Godina 1960 (MCMLX) bila je prijestupna godina koja počinje u petak po gregorijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).

"Godina Afrike" - zbog velikog broja zemalja na tom kontinentu koji je dobio nezavisnost ove godine.

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Kamerun nezavisan od francuske administracije po trustu UN. Dogodine uvećan za južni deo Britanskog Kameruna. Ahmadou Ahidjo je premijer, zatim predsednik do 1982.
• 1. 1. - Uveden novi francuski franak = 100 starih (2002. zamenjen eurom = 6,55957 franaka).
• 1. 1. - Stranci više ne smeju imati dućane u seoskim krajevima Indonezije - usmereno protiv Kineza.
• 4. 1. - Potpisana Stokholmska konvencija kojom se u svibnju formira Europska slobodna trgovinska zona, sa sedam članica - alternativa za EEZ.
• 4. 1. - Albert Camus poginuo u saobraćajnoj nesreći.
• 5. 1. - Britanski premijer Harold Macmillan krenuo na šestonedeljnu turneju po Africi. Ovog meseca je u Zambiji Kenneth Kaunda oslobođen iz zatvora, a u Keniji je nakon sedam godina ukinuto vanredno stanje (→ Mau Mau).
• 9. 1. - Počinje gradnja Visoke Asuanske brane (egipatsko-sovjetski poduhvat završen 1970, jezero napunjeno 1976).
• 14. 1. - Nikita Hruščov objavljuje da će sovjetske oružane snage biti smanjene sa 3,6 na 2,4 miliona ljudi (otkazano sledeće godine).
• januar - Iz Varšave proteran jugoslovenski vojni ataše i njegov asistent.
• 19. 1. - U Vašingtonu potpisan Ugovor o uzajamnoj saradnji i sigurnosti između SAD i Japana, nepopularan u Japanu.
• 20. 1. - Sovjetska interkontinentalna raketa R-7 Semjorka, dometa 11.000 km, primljena je u oružane snage.
• 21. 1. - Nesreća u rudniku uglja Coalbrook u Južnoj Africi, stradalo 437 rudara.
• 22. 1. - Predsednik de Gaulle smenio komandanta francuskih snaga u Alžiru, Jacquesa Massua nakon spornog intervjua (vođa pobune iz 1958, najavljivao upotrebu sile od strane vojske).
• 23. 1. - Batiskaf Trieste zaronio na dno Marijanskog rova - dubina 10.911 metara.
• 24. 1. - "Sedmica barikada": pobuna Evropljana u gradu Alžiru.
• 29. 1. - U Zagrebu osuđena na zatvor grupa na čelu sa ocem fra Rudijem Jerakom.
• 31. 1. - Napetost na granici Izraela i Sirije (tada deo UAR): Izraelci odgovaraju na sirijsko granatiranje, prepadom na sirijsko selo, poginulo je devet Sirijaca.

Februar/Veljača

• 1. 2. - HE Bistrica na Limu priključena na mrežu (prva sinhronizacija).
• 1. 2. - Pokret za građanska prava: četvrica crnaca u Greensboro, North Carolina započinju sit-in protest u Woolworthovim radnjama (do jula).
• 3. 2. - Britanski premijer Harold Macmillan održao govor nazvan "Vetar promene" u belom južnoafričkom parlamentu - najava dekolonizacije, blaga kritika apartheida. Južnoafrička Unija dogodine postaje republika izvan komonvelta.
• 5. 2. - Prikazan Fellinijev film La dolce vita - zbog osude crkve suočen je sa cenzurom, ali je veoma gledan.
• 6. 2. - Partija bivšeg burmanskog premijera U Nua odnela ubedljivu pobedu na izborima (oboren vojnim udarom 1962).
• 8. 2. - Zvanično ustoličena Holivudska staza slavnih - ove i sledeće godine postavljeno oko 1.500 oznaka.
• 8. 2. - U Osijeku osuđena grupa od šest katoličkih svećenika i dva seminarca, po optužbi za separatizam. (NYT)
• 10. 2. - U Krašiću umro kardinal Alojzije Stepinac, pošto je dobio posthumnu amnestiju, dozvoljena je velika sahrana u Zagrebačkoj katedrali 13. februara^[1]. Austrijski kardinal Franz König povređen u saobraćajnoj nesreći na putu.

• 11. 2. - Nacionalizacijom banaka u Egiptu, počinje program nacionalizacije u Ujedinjenoj Arapskoj Republici.
• 13. 2. - Gerboise Bleue ("Plavi skočimiš"): Francuska je u alžirskoj Sahari testirala svoju prvu atomsku bombu, snage 70 kilotona, čime postaje četvrta nuklearna sila.
• 13. 2. - Castro i Mikojan potpisali trgovački ugovor između Kube i SSSR - šećer za naftu.
• 16. 2. - Operacija Sandblast: američka podmornica USS Triton započinje cirkumnavigaciju ispod površine (do aprila).
• 17. 2. - Kriza Rotem: nakon pogrešne informacije o izraelskim namerama protiv Sirije, Egipat šalje vojsku na Sinaj, deeskalacija desetak dana kasnije.
• 18 - 28. 2. - Zimska Olimpijada 1960 u Kaliforniji.
• 19. 2. - Počeci Kineskog svemirskog programa: lansirana prva sondažna raketa, T-7.
• 22. 2. - Edvard Kardelj primljen za punog člana SANU, govori o jugoslovenskom putu u socijalizam i potrebi "novih metoda i sredstava".^[2]

• 25. 2. - Sudar dva aviona iznad Rio de Janeira, američkog sa mornaričkim orkestrom za Eisenhowerovu posetu i brazilskog putničkog, ukupno 61 žrtva i troje preživelih.
• 26. 2. - Padovi aviona kod Shannona u Irskoj i Lavova u Ukrajinskoj SSR, sa 23 odn. 32 žrtve.
• 28. 2. - Oslobođena četvorica osuđenih 1958: predratni socijalisti Aleksandar Pavlović i Bogdan Krekić i profesori Dragoslav Stranjaković i Milan Žujović.^[3]
• 29. 2. - Zemljotresom uništen grad Agadir u Maroku, stradalo najmanje 12.000 ljudi.
• 29. 2. - U Čikagu otvoren prvi Playboyev klub, goste služe "zečice".

Mart/Ožujak

• 2. 3. - Elvis Presley se vratio s odsluženja vojnog roka u Nemačkoj.
• 4. 3. - Eksplozija La Coubre: francuski teretnjak sa oružjem iz Belgije eksplodirao u havanskoj luci, najmanje 75 mrtvih - Castro optužuje SAD. Sutradan, tokom komemoracije nastaje najpoznatiji lik Che Guevare, Guerrillero Heroico (popularizovan 1967-68).
• 4 - 9. 3. - U Beogradu održan VII Festival jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma - prethodnih šest je održano u Puli, zajedno sa programom igranih filmova.

