Godina 1959 (MCMLIX) bila je redovna godina koja počinje u četvrtak (link pokazuje kalendar) po gregorijanskom kalendaru.

Događaji

Januar/Siječanj

• decembar 1958 - mart 1959 - Tito na turneji "Galebom": Indonezija, Burma, Indija, Šri Lanka, Etiopija, Sudan, Egipat, Grčka.
• 1. 1. - Kubanska revolucija: diktator Fulgencio Batista beži iz Havane pre svitanja, nekoliko sati nakon što je Kastrov Pokret 26. jula zauzeo grad Santa Klara.
• 1. 1. - Austrijska televizija ORF prvi put prenosi Bečki novogodišnji koncert.
• 1. 1. - Počinje spuštanje carina u EEZ.
• 2. 1. - Pobunjeničke trupe na čelu sa Che Guevarom i Camilom Cienfuegosom ulaze u Havanu a Castro u Santiago de Cuba - Castro u Havanu stiže 8-og. Predsjednik od jučer je liberal Manuel Urrutia Lleó.
• 2. 1. - Sovjeti lansirali "Lunu 1", prvi umjetni satelit koji je okružio Sunce, nakon što je promašio Mjesec, dakle prvi koji je umakao Zemljinoj gravitaciji.
• 3. 1. - Aljaska postala 49. država SAD.
• 3. 1. - Tri najjužnija atola se otcepila od britanskih Maldiva kao Ujedinjena Suvadivska Republika - raspušteno 1963.

• 4. 1. - Léopoldvillski neredi u Belgijskom Kongu: nakon zabranjenog mitinga dolazi do nereda sa, zvanično, 49 žrtava - Dan mučenika u DR Kongo, prekretnica ka nezavisnosti.
• ca. 4. 1. - FNRJ: zabranjeno postavljanje saveznih službenika nakon 30. juna u pokušaju zaustavljanja rasta birokratije. (New York Times)
• 7. 1. - Kontejnerizacija: u Alamedi je napravljen prvi obalski kran za kontejnere^[1].

• 8. 1. - Charles de Gaulle inauguriran za prvog predsednika francuske Pete republike (do 1969). Premijer je Michel Debré (do 1962).
• 9. 1. - Katastrofa u španskom selu Ribadelago: u poplavi nakon pucanja brane stradalo 144 od 532 seljana.
• 13. 1. - FNRJ: prošlog novembra usvojeni zakoni kojim je omogućena internacija do dve godine; 18-og se izveštava o 29 prosovjetskih Jugoslovena u konfinaciji na jadranskom ostrvu.^[2] (NYT)
• 15. 1. - Sud u Los Angelesu odbio izručenje Andrije Artukovića, zbog "nedovoljnih dokaza" - jugoslovenska vlada protestuje (izručen 1986).
• januar - Dobitnik NIN-ove nagrade je Branko Ćopić za "Ne tuguj bronzana stražo".
• 21. 1. - Osnovan Europski sud za ljudska prava (stalna institucija od 1998).
• 25. 1. - Papa Ivan XXIII. objavljuje da ima namjeru sazvati koncil - Drugi vatikanski koncil održan 1962-65.
• 26. 1. - Italijanski premijer Amintore Fanfani podnosi ostavku, u februaru ga nasleđuje Antonio Segni (do marta 1960).
• 27. 1. - 5. 2. - XXI kongres KPSS: usvojena je sedmoletka, s više naglaska na potrošnoj robi. Osuđeni jugoslovenski "revizionisti".
• 30. 1. - Danski brod MS Hans Hedtoft udario u ledeni breg i potonuo na prvom putovanju sa 95 ljudi i parohijskim registrima sa Grenlanda.

