva od 12 epizoda serije "Sivi dom".
• 3. 2. - Grafički studio Pixar se osamostalio, glavni deoničar je Steve Jobs.
• 4. 2. - Umro Branko Pešić, potpredsednik Predsedništva SR Srbije i bivši gradonačelnik Beograda.
• 7. 2. - Jean-Claude Duvalier ("Baby Doc") pobegao sa Haitija posle 15 godina svoje i 28 godina porodične vladavine. General Henri Namphy se nalazi na čelu prelazne vlade (do 1988) a u zemlji ubrzo dolazi do nereda i pljački.

• 7. 2. - Vanredni predsednički izbori na Filipinima: prema izbornoj komisiji pobeđuje autoritarni predsednik Ferdinand Marcos a prema opoziciji Corazon Aquino - dolazi do protesta i revolucije.
• 9. 2. - Halejeva kometa u perihelu, najbližoj tački Suncu, tokom druge posete Sunčevom sistemu u 20. veku.
• 9. 2. - SFRJ uputila protestnu notu Švajcarskoj zbog proterivanja sekretara bernske ambasade i optužila je da pruža gostoprimstvo antijugoslovenskim teroristima.
• 11. 2. - Iračko-iranski rat: Operacija Zora 8, Prva bitka za Fao, Iranci zauzimaju poluostrvo Fao na čelu Persijskog zaliva, Iračani imaju velike gubitke u protivnapadima sledećih mesec dana.
• 11. 12. - Razmena zapadnih i istočnih špijuna na mostu Glienicke, oslobođen je sovjetski disident Anatolij Ščaranski, koji odlazi u Izrael i uzima ime Natan Šaranski.
• 12. 2. - Američke vlasti izručile Jugoslaviji Andriju Artukovića (proglašen ratnim zločincem 1946).
• 13/14. 2. - Čadsko-libijski konflikt: počinje francuska operacija Épervier protiv libijskog nadiranja u Čadu (traje do 2014. kada je zamenjena operacijom Barkhane).
• 16. 2. - Francuski avion gađao libijsku bazu Uadi Dum na severu Čada.
• 16. 2. - Kod Novog Zelanda potonuo sovjetski putnički brod "Mihail Ljermontov" uz pogibiju jednog člana posade.
• 17. 2. i 28. 2. - U Luksemburgu odn. Hagu potpisan Jedinstveni europski akt kojim je određeno stvaranje jedinstvenog tržišta do 31. 12. 1992 - stupa na snagu 1. 7. 1987 (→ Delorova komisija).

• 19. 2. - SSSR lansira bazni blok svemirske stanice Mir - moduli se dodaju do 1996. a stanica radi do 2001.
• 20. 2. - Silvio Berlusconi kupio A.C. Milan.
• 25. 2. - Revolucija narodne snage: na Filipinima zbačen Ferdinand Marcos posle 20 godina autoritarne vlasti. Corazon Aquino je predsednica do 1992, prva žena predsednik u Aziji.
• 25. 2. - Egipatski redarstvenici, nezadovoljni plaćom, pale hotele u blizini Piramida.
• 25. 2. - 6. 3. - XXVII kongres KPSS, generalni sekretar Mihail Gorbačov govori o glasnosti i perestrojci, izrazio je želju za povlačenjem iz Afganistana. Sekretar moskovske partije Boris Jeljcin prvi put privukao pažnju.
• 26. 2. - Grupa od 106 Srba sa Kosova dolazi u Skupštinu Jugoslavije (predvode ih Boško Budimirović i Miroslav Šolević).
• 26 - 27. 2. - Stražar KPD Zenica Mile Matić, paranoidni šizofreničar, ubio devetoro ljudi između Doboja, Zenice i Donje Koprivne.
• 27. 2. - U Brazilu uveden antiinflacioni Plan Cruzado, zamrznute cene i plate, uvedena valuta cruzado umesto cruzeira - privremen uspeh.
• krajem februara - Slučaj zamene beba u srebreničkom porodilištu 1983: mala M. koja je živela sa porodicom H. dodeljena porodici M., u kojoj ostaje i devojčica N. jer veštačenje nije utvrdilo da ona pripada porodici H. Na veštačenje u Zagreb je poslato još pet parova koji su dobili devojčice u Srebrenici novembra 1983.

• 28. 2. - Švedski premijer Olof Palme ubijen dok se vraćao iz bioskopa (proglašen mrtvim malo iza ponoći).
• 28. 2. - 19. 4. - Afgansko-sovjetski rat: Druga bitka za bazu Zhawar: afganske i sovjetske snage uspevaju da uz velike gubitke nakratko zauzmu mudžahedinsku bazu u Zhawaru, prov. Paktija, blizu pakistanske granice.

• mart (od januara?) - Peticija preko 200 srpskih intelektualaca Skupštini u kojima se osuđuju "genocidne" namere prema Srbima i ostalim ne-Albancima na Kosovu i traži čvršći stav prema separatistima .
• 3. 3. - Objavljen prvi rad koji opisuje mikroskopiju atomskim silama.
• 4. 3. - Svetski jevrejski kongres optužuje bivšeg generalnog sekretara Kurta Waldheima za umešanost u ratne zločine.
• 6. 3. - Počelo emitovanje Jutarnjeg programa na TV Beograd.
• 6. 3. - "Vjesnik" optužuje Kurta Valdhajma (bivšeg genseka UN, sada kandidata za predsednika Austrije) za učešće u operacijama protiv partizana, za šta je odlikovan Redom krune kralja Zvonimira^[1].
• 8. 3. - Završeno svetsko rukometno prvenstvo u Švajcarskoj - Jugoslavija je prvak.
• 10. 3. - Vojislav Šešelj pušten iz zatvora posle nepune dve godine.
• 12. 3. - Referendum o ostanku Španije u NATO-u: 56,9% je za (Katalonija i Baskija su bile protiv).
• 13. 3. - Okružno javno tužilaštvo u Gnjilanu smatra da nije dokazano da je Đorđe Martinović nasilno povređen 1985.
• 13. 3. - Incident u Crnom moru: pozivajući se na pravo nevinog prolaza, američki razarač i krstarica ušli u sovjetske vode kod Krima.
• 13. 3. - U Parizu otvoren Cité des Sciences et de l'Industrie, najveći muzej nauke u Evropi.
• 14. 3. - Microsoft izlazi na berzu, što od trojice pravi milijardere a od 12.000 zaposlenih milionere.
• 16. - 23. 3. - U Francuskoj održani parlamentarni izbori na kojima tijesnu većinu u Nacionalnoj skupštini osvaja desnica; s obzirom da socijalističkom predsjedniku Mitterandu mandat ističe tek 1988. godine, temeljem izbora nastaje prva kohabitacija u historiji Pete republike. Nacionalni front ušao u parlament zahvaljujući proporcionalnom sistemu.
• 17. 3. - Osnovana navijačka skupina Bad Blue Boys.
• 23. 3. - Američka Šesta flota počinje manevre u zalivu Sidra, kojeg Libija smatra u celosti svojom akvatorijom - dolazi do razmene vatre 24-25.
• 24. 3. - Peticija Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja između ostalog traži ukidanje člana 133 Krivičnog zakona ("širenje neprijateljske propagande" i "lažno predstavljanje stanja u Jugoslaviji").
• 24. 3. - 58. dodjela Oscara: najbolji film je Out of Africa ("Moja Afrika"), ukupno sedam nagrada od 11 nominacija, Witness tri od osam, The Color Purple ništa od 11, u užem izboru za najbolji strani film bio "Otac na službenom putu".
• 24. 3. - Švedska firma Bofors i indijska vlada potpisali ugovor za 410 haubica od 155mm za 285 miliona dolara - iz toga će se izroditi afera koja nije razrešena ni u 21. veku.
• 26. 3. - Članak u New York Times-u optužuje Kurta Valdhajma za umešanost u zločine na Balkanu tokom Drugog svetskog rata. I "Večernje novosti" objavljuju da je Jugoslavija 1947. tražila Valdhajma kao ratnog zločinca.
• 31. 3. - Mexicana Flight 940: avion udario u planinu u Meksiku, 167 mrtvih.
• 31. 3. - Požar u palati Hampton Court.
• mart-april - Niz protestnih večeri u Udruženju književnika Srbije povodom zatvaranja novosadskog profesora Dragoljuba Petrovića, ali Kosovo glavna tema.