• 5. 3. - Vođena demokratija u Indoneziji: nakon što je u januaru preuzeo kontrolu nad partijama, Sukarno raspušta parlament, kasnije obnavlja Narodnu konsultativnu skupštinu. Ove godine proklamuje ideologiju Nasakom - nacionalizam, religija, komunizam.
• c. 5. 3. - Omladinske radne akcije: počinju radovi na deonicama Autoputu Bratstva i jedinstva Niš-Grdelica i Udovo-Đevđelija (83 km, 48.000 omladinaca^[4], otvoreno u decembru). Ove godine ORA „Sava“ radi na izgradnji nasipa i uređenju Zagreba i okolice.
• 7. 3. - U Sofiji ponovo otvorena američka ambasada, nakon prekida odnosa 1950.
• 12. 3. - Zemljotres kod Tetova (M 5.7, int. VIII).
• 12. 3. - Uhapšen skopsko-prizrenski biskup Smiljan Franjo Čekada, i još dvojica svećenika, optužen za krijumčarenje - dobija uslovnu kaznu 18-tog, a svećenici zatvor. (NYT)
• 13. 3. - Prvi program Radio Beograda počinje emitovanje emisije "Vreme sporta i razonode".
• 15. 3. - Predsednički izbori u Južnoj Koreji: Syngman Rhee lako dobija četvrti mandat, jer je protivnik nedavno umro, ali izbori za potpredsednika daju sumnjivo veliki procenat njegovom favoritu.
• 17. 3. - Preds. Eisenhower prihvatio plan CIA za smenu vlasti na Kubi, što će od jeseni dobiti oblik pripreme za invaziju.
• 18. 3. - SEV odbija jugoslovenski zahtev za status posmatrača. (NYT)
• 21. 3. - Sharpevilleski masakr: policija u Južnoj Africi ubila 69 i ranila 180 nenaoružanih crnih demonstranata protiv unutrašnjih pasoša.
• 23. 3. - Počeo prvi Festival malih i eksperimentalnih scena Jugoslavije u Sarajevu, danas Internacionalni teatarski i filmski festival MESS^[5].
• 27. 3. - Izvešteno da dominikanski diktator Trujillo brutalno tretira 300 stranaca, među kojima ima i Jugoslovena (50 emigranata, prema NYT 23. juna), u zatvoru La Victoria, koji su bili regrutovani ali odbijaju da se bore. (NYT)

April/Travanj

• 1. 4. - Sjedinjene Države lansirale prvi satelit za vrijeme, TIROS-1.
• 4. 4. - Prve tri ženske sveštenice zaređene u Švedskoj.
• 4. 4. - 32. dodela Oskara: Ben-Hur osvojio rekordnih 11 nagrada iz 12 nominacija; najbolji strani film je Orfeu Negro.
• 6. 4 - Jugoslavija objavila da će nastaviti isplatu duga Kraljevine Jugoslavije (prva komunistička vlada koja radi tako nešto)^[6]
• ca. 7. 4. - Kampanja četiri napasti u NR Kini: umesto vrabaca, koji su nemilosrdno istrebljivani, neprijatelj su stenice.^[7]
• 8. 4. - Album Elvis is Back!.
• 8. 4. - U Južnoj Africi zabranjen Afrički nacionalni kongres - do 1990, vladajuća stranka zemlje od 1994.
• 8. 4. - Holandsko-nemački sporazum o povratku tri mesta Nemačkoj, u zamenu za 280 miliona maraka (izvršeno 1963).
• 9. 4. - Južnoafrički premijer Hendrik Verwoerd ustreljen - preživeo je, ali biće ubijen 1966.
• april - Istočna Njemačka: "Socijalističko proljeće na selu", usiljena kolektivizacija izaziva pojačanu emigraciju na zapad.
• ca. 17. 4. - Erupcija gasa negde u Jugoslaviji. (NYT)
• 19 - 26. 4. - "Aprilska revolucija" radnika i studenata u autoritarnoj Južnoj Koreji dovodi do ostavke predsednika Syngman Rhee-a. U neredima je stradalo 186 ljudi.
• 19. 4. - U Jugozapadnoj Africi, tj. Njujorku, osnovan pokret SWAPO - vladajuća partija u nezavisnoj Namibiji od 1990.

• 21. 4. - U Brazilu, glavni grad države (Federalni Distrikt) je prebačen iz Rio de Janeira u Braziliju. Estado da Guanabara (Federalna država Guanabara) je uspostavljena da bi naslijedila Rio de Janeiro kao brazilski federalni distrikt.
• 18 - 22. 4. - U Beogradu održan V kongres SSRNJ - pitanja o budućnosti SKJ, ima predloga da se mnoge partijske funkcije prebace na SSRN. (?) Aleksandar Ranković je generalni sekretar nakon Kardelja.^[8]
• 23. 4. - U Gioia del Colle faktički uspostavljena komanda raketa srednjeg dometa (MRBM) PGM-19 Jupiter postavljenih u Italiji.
• 24. 4. - Bloody Wade-in: crnci, uključujući žene i decu, dolaze na plažu rezervisanu za belce u Biloxi, Mississippi - dolazi do krvavih nereda.
• 27. 4. -  Togo, raniji Francuski Togoland, stekao nezavisnost od UN starateljstva koje je provodila Francuska.
• 28. 4. - Nedavno izabrani južnokorejski potpredsednik Lee Ki-poong ubijen od strane svog sina, koji je ubio i ostatak porodice i sebe.
• 29. 4. - Prvo test emitovanje televizije u Albaniji, zvanično od 1. maja.
• 29. 4. - Dalaj Lama, Tenzin Gjatso, stiže u Dharamsalu, gde će biti sedište tibetanske vlade u egzilu.

Maj/Svibanj

• 1. 5. - Obaranje U-2, američkog špijunskog aviona, iznad SSSR izaziva krizu.
• 1. 5. - Država Bombay u Indiji podeljena po lingvističkom principu na Maharashtru i Gujarat.
• 2. 5. - Robert H. Goetz izveo u Njujorku prvu bajpas operaciju na čoveku.
• 3. 5. - Ustanovljena EFTA, Evropska asocijacija slobodne trgovine.
• 5. 5. - Hruščov objavio da je iznad SSSR oboren američki avion - nije pominjao detalje pa su Amerikanci pustili priču o meteorološkoj misiji koja je imala nesreću.
• 5. 5. - SAD odobrile zajam FNRJ od 14,8 miliona dolara za kupovinu 59 dizel lokomotiva. (NYT, vest ponovljena 24. juna)
• 6. 5. - Predsednik SAD potpisao Zakon o građanskim pravima, kojim se osigurava registracija u biračkim spiskovima.
• 6. 5. - Princeza Margaret, sestra kraljice Elizabete, udala se za pučanina Antony Armstrong-Jonesa - prvo kraljevsko venčanje prenošeno preko televizije (razveli su se 1978).
• 7. 5. - Leonid Brežnjev je predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR nakon Vorošilova (1960-64. i 1977-82, gen. sek. KPSS 1964-82).
• 9. 5. - Predsjednik Tito pustio u eksploataciju prvi jugoslavenski naftovod, Stružec - Sisak.

• 10. 5. - Nuklearna podmornica USS Triton završila prvo podvodno oplovljavanje Zemlje (Operacija Sandblast).
• 11. 5. - Tim Mosadovih agenata uhvatio Adolfa Eichmanna u Buenos Airesu (objavljeno 23. 5.).
• 11. 5. - Pokrenut Evropski socijalni fond, predviđen Rimskim ugovorom 1957.
• 13. 5. - Jean-Paul Sartre posetio Tita u Beogradu.
• 13. 5. - Zasedanje Odbora Predstavničkog doma za antiameričke aktivnosti u San Francisku je praćeno studentskim neredima.
• 13. 5. - Američka Šesta flota u poseti Jugoslaviji. (NYT)
• 15. 5. - Lansiran Sputnjik 4, prva letelica tipa Vostok, namenjena ljudskom letu.
• 16. 5. - Propao samit četiri sile u Parizu: Hruščov osuđuje Amerikance i povlači pozivnicu Eisenhoweru.
• 16. 5. - Theodore Maiman uključio prvi laser (rubinski). U ovo vreme nekoliko timova je radilo na teoretskim i praktičnim aspektima lasera.
• 17. 5. - Britanska kraljica-majka otvara branu Kariba na Zambeziju, ispred koje nastaje najveće veštačko jezero po zapremini na svetu.