Februar/Veljača

• 1. 2. - Na referendumu u Švajcarskoj odbijeno žensko pravo glasa - doduše, kantoni Vaud i Neuchâtel ga ipak uvode ove godine.
• 1/2. 2. - Pogibija D'jatlovljeve grupe: devet studenata koji su trekovali na severnom Uralu stradali iz nejasnih razloga (pronađeni 26. februara).
• 2. 2. - SAD odobravaju FNRJ 5 miliona dolara kredita za kupovinu 40 dizel lokomotiva. (NYT)

• 3. 2. - The Day the Music Died: pogibija Buddy Holly-ja, još dvojice muzičara i pilota u padu čarter-aviona.
• 3. 2. - American Airlines Flight 320: avion pao u njujorški Ist River, stradalo 65 od 72 p. i č. p..
• 6. 2. - Alžirski rat za nezavisnost: počinju operacije Challeovog plana, suzbijanja gerile u unutrašnjosti, u "zabranjenim zonama" (do 1961) - naizgled uspešno ali otpor se reorganizuje.
• 9. 2. - Uhapšene ubice studeničkog isposnika Nestora Maričića (mislili su da ima mnogo više novca nego što je imao).
• 11. 2. - Unutar britanskog Protektorata Aden osnovana Federacija Arapskih Emirata Juga (od 1962. Južnoarapska Federacija, sa dodatnim članicama).
• 13. 2. - Rómulo Betancourt, "Otac venecuelanske demokratije", po drugi put postaje predsednik (do 1964).
• februar - Shell i British Petroleum snizili cenu nafte za 9% na Bliskom istoku i Venecueli - pad prihoda za zemlje proizvođače je prvi poticaj za osnivanje OPEC dogodine.
• 16. 2. - Fidel Castro postao premijer Kube nakon Cardonine ostavke.
• 16. 2. - Grupa naučnika iz instituta u Vinči se vratila u zemlju nakon lečenja u Francuskoj od posledica ozračivanja prošlog oktobra.
• 17. 2. - Američki Vanguard 2 je prvi meteorološki satelit - misija traje 19 dana, satelit je još u orbiti.
• 17. 2. - Turski avion pao na prilazu Londonu, preživelo je 10 od 24 p. i č. p., među kojima i premijer Adnan Menderes.
• 11. i 19. 2. - Ciriški i londonski sporazum o ustavnom aranžmanu budućeg nezavisnog Kipra: vlast dele dve zajednice, grčka i turska.
• 19. 2. - U Ljubljani otvorena Palača narodne skupštine.
• 20. 2. - FNRJ se protivi obnovi vojnih aspekata Balkanskog pakta.^[3]
• 26. 2. - Vanredno stanje u britanskoj Južnoj Rodeziji.
• 28. 2. - Američki Discoverer 1 je prvi satelit u polarnoj orbiti i tajni početak programa izviđačkih satelita.

Mart/Ožujak

• 1. 3. - Kiparski arhiepiskop Makarios III se vratio na Kipar posle tri godine izgnanstva.
• 3. 3. - Lansiran Pioneer 4, prva američka sonda u heliocentričnoj orbiti.
• 3. 3. - Proglašeno vanredno stanje u britanskom protektoratu Nyasaland (Malawi).
• 7. 3. - Tito se vratio u Beograd nakon duge posete zemljama Azije i Afrike.
• 7. 3. - Mosulski ustanak: arapski nacionalisti, pristalice Nasserove UAR pokrenuli pobunu protiv iračke vlade, koja je odmah razbijena.