• 1. 4. - Sektorski incident: jedna komunistička frakcija pokušava da pokrene pobunu u Nepalu.
• 2. 4. - Predsednik predsedništva SFRJ Radovan Vlajković stigao u posetu Pekingu, nakon Severne Koreje.
• 2. 4. - TWA Flight 840: u avionu iz SAD, iznad Grčke eksplodirala bomba, četvoro putnika izletelo iz letelice.
• 3. 4. - Finale FIBA Evropskog kupa šampiona u Budimpešti: Cibona - Žalgiris 94:82, Cibona je odbranila titulu.
• 3. 4. - IBM predstavio PC Convertible, prvi laptop računar te firme, naslednik IBM Portabla, koristi novi format flopi diska od 3,5 inča - slabo se prodaje.
• 4. 4. - Hapšenje Koste Bulatovića i Radoja Spasića zbog peticije "2016" (započete prethodne jeseni) izaziva masovno okupljanje Srba u Kosovu Polju (Bulatović pušten sutradan).
• 5. 4. - Bomba u berlinskoj diskoteci La Belle koju često posećuju američki vojnici - 3 mrtvih i 230 ranjenih (od čega 2 odn. 79 vojnika), SAD smatra Libiju odgovornom za ovo.
• 5. 4. - Jean Michel Jarre održao koncert Rendez-vous Houston sa 1 - 1,5 miliona gledalaca.
• 7. 4. - Predsednik Predsedništva SR Srbije, Ivan Stambolić, posetio Kosovo Polje i Prištinu, gde je razgovarao sa kosovskim Srbima i pokrajinskim vlastima.
• 7. 4. - Par stotina kosovskih Srba zbog nacionalnih problema na Kosovu došlo u Beograd, gde ih je primio član saveznog predsedništva, Lazar Mojsov.
• 13. 4. - Papa Ivan Pavao II. posjetio Veliku rimsku sinagogu.
• 14. 4. - U Zagrebu počelo suđenje Andriji Artukoviću.
• 14. 4. - U bangladeškom distriktu Gopalganj padao grad/tuča od 1 kg - 92 mrtvih.

• 15. 4. - Operacija Kanjon El Dorado: američki avioni bombarduju Libiju (odmazda za bombu u La Belle).
• april - Sastanak kosovskog SK - Fadilj Hodža nije kandidovan za CK SKJ, Azem Vlasi na čelu pokrajinske partije.
• 17. 4. - Afera Hindawi - trudnoj Irkinji pre ukrcavanja u El Al-ov avion u Londonu pronađena bomba, koju je navodno podmetnuo njen verenik Jordanac.
• 20. 4. - Šri Lanka: pukla brana Kantale, između 120 i 180 poginulih.
• 24. 4. - Po troškovima života za poslovne ljude u dolarima, najjeftiniji gradovi na svetu su Asunción, Caracas i Beograd^[2].
• 24. 4. - Film "Crocodile" Dundee prikazan u Australiji.
• 25. 4. - Mswati III je novi kralj Svazilenda.

• 26. 4. - Černobilska katastrofa u Ukrajinskoj SSR, tragovi radijacije pronađeni u "skoro svakoj zemlji severne hemisfere". Kasnije u Jugoslaviji: gubici za poljoprivredu, protesti protiv nuklearne energije.
• 28. 4. - Radijacija detektovana u Švedskoj.
• 28. 4. - Metaloplastika (Šabac) odbranila evropsku rukometašku titulu.
• april-maj? - Izbori za delegate u Savezno veće Skupštine SFRJ (poslednji)^[3].

• 1. 5. - Predstavljen prijedlog za novčanicu od 10.000 dinara (lik Vuka Karadžića, ljubičasta nijansa) koja nije izdata.
• 2. 5. - U Japanu prvi put emitovan TV-šou Takeshi's Castle
• 2. 5. - 13. 10. - Expo 86 u Vancouveru: "Transport i komunikacija: Svet u pokretu - Svet u dodiru".
• 3. 5. - Pesma Evrovizije u Bergenu, Norveška: prva je Sandra Kim (13) iz Belgije, Doris Dragović ("Željo moja") je 11.
• 3. 5. - China Airlines Flight 334: tajvanski pilot prebegao sa teretnim avionom u NR Kinu - razgovori o povratku aviona i ostatka posade se smatraju prekretnicom u odnosima dva entiteta.
• 4. 5. - Mohammad Najibullah je novi generalni sekretar CK Narodne demokratske partije Afganistana (do 1992) umesto Babraka Karmala, koji do novembra ostaje šef države.

• maj - Vojnik Bojan Plut pobegao iz ljubljanske kasarne sa automatskom puškom i municijom - tokom potere ubio dvojicu milicionera, na kraju izvršio samoubistvo.
• 7. 5. - Bukureštanska Steaua osvaja evropski Kup šampiona, pobedom na penale nad Barselonom.
• 12. 5. - Zabranjen uvoz hrane u Evropsku zajednicu iz istočne Evrope i Jugoslavije.
• 14. 5. - Andrija Artuković, ministar unutarnjih poslova NDH, osuđen u Zagrebu na smrt za ratne zločine.
• 14. 5. - Svetski jevrejski kongres objavljuje dokumenta da je poručnik Kurt Waldheim povezan sa represalijama u Jugoslaviji oktobra 1944 (ali nije dokazano njegovo učešće).
• 14. 5. - Finale Kupa Maršala Tita: FK Velež - NK Dinamo Zagreb 3:1.
• 15. 5. - Rotacija u predsedništvu SFRJ, na čelu je Sinan Hasani nakon Radovana Vlajkovića.
• 15. 5. - Branko Mikulić je novi predsjednik Saveznog izvršnog vijeća, poslije Milke Planinc.