• 22. 5. - Potres kod Valdivije u Čileju je najsnažniji ikad zabilježeni, magnitude 9,5. U potresu je stradalo između 3 i 6.000 osoba, cunami je bio smrtonosan i na Havajima i Japanu.
• 23. 5. - Organ CK KPSS "Kommunist" optužuje Tita da svojom "neutralnošću" pomaže SAD. (NYT)
• 27. 5. - Prvi državni udar u Turskoj: vojska je zbacila predsednika Bayara i premijera Menderesa, preuzima gen. Cemal Gürsel (do 1966) a Menderes je pogubljen dogodine.
• 27. 5. - Tito u Subotici optužuje SAD da su srušile samit preletom U-2, ranije je osuđivao obe strane.^[9][10]
• 30. 5. - U Pećkoj patrijaršiji svečano ustoličen patrijarh German, 43. poglavar SPC.

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - Osnovan vršački "Hemofarm".
• 3. 6. - Jugoslavija će dobiti 41 milion dolara pomoći od SAD. (NYT)
• 5 - 7. 6. - JAHO I, prva jugoslavenska alpinistička ekspedicija na Himalaje, popela se na Trisul II i III.
• 7. 6. - Kubanske rafinerije u američkom vlasništvu odbile preraditi sovjetsku naftu (delom zbog velikih dugova kubanske vlade) - nacionalizovane su krajem meseca^[11].
• 8 - 9. 6. - Tajfun Mary je pogodio Hong Kong i kinesku provinciju Fukien - strada 1.600 ljudi, najviše u klizištima.
• 10. 6. - Beograd protestuje Albaniji zbog Hoxhinih napada, početkom meseca i kineski zamenik premijera je napadao jugoslovenske "revizioniste".
• 11. 6. - U Drini se utopilo šestoro učenika iz Badovinaca.
• 15. 6. - Najmasovnije demonstracije u istoriji Japana, zbog ratifikacije ugovora sa SAD - preds. Eisenhower morao otkazati posetu, na molbu japanskog premijera.
• jun - NR Kina je izgradila prvi veliki hidro projekat na Žutoj reci, branu Sanmenxia - ubrzo dolazi do problema zbog velike količine sedimenta.
• 16. 6. - Masakr u Muedi: portugalska vojska pucala na demonstrante na severu Mozambika.
• 20. 6. - Federacija Mali (današnji Mali i Senegal) stekla nezavisnost (raspala se već u avgustu).
• 20. 6. - Norodom Sihanouk, raniji kralj i premijer, postaje Šef države Kambodže (do 1970).
• 21-22. 6. - Na kongresu Rumunske radničke partije u Bukureštu dolazi do sukoba između Hruščova i kineske delegacije.
• 24. 6. - Jugoslavija, Grčka i Turska raspustile Balkanski savez, zasnovan 1954.
• 24. 6. - U Kongu dogovoreno da će konzervativni Joseph Kasa-Vubu biti predsednik a levičar Patrice Lumumba premijer.
• 24. 6. - Venecuelanski predsednik Rómulo Betancourt je povređen u atentatu iza kojeg stoji dominikanski diktator Rafael Trujillo - Organizacija američkih država uvodi sankcije u avgustu.
• 26. 6.  Madagaskar nezavisan od Francuske.
• 28. 6. - Zasnovan Univerzitet u Novom Sadu (početak rada najesen).
• 28. 6. - Savezno izvršno veće odlučilo da će biti kontrolisane cene samo neke robe^[12] - deo predstojećih reformi.^[13]
• 30. 6. - Kongo stekao nezavisnost od Belgije, premijer Patrice Lumumba održao pred belgijskim kraljem "nepriličan" govor o patnjama kongoanskog naroda pod kolonijalizmom.

Jul/Juli/Srpanj

• 1. 7. -  Somalija, ili Somalska Republika, nastaje kada se raniji protektorat Britanski Somaliland, nezavisan od 26. juna, ujedini sa novonezavisnom Trustovskom Teritorijom Somalijom, koja je bila pod italijanskom administracijom.
• 1. 7. - Gana postaje republika, Kwame Nkrumah je prvi predsednik.
• 1. 7. - Sovjetski MiG-19 oborio američki izviđački avion Boeing B-47 Stratojet iznad Barentsovog mora, poginula 4-ica američkih avijatičara.
• 4. 7. – U Fort McHenry-ju prvi put istaknuta zastava SAD sa 50 zvjezdica, što će postati verzija u najdužoj upotrebi.
• 5. 7. - Predsednik SAD Eisenhower srezao uvoznu kvotu za kubanski šećer zbog nacionalizacije tamošnjih rafinerija - SSSR i NR Kina narednih dana izjavljuju da će kupovati kubanski šećer^[11].
• 5. 7. - Kongoanska kriza već počinje: vojska se pobunila protiv svojih belih oficira, dolazi do napada na belce i njihovu imovinu.
• 5. 7. - Iz Jugoslavije naručeni traktori Massey-Ferguson za 10 miliona dolara (NYT).
• 7. 7. - Demonstracije protiv nasilja u Reggio Emiliji: policija i karabinjeri ubili petoricu.
• 9. 7. - U Beogradu je bio upravni direktor MMF Per Jacobsson: FNRJ traži zapadne kredite radi reforme na osnovu slobodnog tržišta. (NYT).
• 11. 7. - Moise Tshombe proglasio nezavisnost Katange od DR Kongo. Belgijska mornarica bombardovala luku Matadi, što vodi novom talasu nasilja.
• 11. 7. - U SAD objavljen klasični roman "Ubiti pticu rugalicu".
• 11. 7. - Administrator Dragutin Nežić imenovan za porečko-pulskog biskupa (do 1984).
• 13. 7. - John F. Kennedy nominovan za demokratskog kandidata na predsedničkim izborima.
• 13. 7. - Otvoren grad-hotel Sveti Stefan.
• 14. 7. - Rezolucijom 143, Savet Bezbednosti UN šalje trupe u Kongo - Operacija UN u Kongu (ONUC) traje do 1964.
• 14. 7. - Požar u mentalnoj bolnici u Gvatemali, stradalo 200 ljudi.
• 14. 7. - Jane Goodall stiže u Nacionalni park Gombe Stream u Tanganjici, gde započinje izučavanje primata. Iste godine otkriva da šimpanze koriste grančice za hvatanje termita.
• 15. 7. - Finale prvog Evropskog prvenstva u fudbalu, u Parizu: SSSR - Jugoslavija 2:1 posle produžetaka (Milan Galić postigao gol).
• 15. 7. - Japanski premijer Nobusuke Kishi podneo ostavku, usled gneva javnosti zbog ugovora o sigurnosti sa SAD, dolazi Hayato Ikeda (do 1964).
• jul - Jazz à Juan: Džez orkestar Radio Beograda pobedio na prvom festivalu u Juan-les-Pins.
• 16. 7. - Kinesko-sovjetski raskol: Hruščov povlači savetnike, otkazuje projekte saradnje.
• 19. 7. - Američki državni podsekretar C. Douglas Dillon razgovara sa Titom na Brionima - SAD će podržati reforme.