• 9. 3. - Pojavila se lutka Barbika (Barbie).
• 10. 3. - Počinje Tibetanski ustanak protiv kineskih vlasti, iz straha da će Dalaj Lama biti otet - ugušen do 23-eg.
• 14. 3. - Iz Tirane povučen jugoslovenski ambasador Milatović^[4].
• mart - Austrijski parlament podržao odluku koruških vlasti o prekidu upotrebe slovenačkog u osnovnim školama; demonstracije u Mariboru.
• 18. 3. - Predsednik SAD Dwight D. Eisenhower potpisao zakon o ulasku Havaja u Uniju.
• 21. 3. - Papa Ivan XXIII. briše riječ perfidis ("nevjerujući" a ne perfidni) iz molitve za pokrštavanje Židova, zbog mogućeg nesporazuma.
• 24. 3. - Irak se povukao iz proameričkog Bagdadskog pakta.
• 26. 3. - Sporazum o postavljanju 30 američkih raketa Jupiter, dva eskadrona, na jugoistoku Italije (operativne 1961).
• 28. 3. - NR Kina je raspustila vladu Tibeta - u današnjem Tibetanskom autonomnom regionu to se obeležava kao Dan oslobođenja kmetova (zapravo oslobođeni 17. jula).
• 29. 3. - Barthélemy Boganda, premijer francuske Centralnoafričke republike, poginuo u avionskom udesu.
• 29. 3. - Prikazan film Some Like It Hot.
• 30. 3. - Dalaj Lama XIV prešao u Indiju.
• 30. 3. - Sunagawska borba: okružni sud u Tokiju presudio da stacioniranje američkih snaga u zemlji nije ustavno, što Ustavni sud obara u decembru.

April/Travanj

• 1. 4. - Zvanična inauguracija spomeničkog kompleksa Valle de los Caídos ("Dolina palih") u Španiji.
• 2. 4. - Louis Armstrong svira u Beogradu tokom evropske turneje.
• 6. 4. - 31. dodjela Oscara, najbolji film Gigi, ukupno devet nagrada iz isto toliko nominacija; najbolji strani film je Mon Oncle Jacquesa Tatija.
• 4. 4. - U Zenici osuđena grupa od 11 proustaških "zaverenika". (NYT)
• 9. 4. - Program Mercury: predstavljena prva sedmorica američkih astronauta.
• 10. 4. - Japanski krunski princ Akihito se oženio pučankom Michiko Shoda (carski par 1989-2019).
• 15. 4. - Prvi broj kruševačkog časopisa "Bagdala".
• 15. 4. - Oboleli državni sekretar SAD John Foster Dulles dao ostavku, umire sledećeg meseca.
• april - Međusobne osude špijuna u Albaniji (dvojica na smrt) i FNRJ.^[5]
• 15 - 26. 4. - Fidel Castro u neuspešnoj "ofanzivi šarma" u SAD.
• 16 - 22. 4. - U Kairu se sastao prvi Arapski naftni kongres, kome prisustvuju i Venecuela i Iran, razgovaraju o politici koordinacije.

• 19. 4. - Centralna proslava 40-godišnjice KPJ u Beogradu, Tito podnosi referat na svečanoj sednici CK SKJ. Traži da se rehabilituje stotina jugoslovenskih komunista stradalih u Staljinovim čistkama.^[6]
• 23 - 26. 4. - Četvrti kongres Saveza sindikata Jugoslavije.
• 25. 4. - Prvi brodovi prolaze Morskim putem Saint Lawrence, od Montreala do jezera Ontario - okeanski brodovi sada mogu ploviti i Velikim jezerima (zvanično otvaranje 26. juna).
• 26. 4. - Francuski mlaznjak Sud Aviation Caravelle ulazi u saobraćaj (do 1972. izrađeno 282 komada).
• 27. 4. - Drugi nacionalni narodni kongres: Liu Shaoqi postaje ceremonijalni predsednik NR Kine (do 1968), dok Mao Tse-tung ostaje na čelu partije.

Maj/Svibanj

• 1. 5. - Unija Gana-Gvineja preimenovana u Uniju Afričkih Država (Mali se pridružio 1961, razišla se 1962).