• maj - Osuđeno 46 kosovskih Albanaca za dela neprijateljske propagande i članstvo u nelegalnoj organizaciji.
• maj - Milan Kučan na čelu SK Slovenije.
• maj - Organizovan "Fond solidarnosti", prva svejugoslovenska nezavisna organizacija, čiji je cilj pomoć onima čija je "egzistencija ugrožena zbog kritičkih pogleda i socijalnog aktivizma".^[4]
• 16. 5. - U SAD prikazan film Top Gun, najunosniji film ove godine. Istog dana u Kanu prikazana "Misija", koja dobija Zlatnu palmu.
• 18. 5. - Na proslavi 800-godišnjice Studenice, Kosta Bulatović traži promenu Ustava i ukidanje pokrajine Kosovo.
• 23. 5. - Somalski predsednik Siad Barre teško povređen u saobraćajnoj nesreći - nedoumice oko njegovog mogućeg nasledstva dovode do pojačane represije i građanskog rata, naročito od 1988.
• 25. 5. - Hands Across America: oko 6,5 miliona ljudi pravi živi lanac preko SAD.
• 27. 5. - Feribot Shamia potonuo u Bangladešu, procenjeno 600 mrtvih.
• 28. 5. - Argentinci potopili tajvansku ribaricu Chian-der 3 blizu britanske Zone totalne ekskluzije oko Folklanda.

• 28. 5. - Na X Kongresu SK Srbije, Slobodan Milošević izabran za predsednika Predsedništva CK SK Srbije, Zoran Sokolović sekretar.
• 29. 5. - Zastava Evrope, ranije obeležje Saveta Evrope, prvi put istaknuta u Briselu ispred sedišta Evropske komisije.
• 31. 5. - 29. 6. - Svetsko prvenstvo u fudbalu održano u Meksiku - dobija Argentina, Jugoslavija se nije plasirala.
• maj - jun - Bitka za Mehran, Operacija Karbala 1: Iračani u maju po treći put zauzeli iranski grad, Iranci ga povratili u junu.

• 8. 6. - Kurt Waldheim izabran za predsednika Austrije, uprkos optužbama za učešće u ratnim zločinima u Jugoslaviji i Grčkoj za vreme Drugog svetskog rata. Kancelar Fred Sinowatz daje ostavku, naslediće ga Franz Vranitzky (do 1997).
• 12. 6. - Vanredno stanje u celoj Južnoj Africi.
• 14. 6. - Poslednje kolo fudbalskog prvenstva Jugoslavije, obeleženo mnogim nameštanjima^[5]: Sarajevo-Crvena Zvezda 0:4, Partizan-Željezničar 4:0, Vojvodina-Dinamo Zg. 1:7... - Partizan postaje prvak na osnovu bolje gol-razlike.
• jun - Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja protestuje zbog preterane represije nad kosovskim Albancima, jer se time "namerno stvaraju mučenici".
• jun - Kongres Saveza književnika Jugoslavije u Mariboru; blokiran izbor srpskog kandidata Miodraga Bulatovića (ocenjen kao "velikosrpski nacionalista").

• 17. 6. - Portland Trail Blazers draftovali Dražena Petrovića, pridružiće im se 1989, nakon Reala. Boston Celtics draftovali zvezdu iz koledža Lena Biasa, ali on umire dva dana kasnije od predoziranja kokainom.
• 18. 6. - Volkswagen kupio španski SEAT.
• 20. 6. - Srbi najavljuju masovno iseljavanje sa Kosova, više hiljada ih kreće prema Beogradu, ali milicija ih zaustavlja kod Kosova Polja.
• 20. 6. - Predsedništvo FSJ na čelu sa Slavko Šajberom donosi odluku da se poništi poslednje kolo prvenstva 1985/86 i da se u sledećoj sezoni oduzme šest bodova timovima navodno povezanim sa nameštanjem utakmica. Crvena Zvezda postaje prvak umesto Partizana, koji nije želeo odigrati novu utakmicu - ali posle odluke Ustavnog suda sledeće godine, Partizanu će biti vraćena titula.
• 22. 6. - Četvrtfinale Mondijala, Argentina - Engleska 2:1 - Diego Maradona dao oba gola, "Božjom rukom" u 51. minutu i "Gol stoleća" u 55.
• 22. 6. - Slovenački sociolog Dimitrij Rupel u intervjuu časopisu "Duga" (deo polemike sa Ljubomirom Tadićem o centralizovanosti Jugoslavije) implicitno odbacuje srpska prava na Kosovo - burne reakcije.
• 22. 6. - Izbori u Španiji: Gonzálezovi socijalisti gube nekoliko mesta, ali zadržavaju apsolutnu većinu.
• 24. 6. - U SFRJ uvedene nove antiinflacione mere, deo cena na ledu, dinar devalviran sa 371 na 409 za dolar, bankarske i finansijske regulacije... (životni standard pao oko 45% u prošlih šest godina, zvanična stopa inflacije 84%, najviša u Evropi, milion nezaposlenih, 20 milijardi dolara duga)^[6].
• 25 - 28. 6. - XIII Kongres SKJ u "sumornom" raspoloženju; podmlađen sastav Centralnog komiteta (127 novih članova od 165) i predsedništvo partije (17 novih od 23). Indirektno se kritikuje i Titov period zaduživanja^[7].
• 25 - 30. 6. - Sastanak ministara OPEC-a na Brionima - nisu uspeli postići sporazum o smanjenju proizvodnje.
• 27. 6. - Međunarodni sud pravde presudio u slučaju Nicaragua v. United States u korist Nikaragve: SAD prekršile međunarodno pravo podrškom za kontraše, miniranjem luka, trgovačkim embargom i dr.
• 28. 6. - Milanko Renovica novi jednogodišnji predsednik Predsedništva CK SKJ nakon Vidoja Žarkovića.
• 29. 6. - Finale Mondijala: Argentina - Zapadna Nemačka 3:2.