• 20. 7. - Američka raketa Polaris je prvi put lansirana sa podmornice.
• 21. 7. - Sirimavo Bandaranaike postaje premijer Sri Lanke, prva žena izabrani šef vlade (1960-65, 1970-77. i 1994-2000).
• 21. 7. - Francis Chichester, engleski navigator i jedriličar stigao u New York na jahti imena Gypsy Moth II – napravio je rekord sam prejedrivši Atlantski okean za 40 dana.
• 22. 7. - Liberal Jean Lesage je novi premijer Quebeca (do 1966), počinje tzv. Tiha revolucija u toj kanadskoj provinciji - sekularizacija, država blagostanja, porast suverenizma.
• 22. 7. - Prikazan film The Time Machine.
• 23. 7. - Iranski šah izjavio da već godinama faktički priznaje Izrael - Egipat (UAR) će zbog toga prekinuti diplomatske odnose.
• 23 - 30. 7. - 7. Filmski festival u Puli, najbolji film "Deveti krug"^[14].
• 26. 7. - Nakon što je Fernando Tambroni prinuđen na ostavku zbog tenzija u zemlji, Amintore Fanfani je po treći put italijanski premijer (do 1963).
• 27. 7. - Osnovan OECD.
• 27. 7. - Potpredsednik Richard Nixon je kandidat republikanaca na predsedničkim izborima u SAD.
• 30. 7. - FNRJ i Kuba potpisali trgovački sporazum.
• 31. 7. - Malajska Federacija objavila kraj Malajskog ustanka, komunisti će ponovo biti u pobuni 1968-89.

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. -  Dahomej nezavisan od Francuske (od 1975. Benin).
• 3. 8. -  Niger nezavisan od Francuske. Hamani Diori je predsednik do 1974.
• 3. 8. - Pod pritiskom spolja, Rafael Trujillo rekao bratu Héctoru da da ostavku, za predsednika Dominikane prvi put dolazi Joaquín Balaguer (1960-62, 1966-78. i 1986-96).
• 5. 8. -  Gornja Volta nezavisna od Francuske (od 1984. Burkina Faso).
• 6. 8. - Kao odgovor na sankcije Sjedinjenih Država, Kuba je nacionalizovala američku i drugu stranu imovinu na njenom području.
• 6. 8. - Víctor Paz Estenssoro je ponovo predsednik Bolivije (do 1964).
• 7. 8. -  Obala Slonovače nezavisna od Francuske. Félix Houphouët-Boigny je predsednik do 1993.
• 8. 8. - Od Kongo-Leopoldvila se otcepila država Južni Kasai, reintegrisana 1961-62.
• 9. 8. - Velike zapadne kompanije jednostrano smanjuju cenu nafte za 10% - to pokreće zemlje izvoznice na akciju.
• 10. 8. - Misija MMF u Jugoslaviji povodom reorganizacije ekonomije radi punog članstva u GATT-u (Opšti sporazum o carinama i trgovini)^[6].
• 10. 8. - Kong Leov puč u Laosu, zalaže se za neutralnost, oboren u decembru.
• 11. 8. -  Čad nezavisan od Francuske, raniji deo Francuske Ekvatorijalne Afrike. François Tombalbaye je predsednik do 1975.
• 12. 8. - Balonski satelit Echo 1 je poslužio kao prvi telekomunikacioni satelit, preneo je predsednikovu poruku preko SAD.
• 13. 8. -  Srednjoafrička Republika, ranija kolonija Ubangi-Šari, nezavisna od Francuske.
• 15. 8. -  Republika Kongo (Kongo-Brazzavile) nezavisna od Francuske.
• 16. 8. - Joseph Kittinger napravio skok padobranom iz balona s visine od 31.333 metara iznad američke države New Mexico - postigao je rekorde za: skok s najveće nadmorske visine, najduži slobodni pad od 25,7 kilometara prije otvaranja padobrana i najveća brzina koju je postigao čovjek bez pomoći bilo koje vrste vozila 982 kilometra na sat (oborio Felix Baumgartner 2012. uz Kittingerove savete).
• 16. 8. -  Kipar dobio nezavisnost od Britanije, pri čemu su Akrotiri i Dhekelia ostali njeni prekomorski posedi. Arhiepiskop Makarios III je predsednik (do 1977, s prekidom 1974) a Fazıl Küçük je potpredsednik (do 1973). Ugovor o garanciji (garantori Grčka, Turska, UK) zabranjuje uniju sa nekom državom, daje pravo garantorima da intervenišu da bi obnovili ranije stanje nakon kršenja (→ Turska invazija Kipra).
• 17. 8. -  Gabon dobio nezavisnost od Francuske.
• 17. 8. - Novoimenovana grupa The Beatles počinje 48 večeri nastupa u hamburškom klubu Indra.
• 19. 8. - SSSR lansira Sputnjik 5, tj. Korablj-Sputnjik 2, s psima Bjelkom i Strijelkom, 40 miševa, 2 štakora i nekoliko biljaka. Svemirska letjelica se spušta nekoliko dana kasnije, a sve životinje su preživjele.
• 19. 8. - Američki pilot Francis Gary Powers osuđen u Moskvi na 10 godina zatvora zbog špijunaže (razmenjen 1962).
• 19. 8. - Američki program CORONA, misija Discoverer 14: prvi put u vazduhu pokupljena kapsula sa fotografskim materijalom snimljenim sa špijunskog satelita. Inače, predsedniku Eisenhoweru je 25-tog preporučeno da bude osnovana agencija za koordinaciju satelitskog izviđanja, Nacionalni ured za izviđanje (NRO).
• 20. 8. -  Senegal istupio iz Federacije Mali objavivši nezavisnost.
• 22. 8. - Volkswagenwerk G.m.b.H. privatizacijom postaje Volkswagen AG - savezna i pokrajinska vlada zadržale po 20% akcija.
• 25. 8. - 11. 9. - Olimpijske igre u Rimu. Jugoslovenski fudbaleri osvojili zlatnu medalju, rvač Branislav Martinović srebrnu.
• 28. 8. - FNRJ i MMF postigli sporazum o tehničkim sredstvima za valutnu reformu. (NYT)
• 29. 8. - Jordanski premijer Hazza' Majali i još 11 ljudi poginulo od bombe u njegovoj kancelariji.
• 29. 8. - Veliki skok naprijed: jugoslovenska štampa javlja da je u NR Kini naređeno da se pšenica seje i u šumama.^[15]
• 29. 8. - 9. 9. - Potpredsednik i kandidat Richard Nixon je hospitalizovan zbog povrede kolena i infekcije - gubitak zamaha u kampanji i loš utisak u debati.

Septembar/Rujan

• 2. 9. - Wilma Rudolph osvojila prvu od tri zlatne medalje na ovoj Olimpijadi.
• 2. 9. - U Dharamshali osnovan Parlament Centralne tibetanske administracije, u egzilu - danas Dan tibetanske demokratije.
• 5. 9. - Kongoanski predsednik Kasa-Vubu smenio vladu Patrisa Lumumbe, na šta ovaj odgovara istom merom.

• 5. 9. - Cassius Clay (18) osvojio zlatnu medalju.
• 6. 9. - U Francuskoj objavljen Manifest 121, tj. Deklaracija o pravu neposluha u Alžirskom ratu: rat se vidi kao legitimna borba za slobodu.
• 7. 9. - Umro predsednik NDR Wilhelm Pieck; funkcija je ukinuta, šef partije Walter Ulbricht nastavlja kao predsednik Državnog saveta do smrti 1973.
• 8. 9. - Psycho u masovnom prikazivanju.
• 8. 9. - U Huntsvilleu, Alabami, Predsjednik Sjedinjenih Država Dwight D. Eisenhower formalno otvorio Marshall Space Flight Center (NASA je objekat počela koristiti već 1. jula)
• 9. 9.? - Liri Belishova, sekretar albanskog CK i članica politbiroa smenjena pod optužbom za prosovjetski stav, novi sekretar je Ramiz Alia. (NYT)
• 10. 9. - Bosonogi Abebe Bikila pobedio u olimpijskom maratonu, sa svetskim rekordom. Jugoslavija istog dana pobedila Dansku u finalu olimpijskog turnira.
• 10. 9. - Japan je prva azijska zemlja i četvrta na svetu sa kolor televizijom (tj. treća jer je Kuba prekinula).
• 13. 9. - Dvojica jugoslovenskih pilota prebegla u Austriju? (NYT)
• 14. 9. - U Bagdadu osnovana Organizacija zemalja izvoznica nafte, OPEC, prve članice su Iran, Irak, Kuvajt, Saudi Arabija, Venecuela.
• 14. 9. - Pukovnik Joseph Mobutu izvršio vojni udar u Kongo-Leopoldvilu, Lumumba u kućnom pritvoru. Mobutu će 20-tog postaviti Kolegij generalnih komesara, kabinet sastavljen od diplomaca.