• 3. 5. ? - Jadranska magistrala: otvara se dionica od Novog Vinodolskog do Zadra.
• 4. 5. ? - Ukinuto pravo Jugoslovenima da donose robe vrednosti do $165 i primaju pakete vrednosti do $65 svaka tri meseca bez carine (borba protiv crne berze)^[4].
• 4. 5. - Na Beverly Hillsu dodeljene prve Grammy nagrade (Gramophone Award).
• 4. 5. - Francuski novi val: u Cannesu prikazan film Les Quatre Cents Coups.
• 6. 5. - Južnovijetnamski zakon 10-59 omogućuje smrtnu kaznu za uništavanje poljoprivrednih alatki ili članstvo u nekim organizacijama, npr. Viet Cong.
• 9. 5. - Jugoslovenski Crveni krst izveštava da će se 50 ranjenih alžirskih pobunjenika lečiti u zemlji. (NYT)
• 11. 5. i 19. 5. - Studentski neredi u Zagrebu odn. Skoplju povodom lošeg kvaliteta prehrane.
• 12. 5. - Predsednik Tito dobio na poklon (drugi?) tom Vojne enciklopedije.
• maj - Sovjeti odustaju od prošlogodišnjeg ultimatuma, u kome su tražili povlačenje zapadnih sila iz Berlina.
• maj - Svetski šahovski šampionat za žene u Plovdivu: Verica Nedeljković je druga, Milunka Lazarević 6.
• maj - Počinje nova runda Laoškog građanskog rata.
• 16. 5. - Jugoslavija prihvata opšte principe GATT-a, ograničeno pridruženo članstvo odobreno 25-og.
• 17. 5. - Počela agrarna reforma na Kubi, na čelu instituta za reformu je Che Guevara.
• 17. 5. - Kod Lisabona inaugurirano Svetilište Krista Kralja, po ugledu na statuu iz Rio de Janeira.
• 19. 5. - Narodna armija Vijetnama osnovala Grupu 559 za transport i logistiku između severa i juga zemlje - tzv. Hồ Chí Minhov put služi do kraja rata 1975.
• 24. 5. - Haićanski predsednik François Duvalier doživeo jak infarkt i komu - tokom oporavka zamenjuje ga šef Tonton Macoute Clément Barbot, koji zatim završava u zatvoru i gine 1963. kao neuspeli pobunjenik.
• 25. 5. - Hruščov otputovao u Albaniju - nesporazumi i nepoverenje (→ Sovjetsko-albanski raskol).
• 28. 5. - Dva majmunčeta, Able i Miss Baker, su prva živa bića koja su se vratila iz svemira, sa američkom raketom PGM-19 Jupiter.

Jun/Juni/Lipanj

• 2. 6. - Ekvadorska vojska guši nerede u Guayaquilu, pominje se 500 mrtvih.
• 3. 6. - Samouprava za Singapur pod britanskom vlašću. Premijer je Lee Kuan Yew (do 1990).
• 14. 6. - Dominikanska Republika: emigranti upadaju u zemlju, uz Kastrovu pomoć, u nameri da zbace diktatora Truhilja ali bez uspeha.
• 15. 6. - Francuski ambasador povučen iz Beograda zbog prijema pobunjeničkog alžirskog premijera Abbasa.
• jun? - FNRJ: smanjen broj dela za koje se izriče smrtna kazna, doživotna robija zamenjena sa 20 godina, ukinuta kazna ograničavanja građanskih prava, pooštrene kazne za ekonomske prestupe.^[7]
• 20. 6. - Pošto su Sovjeti odustali od slanja prototipa i plana atomske bombe, NR Kina započinje Projekt 596 - prvu bombu detoniraju 1964.
• 20. 6. - Kod Lauffena u udesu autobusa stradalo 45 ljudi.
• 23. 6. - Seán Lemass je irski premijer (do 1966) umesto Éamona de Valere koji postaje predsednik (do 1973) - Lemass je prigušio nacionalističku retoriku u vezi Severne Irske, gde IRA vodi neuspešnu Graničnu kampanju.
• 24. 6. - Američki zajam od 9 miliona dolara za termocentralu na Kosovu, u julu još 15 miliona za hidrocentralu na Trebišnjici.
• 25. 6. - SSSR predložio uspostavljanje zone bez nuklearnog oružja na Balkanu i u Jadranskom moru.
• 26. 6. - TWA Flight 891: avion pao kod Milana nakon udara munje - 68 žrtava.
• 28. 6. - Delegacija Vlade Popovića, iz Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom, kreće na turneju dobre volje u 10 zemalja Latinske Amerike^[4].
• 28. 6. - Etiopska pravoslavna tevahedo Crkva je dobila autokefalnost od aleksandrijske patrijaršije.
• 29. 6. - U saveznoj skupštini FNRJ objavljeno da je žetva bila rekordna i da neće biti potrebe za uvozom pšenice.^[8][9]
• 30. 6. - U FNRJ usvojen zakon o medicinskom osiguranju za poljoprivrednike (konkretna primena na republičkom nivou).