• 2. 7. - Slučaj Quemados: vojnici spalili žive dvojicu mladih protivnika Pinocheta.
• 3. 7. - Iran-Kontra afera: jedan teretni Boeing sa 23 tone američke vojne opreme za iransko vazduhoplovstvo navodno poleteo iz Rijeke.
• 4. 7. - Run–D.M.C. izdali obradu pesme Walk This Way, za koju se smatra da je uvela hip hop u mejnstrim.
• 5 - 20. 7. - U Moskvi se održavaju Igre dobre volje na kojima učestvuju i američki sportisti.
• 5 - 20. 7. - Svjetsko prvenstvo u košarci - Španjolska 1986.: SAD 1, SSSR 2, Jugoslavija 3; Dražen Petrović je MVP. Polufinale 17. jula: SSSR - Jugoslavija 91:90 nakon produžetaka.
• 7. 7. - U SSSR uhapšen dvostruki agent Dmitrij Poljakov (streljan 1988).
• 10. 7. - Pred kraj prelaznog roka, Dragan Stojković Piksi prelazi iz niškog Radničkog u FK Crvena Zvezda a Milko Đurovski iz Zvezde u Partizan.
• 14. 7. - ETA-ina auto-bomba ubila 12 pripadnika Civilne garde na Plaza República Dominicana u Madridu.
• jul - Dr Marko Veselica pušten iz zatvora poslije pet godina.
• jul - Savezni i republički organi nadziru istrage i presude u konfliktima između Albanaca i ostalih, Albancima uskraćeno pravo da kupuju imovinu od Srba i Crnogoraca (?).
• jul - Cena nafte u SAD pala u jednom trenutku ispod 10 dolara, sa 23 dolara prošlog decembra (sa 51 na 22 dolara u ekvivalentima iz 2016). Problem za sovjetski budžet.
• 17. 7. - Miodrag Milić započinje odsluženje zatvorske kazne (1,5 godina), jedini od Beogradske šestorice.
• 17 - 25. 7. - 33. Pulski filmski festival: Velika zlatna arena za film "Srećna nova '49"^[8].
• 23. 7. - Venčali se princ Andrew, vojvoda od Yorka i Sarah Ferguson (rastavili se 1992).
• 27. 7. - Amerikanac Greg LeMond pobedio prvi od tri puta na Tour de France, prvi pobednik van Evrope.
• 28. 7. - Gorbačovljev govor u Vladivostoku: izlaže azijsku agendu, naročito u vezi Kine. Najavljuje redukciju snaga u Afganistanu - šest pukova odlazi u oktobru.
• Spoljna trgovina Jugoslavije u prvih sedam meseci 1986: uvoz 6,7 milijardi dolara, izvoz 5,6 milijardi.

• 6. 8. - Otvoren jugoslovenski deo pruge Titograd-Skadar, jedine železničke veze Albanije sa ostatkom sveta.
• 10. 8. - Prva trka Formule-1 na Hungaroringu i u nekoj zemlji istočnog bloka.
• 20. 8. - Radnik pošte u Edmond, Oklahoma upucao 20 kolega, 14 smrtno, pre nego što se i sam ubio.
• 21. 8. - Katastrofa na jezeru Nyos u Kamerunu: oslobođeni ugljen-dioksid ubio 1.700 ljudi.
• 23. 8. - U Madridu završeno svetsko prvenstvo u vaterpolu, Jugoslavija osvojila prvu titulu pobedivši Italiju 12:11 u zadnjoj sekundi četvrtog produžetka (Igor Milanović).
• 26/27. 8. - Velike eksplozije u skladištu oružja nadomak Kabula.
• 30/31. 8. - Jak zemljotres u Vranči u Rumuniji osetio se i u susednim zemljama.
• 31. 8. - Sovjetski putnički brod "Admiral Nahimov" se sudario sa teretnjakom kod Novorosijska u Crnom moru i potonuo - 423 mrtvih (objavljeno posle pet dana).
• 31. 8. - Teretnjak Khian Sea kreće iz Filadelfije, SAD, sa 14.000 tona toksičnog tereta - sledećih 16 meseci neće naći mesto istovara (pristajali i u Jugoslaviji).
• avgust - U okviru reklamne turističke kampanje Slovenija, moja dežela snima se video spot Gostje prihajajo - slogan kampanje, ranije usvojeni lipov list kao simbol (1984) i prizori ovog spota, zapaženog i u ostatku zemlje, smatraju se inicijacijom osećanja za nezavisnost u SR Sloveniji.

• 1. 9. - Zvaničan početak teretnog saobraćaja na pruzi Titograd-Skadar (putnički nikada nije uspostavljen).
• 1 - 6. 9. - Osmi samit Pokreta nesvrstanih u Harareu.
• 5. 9. - Pan Am Flight 73: Abu Nidalovi teroristi oteli avion u Karačiju, poginulo 20 putnika.
• 6. 9. - Abu Nidalovi teroristi ubili 22 Jevrejina u istanbulskoj sinagogi Neve Šalom.
• 7. 9. - Desmond Tutu postaje prvi crni anglikanski biskup u Južnoj Africi.

• 7. 9. - Čileanski diktator Augusto Pinochet preživeo atentat u organizaciji Patriotskog fronta Manuel Rodríguez (FPMR), poginula petorica telohranitelja.
• 8. 9. - Prva emisija The Oprah Winfrey Show, emituje se do 2011.
• 8. 9. - Bugarska atletičarka Jordanka Donkova postavila u Ljubljani jedan od svojih svetskih rekorda na 100 metara sa preponama (12,26 sekundi).
• 11. 9. - U Poljskoj pušteno 225 političkih zatvorenika, krajem meseca amnestija.
• 13. 9. - Zemljotres pogađa grčku Kalamatu, 20 mrtvih i velika razaranja.
• 13. 9. - Sindikat danskih pomoraca objavio da su izraelski trgovci prevozili oružje za Iran^[9].
• 13. 9. - Jörg Haider dolazi na čelo Slobodarske stranke Austrije umesto vicekancelara Norberta Stegera - to izaziva vanredne izbore.
• 14. 9. - Rat protiv droge: prva dama SAD Nancy Reagan se obraća naciji, pokreće kampanju Just Say No.
• 14 - 22. 9. - Bitka u ulici Ryesgade: ulične tuče između skvotera i policije u Kopenhagenu.
• 15. 9. - Počinje Urugvajska runda međunarodnih trgovačkih pregovora u okviru GATT-a - traje do 1994. i vodi osnivanju Svetske trgovinske organizacije
• septembar - U Afganistanu osnovana Komisija nacionalnog kompromisa s ciljem kontakta između vlade i pobunjenika.
• 17. 9. - Bomba u pariskoj ulici Rennes ispred robne kuće Tati - sedam mrtvih, pripisano Hezbolahu i libanskim grupama.
• 18. 9. - Tri člana grupe Crvena jabuka doživeli saobraćajnu nesreću kod Jablanice - fatalnu za Dražena Ričla († 1. 10.) i Aljošu Buhu.

• 24 - 25. 9. - Beogradske Večernje novosti objavljuju nacrt Memoranduma SANU.
• 25. 9. - Operacija Ciklon: u Afganistanu prvi put upotrebljen "stinger" - oboren jedan sovjetski Mil Mi-24, što se obično smatra prekretnicom rata.