• 20. 9. - 4. 10. - Predsednik Tito prisustvuje XV zasedanju Generalne skupštine UN,^[16][17] otputovao je iz Francuske brodom Queen Elizabeth a vratio se u Italiju na brodu Leonardo da Vinci (u Beogradu je 12. 10.). Poseta je bila praćena demonstracijama.
• 22. 9. -  Mali se proglasio republikom (priznanje raspada Federacije Mali sa Senegalom). Modibo Keïta je predsednik do 1968.
• 26. 9. - U SAD održana prva televizijska debata između dvojice predsjedničkih kandidata - Johna F. Kennedyja i Richarda Nixona.
• 28. 9. - Na Kubi se osnivaju Komiteti odbrane revolucije - nadzor i komunalne usluge.
• 30. 9. - Prva epizoda The Flintstones - šest sezona sa 166 epizoda.

Oktobar/Listopad

• 1. 10. -  Nigerija nezavisna od Velike Britanije.
• 3. 10. - Prva epizoda The Andy Griffith Show, 249 epizoda do 1968.
• 5. 10. - Referendum u Južnoafričkoj Uniji, beli glasači za republiku (proglašena sledeće godine).
• 6. 10. - Prikazan Spartacus.
• 10. 10. - Vladimir Velebit je imenovan za izvršnog sekretara Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE, do 1967).
• 12. 10. - Nikita Hruščov navodno lupao cipelom o sto tokom debate u UN o kolonijalizmu.
• 12. 10. - Inejiro Asanuma, vođa opozicijske Japanske socijalističke partije, ubijen prilikom debate na nacionalnoj televiziji.
• 12. 10. - Prikazan film The Magnificent Seven.

• 14. 10. - Na 11. Generalnoj konferenciji težina i mera je definisan Međunarodni sistem јedinica (SI). Napuštena definicija metra putem etalona - prelazi se na broj određenih talasnih dužina (od 1983. preko brzine svetlosti).
• oktobar? - Memorandum katoličkih biskupa FNRJ: traže slobodu poduke, štampe i povratak nacionalizovane imovine, zauzvrat će priznati državu^[18][19][20] (Tito odgovara u novembru).
• 19. 10. - Uveden Američki embargo protiv Kube, nakon što su bez nadoknade nacionalizovane firme u američkom vlasništvu.
• 23. 10. - Otkriven Spomenik borcima Revolucije u Valjevu (Stjepan Filipović), autora Vojina Bakića.
• 24. 10. - "Nedelinova katastrofa" na Bajkonuru - u eksploziji rakete na lansirnoj rampi poginulo 78 ljudi, po zvaničnim podacima.

• 28. 10. - Predsednik Tito primio predstavnike Matice srpske, Matice hrvatske i pravopisne komisije povodom izdanja novog Pravopisa srpskohrvatskog jezika.
• 28. 10. - Savezna skupština usvojila novi zakon o štampi (nema cenzure ali sprovodi se neformalna samocenzura)^[21].
• 29. 10. – U Louisvilleu, Kentucky, Cassius Clay (koji je kasnije prešao na islam i uzeo ime Muhamed Ali) pobijedio u svom prvom profesionalnom meču.
• 31. 10. - Ciklon pogodio Istočni Pakistan (Bangladeš), stradalo preko 14.000 ljudi, nakon 3.500 ljudi ranije tokom meseca.

Novembar/Studeni

• 1. 11. - Na snazi je Haški ugovor iz 1958. kojim je uspostavljena ekonomska unija Benelux.
• 2. 11. - Penguin Books može objaviti necenzuriranu verziju Lawrenceovog romana "Ljubavnik lady Chatterley" u UK, pošto je presuđeno da je nevina po optužbi za opscenost.
• 3. 11. - Veliki skok naprijed: u NR Kini je vrhunac gladi, doneseno je "12 mera" za oživljavanje proizvodnje na selu.
• 3. 11. - Kamerunski političar Félix-Roland Moumié ubijen u Ženevi.
• 4. 11. - Završeno snimanje filma The Misfits, poslednjeg za Clarka Gablea, koji umire od infarkta nekoliko dana kasnije, i za Marilyn Monroe († 1962).
• 8. 11. - Predsednički izbori u SAD: John F. Kennedy pobjeđuje Richarda Nixona sa 303 prema 219 u elektorskim glasovima, mada je razlika u narodnim glasovima svega 112.827 (0,17%) a u državama 26 prema 22 za Nixona. Republikanci će se žaliti na rezultate u Teksasu i Ilinoju, što je odbačeno u decembru.
• 11. 11. - Proglašen je Nacionalni park Mljet, što je prvi pokušaj zaštite izvornog ekosustava na Jadranu.
• 11. 11. - Pokušaj vojnog udara protiv južnovijetnamskog predsednika Ngo Dinh Diema.
• 11 - 25. 11. - Međunarodni sastanak komunističkih i radničkih partija u Moskvi, njih 81 (Izjava objavljena u decembru) - produbljen kinesko-sovjetski spor. Odsutna SKJ napadnuta zbog "oportunizma i revizionizma".
• 13. 11. - Požar u bioskopu u Amudi, kurdskom selu u Siriji, stradalo preko 200 dece.
• 13. 11. - Levičari pokušali zbaciti gvatemalskog predsednika Ydígoras Fuentesa, Revolucionarni pokret 13. novembra, MR-13, deluje još nekoliko godina.
• 14. 11. - U sudaru vozova blizu Pardubica u Čehoslovačkoj stradalo 118 ljudi.

• 15. 11. – Američka podmornica USS George Washington krenula na prvu patrolu sa nuklearnim raketama Polaris.
• novembar? - "Tri dana u paklu" je "prva satirična drama" postavljena u Beogradu posle rata. (NYT 26. nov.).
• ca. 18. 11. - Branko Ćopić je kritikovan zbog intervjua u sovjetskom časopisu (dogodine je isključen iz SKJ).
• 22. 11. - Premijera izuzetno popularnog domaćeg filma "Ljubav i moda".
• 22. 11. - Kasavubuova delegacija dobija mesto u Generalnoj skupštini UN umesto Lumumbine - to je praktično njegov politički kraj.
• 24. 11. - Ministar Koča Popović u Beču: dogovoren trgovački sporazum, prihvaćeni jugoslovenski zahtevi proistekli iz rata.
• 25. 11. - U Dominikanskoj Republici ubijene tri sestre Mirabal, protivnice diktatora Trujilla.
• 27. 11. - Patris Lumumba beži iz kućnog pritvora, pokušavajući da stigne do lojalista u Stenlivilu.
• 28. 11. -  Mauritanija dobila nezavisnost od Francuske, Moktar Ould Daddah je predsednik do 1978.
• 29. 11. - Antikomunisti ometaju koncert jugoslovenskog hora u Carnegie Hallu. (NYT)

Decembar/Prosinac

• 1. 12. – Trupe lojalne Mobutuu hapse Lumumbu na putu za Stenlivil.
• 1. 12. - Sputnjik 6, sovjetski svemirski brod od 5 tona, koji je sadržavao životinje, insekte i biljke lansiran u orbitu - brod je sagorio prilikom povratka.
• 1. 12. - Koča Popović u poseti Rimu.
• 2. 12. - Canterburyski nadbiskup, Geoffrey Francis Fisher, razgovarao sa Papom Ivanom XXIII oko sat vremena u Vatikanu - to je bilo prvi put u 500 godina da jedan poglavar Anglikanske crkve posjeti Papu.
• 2. 12. - Savezna narodna skupština donela Odluku o obrazovanju Komisije za ustavna pitanja (pripremaće ustav iz '63). Prema Titovoj najavi od 28. novembra, pratiće tendencije decentralizacije i veće slobode u ekonomiji.^[22]
• 7. 12. - Jugoslavija, UAR i Cejlon povlače trupe iz snaga UN u Kongu, FNRJ i diplomatsku misiju
• 9. 12. – Posjeta francuskog predsjednika Charlesa de Gaullea Alžiru obilježena krvavim neredima između evropskih i muslimanskih grupa po najvećim gradovima Alžira, gdje je ubijeno 127 ljudi.
• 9. 12. - Prva epizoda britanske serije Coronation Street - broj epizoda 2020. prešao 10.000, najdugotrajnija TV sapunica.
• 10. 12. - Otvorene deonice Autoputa Bratstva i jedinstva: Niš-Grdelica i Udovo-Đevđelija, 83 km.
• 10. 12. - Počinje gradnja sovjetskog naftovoda Družba koji će snabdevati istočnu Evropu (završen 1964).
• 12. 12. - Odluka američkog Federalnog suda da je anti-integracioni zakon na snazi u Louisiani nekonstitutivan potvrđena od strane američkog Vrhovnog suda.
• 12. 12. - Antoine Gizenga se proglasio za Lumumbinog naslednika: Slobodna Republika Kongo traje na istoku zemlje do sledeće godine.
• 13. 12. - Dok je etiopski Imperator Haile Selassie bio u posjeti Brazilu, komandant Imperijalne garde pokušao izvesti puč u korist krunskog princa Asfawa Wossena; trupe ugušile pokušaj nakon četiri dana, car amnestirao sina.
• 14. 12. - Tanker "M/T Petar Zoranić" zadarskog Jugotankera sudario se u Bosforu sa grčkim tankerom "World Harmony", došlo je do eksplozije a olupine su izazvale i požar na obali; poginulo 21 jugoslavenskih/hrvatskih pomoraca, 29 grčkih i 3 Turaka.
• 14. 12. - Generalna skupština UN donela Deklaraciju o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima.
• 14. 12. - Potpisana konvencija kojom će Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju postati O. za e. s. i razvoj (OECD, 1961)
• 15. 12. - Nepalski kralj Mahendra uveo apsolutističku vladavinu.
• 15. 12. - Grčka prodaje Jugoslaviji 50 aviona F-84G. (NYT)
• 16. 12. - Sudar dva aviona iznad Njujorka odnosi 134 života, do tada najgora nesreća u avionskom saobraćaju.
• 16. 12. - Građanski rat u Laosu: Bitka za Vijentijan se okončava pobedom proameričkog generala Phoumi Nosavana. Kong Le se povlači na Ravnicu ćupova.
• 17. 12. - Američki vojni transporter udario u toranj minhenske crkve sv. Pavla i pao na tramvaj - stradalo je 52 ljudi, od čega 32 na zemlji.
• 18. 12. - Francuska mornarica skrenula teretnjak "Srbija" u Mers el Kebir radi pretresa. Dva dana kasnije na "Martin Krpanu" pronađeno nepopisano oružje, do kraja meseca zaustavljeni i "Podgora" i još jedan brod. (NYT)
• 19. 12. - Požar tokom gradnje nosača aviona USS Constelation u Bruklinu, stradalo je 50 ljudi.
• 20. 12. - Lansiran Discoverer XIX u polarnu orbitu iz zračne baze Vandenberg da bi mjerio radijaciju.
• 20. 12. - Osnovan Front nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama, komunističko političko krilo antiameričkih gerilskih snaga Vijetkong.
• 26. 12. - Predsednik Tito na zajedničkoj sednici oba veća Savezne narodne skupštine podnosi ekspoze o predlogu petogodišnjeg plana privrednog razvoja Jugoslavije 1961-1965. Okrivljuje zapad kao glavni izvor nereda u svetu. Osuđuje i Kineze i Sovjete za prošlomesečni Moskovski manifest.^[23]
• 27. 12. - Francuska izvršila treću nuklearnu probu na svom poligonu u Reggane-u, Alžir.
• 27. 12. - Objavljeno da su MMF i nekoliko zapadnih zemalja odobrili FNRJ zajam od 275 miliona dolara za predstojeće ekonomske reforme.^[24][25] Reforme su neophodne zbog neefikasnosti i sve većeg platnog deficita.^[26]
• 28. 12. - FNRJ usvaja novi ekonomski program i fiskalne reforme, budžet iznosi 740 miliona dolara, po novom kursu.
• 29. 12. - Hapšenje 29 osoba u FNRJ kao albanskih špijuna. (NYT)

Kroz godinu

• Svjetsko stanovništvo broji malo preko tri milijarde.
• Početak rada HE Peruća [1] Arhivirano 2011-08-31 na Wayback Machine-u.
• Grade se deonice Autoputa Bratstva i jedinstva Niš - Grdelica i Udovo - Đevđelija^[27].
• U Vinči počela proizvodnja radioaktivnog izotopa.
• Žetva u FNRJ je druga najbolja posle rata, ali je zbog velike količine uloženog novca ipak ostvaren gubitak, a i mora se uvesti 200.000 tona žita iz SAD.^[28][29][30]
• Beogradski institut "Mihajlo Pupin" razvio prvi digitalni računar u Jugoslaviji - CER-10 (FNRJ je šesta zemlja sveta koja je to postigla [2] Arhivirano 2010-12-06 na Wayback Machine-u).
• Spomenici: Spomen-park Jajinci; Spomenik revoluciji u Valjevu (Stjepan Filipović); Spomenik NOB-u na trgu Bratstva i jedinstva u Prištini.
• Na beogradskom Zelenom vencu izgrađena zgrada Energoprojekta (kasnija Beobanka).^[31]
• RTB Bor osniva IHP Prahovo kao fabriku superfosfata (danas Elixir Prahovo).
• Prema Rudiju Supeku, jugoslovenski marksistički filozofi su odneli poslednju veliku bitku velikih razmera, dogmati su se u porazu povukli s javne scene.^[32]

• 
  Tito i Sukarno u Postojni
• 
  Tito i Sukarno u Postojni 2
• 
  Tito, Sukarno i supruge
• 
  Tito, Sukarno i supruge
• 
  Tito, Sukarno, Marinko
• 
  Prijem delegacije novinara
• 
  Tito i Rajko Mitić
• 
  Tito na Planici
• 
  Tito na Planici
• 
  Tito i Naser u Ljubljani
• 
  Tito i Naser u Ljubljani
• 
  Churchill i Tito
• 
  Eleanor Roosevelt and Josip Tito

1960. u temama

Rukovodstvo FNRJ:

• • Predsednik Republike i Predsednik Saveznog izvršnog veća: Josip Broz Tito
  • Predsednik Savezne skupštine: Petar Stambolić
• Nove države (hronološki; Federacija Mali se ubrzo razišla u Senegal i Republiku Mali):

• Nepriznate države koje su se izdvojile iz Kongo-Leopoldvila:

• Televizija. TV serije: "Servisna stanica" (1959-60) (TV Beograd).
• Neki domaći filmovi: "Kapetan Leši", "Drug predsednik centarfor", "Ljubav i moda", "Zajednički stan", "Bolje je umeti" (→ Kategorija:Filmovi 1960.).

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1960.