• 1. 10. - Predsednik SAD Regan potpisao Goldwater–Nichols Act - važne promene u departmanu odbrane.
• 2. 10. - Počele su sankcije SAD protiv apartheida u Južnoj Africi.
• 3. 10. - Eksplozija na sovjetskoj podmornici K-219 u Atlantiku, tone tri dana kasnije.
• 5. 10. - Islamizacija Pakistana pod Zia-ul-Haqom: donesen zakon o blasfemiji.
• 8. 10. - Američki državljanin Petar Ivezaj osuđen u Titogradu na sedam godina zatvora zbog "neprijateljskih aktivnosti" (demonstracije u SAD 1982), neki kongresmeni traže zabranu trgovine sa Jugoslavijom zbog ovakvih slučajeva^[10] - Ivezaj oslobođen i vraća se u SAD već 16-og.
• 9. 10. - U SAD pokrenuta Fox Broadcasting Company, prvi uspešan konkurent tri velike TV mreže.
• 10. 10. - Zemljotres u El Salvadoru, 1.500 mrtvih.
• 11 - 12. 10. - Samit u Rejkjaviku, drugi sastanak Regana i Gorbačova - Gorbačov predložio eliminisanje sveg nuklearnog oružja u roku od deset godina, pod uslovom da istraživanje za SDI bude ograničeno na laboratorije, što je Regan odbio.
• 12. 10. - Otvoren civilni aerodrom u Nišu ("Car Konstantin").
• oktobar - Kongres slovenačkih novinara: iz statuta izbačena odredba o privrženosti marksizmu-lenjinizmu.
• 17. 10. - Beograd ne uspeva da dobije Olimpijske igre 1992. - u prva dva kruga glasanja su ispali Amsterdam i Birmingham, a Beograd je imao više glasova i od Brisbane-a. U trećem i odlučujućem krugu najviše glasova ima Barcelona, zatim Pariz, Brizbejn pa Beograd.
• 19. 10. - Prvi predsednik Mozambika Samora Machel poginuo u avionskoj nesreći. Naslediće ga Joaquim Chissano (do 2005).
• 21. 10. -  Maršalovi Otoci postaju suverena država u slobodnoj asocijaciji sa SAD.
• 21. 10. - SAD naredile proterivanje 55 sovjetskih diplomata - u martu su zatražili da se za 170 ljudi smanji broj personala u sovjetskoj, ukrajinskoj i beloruskoj misiji pri UN, koje smatraju žarištem špijuna.
• 24. 10. - U New York Times-u objavljen članak "Srbi žale svoju sudbinu u jugoslovenskoj federaciji": svi od domaćica do akademika se žale na ekonomski i politički položaj svog naroda^[11].
• 26. 10. - Posle 41 godine gradnje, posvećena crkva Hallgrímskirkja ("Hallgrímurova crkva") u Reykjaviku.
• 27. 10. - "Big Bang" na londonskoj berzi: promena pravila, deregulacija, uvod u elektronsko poslovanje.
• 27. 10. - Rat protiv droge u SAD: stupio na snagu Zakon protiv zloupotrebe droge, naročito je oštar za korisnike cracka (obično crnci), za razliku od korisnika kokaina (obično bogati belci).
• 27. 10. - Prvi verski susret u Assisiju.

• 1. 11. - Požar u Sandozovom skladištu agrohemikalija kod Bazela izaziva ekološku katastrofu u Rajni (spekulacije o umešanosti KGB-a).
• 1. 11. - Izašao prvi broj Politikinog magazina "Ana" (ugašen 2008. godine)
• 2. 11. - Grupa Islamski džihad u Bejrutu oslobodila jednog američkog taoca.
• 3. 11. - Iran-Kontra afera: jedan libanski magazin objavljuje da su Amerikanci tajno prodavali oružje Iranu, u zamenu za oslobađanje sedam američkih talaca u Libanu.
• 3. 11. - Sjeverni Marijanski Otoci postaju komonvelt SAD (slično kao Portoriko).
• 4. 11. - Kongresni izbori u SAD: demokrati dobili većinu u Senatu i povećali je u Predstavničkom domu. Među novim senatorima su John McCain, Harry Reid i Tom Daschle.
• 6. 11. - Civilni Boeing CH-47 Chinook pao u more kod Shetlanda, 45 mrtvih, što je najgora civilna helikopterska nesreća.
• 10. 11. - U Frankfurtu ubijen Ljubomir Magaš - Ljuba Zemunac.
• 11. 11. - Sperry i Burroughs se ujedinili u Unisys.
• 14. 11. - Vojvodina: sudar voza i autobusa, devet mrtvih; drugde, šinobus udario u lokomotivu na stanici, 17 povređenih.
• 17. 11. - U Parizu ubijen direktor Renaulta Georges Besse, leva radikalna organizacija Action Directe preuzima odgovornost ali poriče na suđenju.

• 18. 11. - U Londonu otvorena inovativna Lloyd's building, nazvana i the Inside-Out Building - već 2011. stavljena na listu zgrada od istorijskog ili arhitektonskog značaja.
• 20. 11. - Protesti u Kraljevu zbog fenola i teških metala u Ibru (vodosnabdevanje otežano od 1984).
• 22. 11. - Mike Tyson (20) osvojio svoju prvu titulu, u organizaciji WBC.
• 23. 11. - Vanredni izbori u Austriji: socijaldemokrati gube mesta ali ostaju najveća partija, u januaru će formirati veliku koaliciju sa narodnjacima.
• 24. 11. - Babrak Karmal smenjen s položaja predsednika Prezidijuma Revolucionarnog veća Afganistana, dobija stan i daču u Moskvi. Novi ustav Afganistana, usvojen 29. 11., ukinuo apsolutni veto šefa države.
• 24. 11. - Bankrot McLean Industries Malcoma McLeana, vlasnika United States Lines - dug 1,2 milijarde dolara, dotad najveći bankrot u američkoj istoriji. Ekspanzija flote štedljivim ali sporim brodovima se pokazala neekonomičnom u vreme jeftine nafte.
• 25. 11. - Jak zemljotres u kninsko-grahovskom području, ima materijalne štete i povređenih.
• 25. 11. - Državni tužilac SAD objavljuje da je profit od prodaje oružja Iranu bio nelegalno usmeravan nikaragvanskim kontrašima (Northova ideja). Savetnik za nacionalnu sigurnost John Poindexter daje ostavku.
• 25. 11. - Zvanično otvoren Most kralja Fahda: niz mostova i uzdignutih puteva dužine 25 km povezuje Saudi Arabiju i Bahrein.
• 26. 11. - Afera Iran-Kontra: predsednik Regan objavljuje stvaranje komisije, nazvana Towerova komisija, koja će ispitati skandal i poriče svoju umešanost.
• 28. 11. - Održana zvanična proslava otvorenja visočke dvorane utakmicom između RK Bosna (Visoko) i RK Borac (Banja Luka).

• 1. 12. - U Parizu otvoren Musée d'Orsay s najvećom kolekcijom impresionista i postimpresionista.
• 5. 12. - Narodna banka Jugoslavije će zbog visoke inflacije povući sitne kovanice iz opticaja i uvesti veću novčanicu.
• 5. 12. - U kineskom gradu Hefeiu počinju studentske demonstracije zbog inflacije i korupcije, šire se i u neke druge gradove, traju do polovine januara - generalni sekretar KPK Hu Yaobang će biti smenjen zbog "liberalnog" stava.
• 6. 12. - Afera Malik Oussekine: student uhapšen u Parizu tokom protesta zbog predložene reforme univerziteta i ograničenja imigracije, umro u pritvoru - pojačani protesti i napuštanje predloga.
• 7. 12. - Razoran zemljotres u bugarskoj Stražici.
• 13. 12. - "Naci žur" kod Isidore Bjelice u Sarajevu izaziva kontroverze.
• 14 - 23. 12. - Eksperimentalni avion Rutan Voyager obleteo svet bez zaustavljanja i dopunjavanja.
• 15 - 18. 12. - Na VI kongresu KP Vijetnama pokrenuta politika Đổi mới ("Obnova") unošenja tržišnih principa umesto komandne ekonomije.
• 16. 12. - Zemljotres kod Novog Vinodolskog, manja materijalna šteta.
• 16. 12. - Smenjen Prvi sekretar KP Kazahstana Dinmuhamed Kunajev i zamenjen Genadijem Kolbinom, čovekom van republike - to izaziva trodnevne proteste "Želtoksan" sa ljudskim žrtvama.
• 18. 12. - Osnovana Grupa iz Rija, od 2010. Zajednica latinoameričkih i karipskih država.
• 19. 12. - Sovjetskom disidentu Andreju Saharovu dozvoljen povratak u Moskvu posle šestogodišnjeg unutrašnjeg egzila u Gorki.
• 19. 12. - Prikazan film Platoon.
• 23. 12. - Predsedništvo SFRJ odbilo molbu za pomilovanje Andrije Artukovića.
• 24. 12. - Presedan: ljubljanski nadbiskup Alojzij Šuštar poželeo srećan Božić preko radija, a predsednik republičkog Socijalističkog saveza Jože Smole juče čestitao vernicima preko televizije^[12].
• 24. 12. - U Argentini donesen zakon br. 23492, poznatiji kao Ley de Punto Final, jer se njima stavlja tačka na istragu i procesuiranje za političko nasilje u vreme diktature (opozvan 2003).
• 31. 12. - Nezadovoljni zaposlenici podmetnuli požar u hotel Dupont Plaza u San Juanu na Portoriku, 96 mrtvih.

• Prosečna kupovna moć Jugoslovena se vratila u 1968. ("Večernje novosti")
• Izgrađene UNITIC poslovno upravne zgrade u Sarajevu.
• Yugo America Inc. prodao 35.959 automobila Yugo GV ove godine u SAD, prvobitni cilj od 60.000 nije dostignut jer je bilo potrebno napraviti 170 izmena^[13].
• Finansijske usluge su pretekle proizvodnju po udelu u BDP Sjedinjenih Država - ekonomski i populaciono depresirani bivši industrijski krajevi se nazivaju Rust Belt.

• Televizija. TV serije: "Sivi dom" (snim. 1984-85), "Noć punog meseca", "Frka", "Odlazak ratnika, povratak maršala", "Smešne i druge priče", "16 puta Bojan", "Daj mi krila jedan krug" (snim. 1985), "Znamenite žene srpske prošlosti" (TV Beograd); "Dosije", "Putovanje u Vučjak" 1986-87 (TV Zagreb); "Misija majora Atertona", "Mak i Zak", "Vrijeme prošlo - vrijeme sadašnje", "Znak" (TV Sarajevo).
• Neki domaći filmovi: "Šmeker", "Majstor i Šampita", "Crna Marija", "Sekula i njegove žene", "Lepota poroka", "Dobrovoljci", "Lijepe žene prolaze kroz grad", "Srećna nova ‘49", "Posljednji skretničar uzanog kolosjeka", "Večernja zvona", "Obećana zemljа", "Od zlata jabuka" (→ Kategorija:Filmovi 1986.).
• Neki domaći muzički/glazbeni albumi^[14]:
  • Pop/rock: Riblja čorba: "Osmi nervni slom"; Bijelo dugme: "Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo"; Električni orgazam: "Distorzija"; Disciplina kičme: "Svi za mnom!"; Ekatarina Velika: "S’ vetrom uz lice"; Bajaga i instruktori: "Jahači magle"; Kerber: "Seobe"; Merlin: "Teško meni sa tobom (a još teže bez tebe)"; Osmi putnik: "Ulična molitva"; Crvena jabuka: "Crvena jabuka"; Đavoli: "Ljubav i moda"; Plavi orkestar: "Smrt fašizmu"; Leb i sol: "Zvučni zid"; Đorđe Balašević: "Bezdan"; Galija: "Digni ruku"; Tonny Montano: "Tonny Montano"; Poslednja igra leptira: "Grudi moje balkanske"; Neki to vole vruće: "Jeans generacija"; Zana Nimani: "Noćas pevam samo tebi"; Jakarta: "Bomba u grudima";
  • Zabavni: Hari Mata Hari: "Ne bi te odbranila ni cijela Jugoslavija"; Boris Novković: "Kuda idu izgubljene djevojke"; Magazin: "Put putujem"; Novi fosili: "Za dobra stara vremena"; Neda Ukraden: "Šaj, šaj"; Doris Dragović: "Željo moja";
  • Folk: Nervozni poštar: "Zapamti, ja sam gazda"; Dragana Mirković: "Spasi me samoće"; Miroslav Ilić: "Tebi"; Lepa Brena & Slatki greh: "Voli me, voli" i "Uske pantalone"; Halid Muslimović: "Mama ne da da te diram"; Louis: "Srcem i dušom"; Ljuba Aličić: "Samo ona može u život da me vrati"; Dobrivoje Topalović: "Crno vino"; Zorica Marković: "Otrove moj"; Rade Jorović: "Tiha voda ruši stene"; Halid Bešlić: "Otrov" i "Zajedno smo jači".
  • Debitantski albumi (ne mora biti početak karijere): Osmi putnik, Tonny Montano, Crvena jabuka, Tutti Frutti Band, Boris Novković, Đavoli, Mira Kosovka, Dragan Kojić Keba, Suzana Perović, Kaliopi, Van Gogh... (→ Kategorija:Albumi 1986.)
• Neka vozila uvedena 1986:

• 
  Opel Omega (Evropski auto godine '87)
• 
  Audi 80 B3
• 
  Moskvič-2141 Aleko
• 
  Jeep Wrangler YJ
• 
  Citroën AX
• 
  Ford Escort 4. gen.
• 
  Fiat Panda facelift

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1986.