Januar/Siječanj

• 4. 1. - Branimir Brstina, srpski glumac
• 4. 1. - Michael Stipe, pevač R.E.M.
• 10. 1. - Maja Sabljić, glumica
• 12. 1. - Božidar Đurović, pozorišni reditelj, upravnik N.P. u Beogradu
• 12. 1. - Oliver Platt, glumac
• 12. 1. - Dominique Wilkins, košarkaš
• 16. 1. - Ljubomir Kerekeš, hrvatski glumac
• 19. 1. - Žarko Laušević, glumac († 2023)
• 20. 1. - Will Wright, dizajner SimCity, The Sims
• 21. 1. - Halid Muslimović, pjevač
• 22. 1. - Michael Hutchence, pevač INXS († 1997)
• 27. 1. - Ante Čedo Martinić, glumač († 2011)
• 29. 1. - Greg Louganis, skakač u vodu
• 31. 1. - Željko Šturanović, crnogorski političar († 2014)

Februar/Veljača

• 2. 2. - Olivera Ježina, glumica
• 3. 2. - Joachim Löw, fudbaler, trener
• 7. 2. - James Spader, glumac
• 7. 2. - Duško Kuliš, pjevač
• 8. 2. - Benigno Aquino III, predsednik Filipina († 2021)
• 13. 2. - Pierluigi Collina, fudbalski sudija
• 14. 2. - Vladan Gajović, glumac
• 19. 2. - Momčilo Bajagić Bajaga, muzičar
• 19. 2. - Prince Andrew, Duke of York, drugi sin Elizabeth II
• 23. 2. - Naruhito, car Japana
• 25. 2. - Ružica Đinđić rođ. Pavlović, Zoranova udovica
• 28. 2. - Dorothy Stratten, model, glumica († 1980)

Mart/Ožujak

• 5. 3. - Zilhad Ključanin, bosanskohercegovački književnik
• 7. 3. - Ivan Lendl, češki tenisač
• 8. 3. - Jeffrey Eugenides, književnik
• 9. 3. - Želimir Obradović Željko, srpski košarkaš i trener
• 15. 3. - Gordana Matković, srpska ekonomistkinja, stručnjak za socijalu
• 20. 3. - Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije
• 21. 3. - Ayrton Senna, brazilski vozač Formule 1 († 1994.)
• 22. 3. - Bojan Pečar, basista "Ekatarine Velike" († 1998)
• 23. 3. - Davorin Bogović, hrvatski pjevač
• 24. 3. - Nena, njemačka pjevačica

April/Travanj

• 2. 4. - Linford Christie, atletičar
• 4. 4. - Hugo Weaving, glumac
• 5. 4. - Adnan Terzić, bosanskohercegovački političar
• 11. 4. - Jeremy Clarkson, novinar, TV voditelj
• 11. 4. - Marko Elsner, fudbaler
• 13. 4. - Rudi Völler, fudbaler, trener
• 13. 4. - Jadranka Šešelj, Vojislavova supruga
• 14. 4. - Brad Garrett, glumac, komičar
• 15. 4. - Filip od Belgije, kralj
• 16. 4. - Rafael Benítez, fudbaler, trener
• 16. 4. - Pierre Littbarski, fudbaler, trener
• 18. 4. - Đurđa Adlešić, hrvatska političarka
• 28. 4. - Walter Zenga, golman, trener

Maj/Svibanj

• 2. 5. - Đorge Ivanov, predsednik Makedonije
• 2. 5. - Dragan Marković Palma, srpski političar
• 5. 5. - Svetislav Goncić Bule, srpski glumac
• 8. 5. - Franco Baresi, fudbaler, trener
• 8. 5. - Vladimir Pištalo, književnik
• 10. 5. - Bono, pjevač i vođa irske rock grupe U2
• 15. 5. - Rimas Kurtinaitis, košarkaš
• 17. 5. - Radoman Kanjevac, pesnik
• 17. 5. - Branko Miljuš, fudbaler
• 18. 5. - Yannick Noah, teniser
• 21. 5. - Žarko Obradović, srpski političar
• 22. 5. - Ljubiša Diković, načelnik generalštaba Vojske Srbije
• 27. 5. - Emir Mutapčić, košarkaš, trener

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - Semir Osmanagić, popularizator navodnih piramida
• 2. 6. - Tony Hadley, pevač Spandau Ballet
• 4. 6. - Ivica Čuljak Satan Panonski, hrvatski pjevač († 1992)
• 7. 6. - Marina Nemet, hrvatska glumica († 2010)
• 7. 6. - Svetlana Kitić, rukometašica
• 7. 6. - Dinko Tucaković, filmski reditelj, scenarista, kritičar († 2013)
• 8. 6. - Mick Hucknall, pevač Simply Red
• 17. 6. - Marina Rajević Savić, TV novinarka
• 22. 6. - Erin Brockovich, eko-aktivistkinja
• 23. 6. - Berislav Rončević, hrvatski političar
• 25. 6. - Zorica Kondža, pjevačica

Jul/Srpanj

• 1. 7. - Đorđe Đogani, pevač, plesač
• 4. 7. - Roland Ratzenberger, vozač Formule 1 († 1994)
• 6. 7. - Maja Lalević, glumica, advokat
• 8. 7. - Ena Begović, hrvatska glumica († 2000)
• 14. 7. - Jane Lynch, američka glumica
• 19. 7. - Atom Egoyan, režiser
• 23. 7. - Fadil Vokrri, fudbaler, predsednik FS Kosova († 2018)
• 28. 7. - Ljubivoje Tadić, srpski glumac, reditelj, dramaturg
• 30. 7. - Richard Linklater, filmski režiser i scenarista

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. - Chuck D, frontmen Public Enemy
• 4. 8. - José Luis Rodríguez Zapatero, premijer Španije
• 7. 8. - David Duchovny, američki glumac
• 10. 8. - Antonio Banderas, španski glumac
• 11. 8. - Tomislav Ivković, nogometaš, trener
• 14. 8. - Sarah Brightman, sopran, glumica
• 16. 8. - Timothy Hutton, glumac
• 17. 8. - Sean Penn, američki glumac
• 29. 8. - Predrag Vušović, glumac († 2011)

Septembar/Rujan

• 1. 9. - Marko Mlinarić, hrvatski nogometaš
• 7. 9. - Dragan Jočić, srpski političar
• 9. 9. - Hugh Grant, britanski glumac
• 10. 9. - Colin Firth, britanski glumac
• 10. 9. - Alison Bechdel, američka autorka stipova
• 14. 9. - Mirko Bašić, hrvatski rukometaš
• 14. 9. - Melissa Leo, glumica
• 25. 9. - Petar Lazić, srpski književnik satiričar († 2017)
• 28. 9. - Mehmed Baždarević, bosanskohercegovački nogometaš

Oktobar/Listopad

• 5. 10. - Sandra Belić, violončelistkinja
• 7. 10. - Dragan Kojić Keba, pevač
• 12. 10. - Drago Krpina, hrvatski političar
• 15. 10. - Slavko Štimac, glumac
• 17. 10. - Mladen Vojičić Tifa, bosanskohercegovački muzičar
• 18. 10. - Jean-Claude Van Damme, akcioni glumac
• 20. 10. - Lepa Brena, pevačica
• 23. 10. - B. D. Wong, američki glumac
• 28. 10. - Jasmina Avramović, glumica
• 29. 10. - Agim Čeku, albanski vojnik i političar
• 30. 10. - Maradona, argentinski fudbaler († 2020)
• 31. 10. - Reza Pahlavi, krunski princ Irana