• 2. 1. - Asa Akira, glumica, model
• 2. 1. - Igor Marenić, jedriličar
• 3. 1. - Nikola Peković, crnogorski košarkaš
• 6. 1. - Irina Šejk, ruski model
• 19. 1. - Šime Fantela, jedriličar
• 24. 1. - Mischa Barton, britansko-američka filmska i TV glumica
• 29. 1. - Simon Vukčević, crnogorski fudbaler
• 30. 1. - Anita Berisha, glumica, TV voditeljica
• 5. 2. - Vedran Ćorluka, hrvatski nogometaš
• 10. 2. - Viktor Troicki, srpski teniser
• 11. 2. - Gabriel Boric, predsjednik Čilea
• 24. 2. - Aleksandar Ivović, crnogorski vaterpolista
• 28. 2. - Đorđe Terzin, srpski politikolog i socijalni radnik
• 7. 3. - Natko Zrnčić-Dim, hrvatski alpski skijaš
• 14. 3. - Jamie Bell, glumac
• 17. 3. - Edin Džeko, bosanskohercegovački nogometaš
• 18. 3. - Lykke Li, švedska kantautorka
• 28. 3. - Lady Gaga, američka muzičarka
• 29. 3. - Petra Cicvarić, hrvatska glumica
• 30. 3. - Sergio Ramos, fudbaler

• 1. 4. - Dejan Borovnjak, srpski košarkaš
• 3. 4. - Amanda Bynes, glumica, modni kreator
• 9. 4. - Lejla Hot, pevačica
• 18. 4. - Jakov Gojun, hrvatski rukometaš
• 22. 4. - Amber Heard, glumica, model
• 27. 4. - Elena Risteska, makedonska pevačica
• 27. 4. - Dinara Safina, teniserka
• 13. 5. - Alexander Rybak, pevač, pobednik Evrovizije
• 16. 5. - Megan Fox, glumica, model
• 21. 5. - Mario Mandžukić, hrvatski nogometaš
• 25. 5. - Geraint Thomas, velški biciklista
• 30. 5. - Claudia Beni, hrvatska pjevačica
• 3. 6. - Rafael Nadal, teniser
• 11. 6. - Shia LaBeouf, američki glumac
• 13. 6. - Ashley Olsen i Mary-Kate Olsen, glumice, TV osobe
• 13. 6. - Tonči Stipanović, jedriličar
• 15. 6. - Stoya, glumica
• 16. 6. - Žarko Šešum, rukometaš
• 18. 6. - Ante Rukavina, hrvatski nogometaš
• 18. 6. - Richard Gasquet, teniser
• 24. 6. - Bojana Stamenov, pevačica

• 2. 7. - Lindsay Lohan, glumica, pevačica
• 25. 7. - Hulk, brazilski fudbaler
• 21. 8. - Usain Bolt, atletičar
• 27. 8. - Sebastian Kurz, kancelar Austrije
• 28. 8. - Gilad Šalit, izraelski vojnik, talac
• 30. 8. - Anesa Kajtazović, američka političarka
• 1. 9. - Gaël Monfils, teniser
• 2. 9. - Stevan Fedi, crnogorski pevač
• 11. 9. - Uroš Tripković, srpski košarkaš
• 15. 9. - Sanja Jovanović, hrvatska plivačica

• 5. 10. - Novica Veličković, srpski košarkaš
• 23. 10. - Jovanka Radičević, crnogorska rukometašica
• 24. 10. - Drake, kanadski muzičar
• 8. 11. - Aaron Swartz, programer, internet aktivista († 2013)
• 11. 11. - Soraja Vučelić, foto-model
• 22. 11. - Oscar Pistorius, atletičar
• 22. 11. - Zorana Arunović, sportistkinja u streljaštvu
• 24. 11. - Mirza Čardaklija, bosanskohercegovački pjesnik
• 7. 12. - Jakov Milatović, predsjednik Crne Gore
• 28. 12. - Ana Jelušić, hrvatska skijašica
• 30. 12. - Ellie Goulding, kantautorka, multiinstrumentalista

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1986.

• 4. 1. - Christopher Isherwood, engleski pisac (* 1904)
• 4. 1. - Radovan Zogović, književnik, kritičar i prevodilac (* 1907)
• 4. 1. - Phil Lynott, frontmen Thin Lizzy (* 1949)
• 12. 1. - Hinko Bauer, arhitekt (* 1908)
• 14. 1. - Donna Reed, glumica (* 1921)
• 16. 1. - Stjepan Šulek, skladatelj, ravnatelj (* 1914)
• 18. 1. - Stana Đurić Klajn, srpska muzikologinja (* 1908)
• 23. 1. - Joseph Beuys, njemački umjetnik (* 1921)
• 24. 1. - L. Ron Hubbard, SF pisac, osnivač sajentologije (* 1911)
• 28. 1. - Sedam astronauta šatla Challenger.
• 4. 2. - Branko Pešić, bivši gradonačelnik Beograda (* 1922)
• 6. 2. - Minoru Yamasaki, američki arhitekta (* 1912)
• 11. 2. - Frank Herbert, SF pisac (* 1920)
• 18. 2. - Stana Đurić-Klajn, srpska muzikologinja (* 1905, '08)
• 19. 2. - André Leroi-Gourhan, arheolog, paleoantropolog (* 1911)
• 28. 2. - Olof Palme, premijer Švedske (* 1927)

• 4. 3. - Ding Ling, književnica (* 1904)
• 6. 3. - Georgia O'Keeffe, umetnica (* 1887)
• 14. 3. - Branko Pavlović, profesor filozofije na FF BU (* 1928)
• 14. 3. - Mihailo Vukdragović, kompozitor, dirigent, rektor MU u Bg. (* 1900)
• 17. 3. - John Bagot Glubb, britanski i jordanski general (* 1897)
• 22. 3. - Andrej Frušić, episkop sremski (* 1916)
• 25. 3. - Jaroslav Šidak, povjesničar (* 1903)
• 29. 3. - Lavoslav Glesinger, neuropsihijatar (* 1901)
• 30. 3. - James Cagney, američki glumac (* 1899.)
• 30. 3. - Drago Đurović, vajar, slikar, pedagog (* 1923)
• 11. 4. - Božidar Đorđević, srpski kardiolog (* 1910)
• 14. 4. - Simone de Beauvoir, francuska književnica (* 1908.)
• 15. 4. - Jean Genet, književnik, aktivista (* 1910)
• 15. 4. - Rade Jovanović, tekstopisac, kompozitor folk muzike (* 1928)
• 17. 4. - Marcel Dassault, proizvođač aviona (* 1892)
• 22. 4. - Mircea Eliade, istoričar religije, pisac (* 1907)
• 23. 4. - Otto Preminger, filmski režiser (* 1906)
• 24. 4. - Antun Bonifačić, hrvatski emigrantski novinar i političar (* 1901.)
• 24. 4. - Wallis Simpson, vojvotkinja od Windsora (* 1896)