Novembar/Studeni

• 2. 11. - Tihomir Blaškić, oficir HVO, osuđen za ratne zločine
• 4. 11. - Siniša Glavašević, hrvatski književnik i novinar († 1991.)
• 4. 11. - Kathy Griffin, glumica, komičarka
• 5. 11. - Snežana Bogdanović, glumica
• 5. 11. - Tilda Swinton, glumica
• 7. 11. - Dragan Jovanović Danilov, srpski književnik
• 8. 11. - Dragan Kanatlarovski, fudbaler
• 8. 11. - Oleg Menjšikov, glumac
• 9. 11. - Andreas Brehme, fudbaler, trener († 2024)
• 17. 11. - Tihomir Stanić, glumac
• 18. 11. - Kim Wilde, pevačica, vrtlarka
• 19. 11. - Milan Delčić Delča, frontmen "U škripcu" († 2011)
• 25. 11. - John F. Kennedy Jr., advokat, izdavač, sin JFK († 1999)
• 27. 11. - Tim Pawlenty, američki političar
• 27. 11. - Julija Timošenko, premijerka Ukrajine
• 28. 11. - John Galliano, modni kreator
• 30. 11. - Gary Lineker, fudbaler

Decembar/Studeni

• 3. 12. - Daryl Hannah, američka glumica
• 3. 12. - Julianne Moore, glumica
• 9. 12. - Dobroslav Paraga, hrvatski političar
• 10. 12. - Kenneth Branagh, glumac, režiser, scenarista, producent
• 14. 12. - Ibrahim Raisi, predsednik Irana († 2024)
• 22. 12. - Zoran Živković, premijer Srbije

Kroz godinu

• Zufer Avdija, košarkaš
• Ekstra Nena, srpska pevačica
• Vladimir Pištalo, književnik
• Semezdin Mehmedinović, književnik

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1960.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 4. 1. - Albert Camus, francuski pisac, dobitnik Nobelove nagrade (* 1913)
• 20. 1. - Milan Ćurčin, pesnik, kritičar (* 1880)
• 30. 1. - Simeon Stanković, episkop šabački (* 1886)
• 7. 2. - Igor Kurčatov, fizičar (* 1903)
• 10. 2. - Alojzije Stepinac, hrvatski kardinal (* 1898)
• 20. 2. - Leonard Woolley, arheolog (* 1880)
• 26. 2. - Aleksandar Belić, lingvista, predsednik SANU (* 1876)
• 29. 2. - Walter Yust, glavni urednik Britannice (* 1894)
• 10. 3. - Ksenija Petrović Njegoš, crnogorska princeza (* 1881)
• 11. 3. - Roy Chapman Andrews, istraživač, naturalista (* 1884)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 17. 4. - Eddie Cochran, rok pevač (* 1938)
• 20. 4. - Ksenija Aleksandrovna Romanova, sestra poslednjeg ruskog cara (* 1875)
• 24. 4. - Max von Laue, njemački fizičar, nobelovac (* 1879)
• 25. 4. - Amānullāh Khān, bivši kralj Afganistana (* 1892)
• 11. 5. - John D. Rockefeller, Jr., finansijer, filantrop (* 1874)
• 21. 5. - Branko Šotra, slikar (* 1906)
• 23. 5. - Georges Claude, pronalazač neonskog osvetljenja (* 1870)
• 27. 5. - James Montgomery Flagg, ilustrator (* 1877)
• 30. 5. - Boris Leonidovič Pasternak, ruski novelist (* 1890)
• 31. 5. - Walther Funk, nacistički ekonomista (* 1890)
• 1. 6. - Paula Hitler, Adolfova sestra (* 1896)
• 3. 6. - Ana Pauker, bivša rumunska političarka (* 1893)
• 14. 6. - Dragutin Prica, admiral (* 1867)
• 22. 6. - Vladimir Stahuljak, hrvatski skladatelj, orguljaš i zborovođa (* 1876.)
• 27. 6. - Ivan Matetić Ronjgov, hrvatski skladatelj, melograf i glazbeni pedagog, fiksirao Istarsku ljestvicu (* 1880.)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 1. 7. - Hermann Neubacher, nacistički diplomata (* 1893)
• 6. 7. - Aneurin Bevan, britanski političar, inicijator Nacionalne zdravstvene službe (* 1897)
• 14. 7. - Maurice de Broglie, fizičar (* 1875)
• 16. 7. - Albert Kesselring, nemački feldmaršal (* 1885)
• 16. 7. - Ivan Šarić, nadbiskup vrhbosanski u emigraciji (* 1871)
• 24. 7. - Hans Albers, glumac, pevač (* 1891)
• 27. 7. - Sima Pandurović, srpski književnik (* 1883)
• 28. 7. - Svetislav Milosavljević - Tisa, general KVJ, bivši vrbaski ban (* 1882)
• 9. 8. - Sreten Vukosavljević, sociolog, političar (* 1881)
• 10. 8. - Frank Lloyd, filmski režiser, scenarista (* 1886)
• 7. 9. - Wilhelm Pieck, predsednik istočne Nemačke (* 1876)
• 8. 9. - Feroze Gandhi, indijski političar, Indirin muž (* 1912)
• 20. 9. - Ida Rubinstein, plesačica, glumica (* 1885)
• 25. 9. - Viktor Vida, hrvatski književnik (* 1913.)
• 27. 9. - Sylvia Pankhurst, sifražetkinja (* 1882)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 14. 10. - Abram Jofe, sovjetski fizičar (* 1880)
• 15. 10. - Josip Goldberg, geofizičar, profesor, akademik JAZU (* 1885)
• 17. 10. - Gligorije Elezović, istoričar (* 1879)
• 18. 10. - Teodora Arsenović, glumica (* 1885)
• 19. 10. - Svetomir Đukić, general, nekada direktor Srpskog olimpijskog kluba (* 1882)
• 25. 10. - Harry Ferguson, inženjer, izumitelj (* 1884)
• 29. 10. - Sreten Stojanović, vajar, akvarelista (* 1898)
• 5. 11. - Mack Sennett, američki filmski režiser, glumac i producent kanadskog porijekla (* 1880)
• 6. 11. - Erich Raeder, nemački veliki admiral (* 1876)
• 11. 11. - Rudolf Fizir, hrvatski zrakoplovac (* 1891.)
• 16. 11. - Clark Gable, američki filmski glumac (* 1901)
• 24. 11. - Olga Aleksandrovna Romanova, sestra poslednjeg ruskog cara (* 1882)
• 25. 11. - Sestre Mirabal, dominikanske opozicionarke (* 1924, '26 i '35)
• 25. 11. - Mitar Bakić, političar, narodni heroj (* 1908)
• 2. 12. - Fritz August Breuhaus de Groot, arhitekta (* 1883)

Kroz godinu

• Bogoljub Jevtić, bivši premijer kraljevske vlade (* 1886)
• Izabel Haton, lekarka u Srbiji tokom I sv. rata (* 1887)

Nobelove nagrade

• Fizika: Donald Glaser (za izum komore na mjehuriće)
• Kemija: Willard Libby (za metod upotrebe ugljenika-14 za određivanje starosti u arheologiji i drugim oblastima nauke)
• Fiziologija i medicina: Frank Macfarlane Burnet i Peter Medawar (otkriće stečene imunološke tolerancije)
• Književnost: Saint-John Perse (visoki let i evokativne slike njegove poezije koja na vizionarski način odražava stanje našeg vremena)
• Mir: Albert Lutuli (nenasilna borba protiv aparthejda u Južnoj Africi)

Reference

Literatura

• Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.
• Osa Archivum Catalog^{[mrtav link]}. HU OSA; Records of Radio Free Europe/Radio Liberty Research Institute: Publications Department: Background Reports; Open Society Archives at Central European University, Budapest.

Spoljne veze

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar

1960 na Wikimedijinoj ostavi