• 4. 5. - Branko Belan, hrvatski filmski režiser, teoretičar filma, filmski i televizijski kritičar, romanopisac i novelist (* 1912)
• 9. 5. - Tenzing Norgay, nepalski šerpa (* 1914)
• 15. 5. - Elio de Angelis, vozač F1 (* 1958)
• 23. 5. - Aleksandar Aca Trandafilović, narodni pevač (* 1936)
• 23. 5. - Altiero Spinelli, evropski federalista (* 1907)
• 23. 5. - Sterling Hayden, glumac (* 1916)
• 24. 5. - Yakima Canutt, kaskader, redatelj druge ekipe (* 1895)
• 26. 5. - Gian-Carlo Coppola, filmski producent, Francis Fordov sin (* 1963)
• 30. 5. - Perry Ellis, modni kreator (* 1940)
• 13. 6.. - Benny Goodman, američki džez muzičar (* 1909.)
• 14. 6. - Jorge Luis Borges, argentinski pisac (* 1899.)
• 14. 6. - Dimitrije Bogdanović, srpski istoričar (* 1930)
• 19. 6. - Coluche, francuski komičar, glumac (* 1944)
• 24. 6. - Miroslav Antić, srpski pesnik (* 1932)

• 14. 7. - Raymond Loewy, industrijski dizajner (* 1893)
• 18. 7. - Stanley Rous, bivši predsednik FIFA (* 1895)
• 23. 7. - Marko Čelebonović, slikar (* 1902)
• 25. 7. - Vincente Minnelli, filmski i pozorišni režiser (* 1903)
• 26. 7. - W. Averell Harriman, američki političar i diplomata (* 1891)
• 5. 8. - Himzo Polovina, pjevač sevdalinki (* 1927)
• 8. 8. - Gordana Kosanović, srpska glumica (* 1953)
• 10. 8. - Chuck McKinley, teniser (* 1941)
• 22. 8. - Celâl Bayar, bivši predsednik Turske (* 1883)
• 27. 8. - Dragutin Mitić, hrvatski tenisač (* 1917)
• 31. 8. - Henry Moore, skulptor (* 1898)
• 31. 8. - Urho Kekkonen, bivši predsednik Finske (* 1900)

• 6. 9. - Dragan Jeremić, kritičar, filozof, estetičar (* 1925)
• 10. 9. - Ivan Krajačić, učesnik Španskog rata i NOB, društveno-politički radnik, narodni heroj (* 1906)
• 12. 9. - Jacques Henri Lartigue, fotograf, slikar (* 1894)
• 16. 9. - Jaša Romano, veterinar (* 1908)
• 18. 9. - Aljoša Buha, basist u Crvenoj jabuci (* 1962.)
• 25. 9. - Marija Čudina, hrvatska pjesnikinja (* 1937.)
• 30. 9. - Franz Burda, nemački izdavač (* 1903)
• 1. 10. - Dražen Ričl Zijo, gitarist i osnivač Crvene jabuke (* 1962.)
• 3. 10. - Danilo Lekić Španac, borac, general-pukovnik JNA, diplomata, narodni heroj (* 1913)
• 14. 10. - Stanoje Janković, operski pevač - bariton (* 1905)
• 19. 10. - Karlo Bulić, hrvatski glumac (* 1910)
• 31. 10. - Robert S. Mulliken, fizičar, hemičar, nobelovac (* 1896)

• 6. 11. - Nikanor Iličić, episkop bački (* 1906)
• 8. 11. - Vjačeslav Molotov, sovjetski političar (* 1890)
• 8. 11. - Artur London, bivši čehoslovački političar (* 1915)
• 10. 11. - Ljubomir Magaš, Ljuba Zemunac, beogradski kriminalac (* 1948)
• 12. 11. - Erich Koch, bivši rajhskomesar Ukrajine (* 1896)
• 13. 11. - Dimitrije Vučenov, književnik, kritičar, prevodilac (* 1911)
• nov. - Borivoje Jovanović, glumac (* 1918)
• 18. 11. - Gia Carangi, supermodel (* 1960)
• 19. 11. - Kosta Nađ, učesnik Španskog rata i NOB, general armije JNA, narodni heroj i nosilac Ordena slobode (* 1911)
• 23. 11. - Josip Hamm, hrvatski filolog, lingvist i slavist (* 1905)
• 29. 11. - Cary Grant, američki filmski glumac (* 1904.)
• 15. 12. - Omraam Mikael Ajvanov, duhovni učitelj iz Bugarske (* 1900)
• 17. 12. - Ante Raštegorac, učesnik NOB, d-p. radnik, narodni heroj (* 1923)
• 19. 12. - Zdenka Sertić, hrvatska slikarica (* 1899.)
• 21. 12. - Ivo Vitić, hrvatski arhitekt (* 1917.)
• 24. 12. - Milojko Ćišić, elektroenergetičar (* 1920)
• 29. 12. - Andrej Tarkovski, sovjetski režiser (* 1932)
• 29. 12. - Harold Macmillan, bivši britanski premijer (* 1894)

• Jovo Mijatović, travar sa Romanije (* 1886)
• Zvonimir Furtinger, novinar, književnik (* 1912)
• Muhamed Hadžijahić, historičar (* 1918)

• Fizika: Ernst Ruska (fundamentalan rad u elektronskoj optici i za projekt prvog elektronskog mikroskopa), Gerd Binnig i Heinrich Rohrer (projekt skenirajućeg tunelskog mikroskopa)
• Kemija: Dudley R. Herschbach, Yuan T. Lee i John C. Polanyi (doprinos u vezi dinamike hemijskih elementarnih procesa)
• Fiziologija i medicina: Stanley Cohen i Rita Levi-Montalcini (otkriće faktora rasta)
• Književnost: Wole Soyinka (koji u širokoj kulturalnoj perspektivi i s poetskim prizvucima stvara dramu egzistencije)
• Mir: Elie Wiesel (svedok Holokausta, borac protiv ravnodušnosti)
• Ekonomija: James M. Buchanan (razvoj ugovornih i ustavnih osnova za teoriju ekonomskog i političkog donošenja odluka)

• Kronologija raspada SFRJ

• Covek koji je "polozio ispit" (Naša Borba) (ima i Kalendar kosovskih događaja)
• Collier's Year Book 1987 (Microsoft Encarta 2004)
• Violations of the Helsinki accords, Yugoslavia (Google Books)

• Controversy Over Kosovar Petitions^{[mrtav link]}, Louis Zanga, OSA-RFE
• Kosovar Official Attacks Serbian Hard-Liners^{[mrtav link]}, Louis Zanga, OSA-RFE
• League of Communists of Yugoslavia (LCY) Arhivirano 2016-03-07 na Wayback Machine-u, Slobodan Stanković, Open Society Archives - Radio Free Europe
• Eastern Europe, China, and the World Communist Movement in 1986 Arhivirano 2016-03-10 na Wayback Machine-u, Vladimir V. Kusin, OSA-RFE
• The New Strong Men Of Kosovo Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Louis Zanga, OSA-RFE
• Religious Trends in Eastern Europe Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, OSA-RFE

1986 na Wikimedijinoj ostavi