Jul/Juli/Srpanj

• 1. 7. - Prikazan film North by Northwest.

• 4. 7. - Inaugurirana zastava SAD sa 49 zvjezdica - trajaće samo godinu dana.
• 5. 7. - Indonežanski predsednik Sukarno raspustio Ustavotvornu skupštinu i vratio ustav iz 1945. (zvanična ideologija je "vođena demokratija").
• 7. 7. - Puni zapadnonemački suverenitet u Saarlandu: saarski franak je zamenjen markom.
• 8. 7. - Vijetnamski rat: dvojica vojnih savetnika su prvi Amerikanci poginuli u ratu, u napadu na bazu kod Bien Hoa.
• 8. 7. - U NR Srbiji stupio na snagu (savezni) Zakon o ograničenju privatne medicinske prakse: lekari koji rade u društvenim ustanovama ne mogu imati privatnu praksu - praktično ukidanje privatnih lekara.^[10]
• 8. 7. - Požar na brodu u danskom jezeru Haderslev, stradalo 57 ljudi.
• 8. 7. - Emigrant prinudio jugoslovenski avion na sletanje u Italiji. (NYT)
• 13 - 17. 7. - U SAD prikazan dokumentarac The Hate That Hate Produced o Naciji Islama: šok za belce, Malcolm X postaje poznat.
• 14. 7. - Proslava godišnjice Iračke revolucije se u Kirkuku pretvara u napade Kurda na Turkomane, sa 30 mrtvih.
• 14. 7. - Porinuta krstarica sa navođenim raketama USS Long Beach, prvi ratni brod sa nuklearnim pogonom (u službi 1961-94).
• 15. 7. - U SAD počinje do tada najveći štrajk - industrija čelika je 116 dana u obustavi rada.
• 17. 7. - Mary Leakey otkrila, u Olduvajskoj klisuri na severu Tanganjike, prvu lobanju roda Australopithecus, tj. Paranthropus boiseia.
• 17. 7. - Castro daje ostavku i osuđuje predsednika Urrutiju - ovaj daje ostavku pod pritiskom masovnog okupljanja i ubrzo odlazi u SAD, a Castro se vraća na položaj.
• 19. 7. - Pošto je u čistkama od 1956. upražnjena četvrtina stolica u severnokorejskoj skupštini, sprovode se dopunski izbori: 99.999% podržava podnete kandidate.
• 22. 7. - Otkriveno džinovsko Groningensko gasno polje, najveće u Evropi.
• 24. 7. - U Moskvi otvorena Američka nacionalna izložba, došlo do "Kuhinjske debate" između Nixona i Hruščova.
• 25. 7. - Kralj Ruande Mutara III Rudahigwa umro nakon posete belgijskom doktoru.
• 25. 7. - 5. 8. - 6. Filmski festival u Puli, najbolji film "Vlak bez voznog reda"^[11].
• 28. 7. - Ivan Meštrović u posjeti Jugoslaviji, danas je razgovarao s predsjednikom Titom, tijekom ljeta je posjetio i kardinala Stepinca.
• 31. 7. - Osnovana baskijska organizacija ETA - prvu nasilnu akciju izvode 1968.

Avgust/August/Kolovoz

• 1 - 4. 8. - Neredi u gradu Temirtau u Kazaškoj SSR: radnici se pobunili zbog loših uslova života, 16 poginulih.
• 2. 8. - Američki potpredsednik Nixon oduševljeno dočekan u Varšavi.
• 2 - 16. 8. - Lushanska konferencija: nakon proširenog zasedanja prošlog meseca, održan je Osmi plenum Osmog CK KP Kine. Ministar odbrane Peng Dehuai je smenjen zbog kritike Velikog skoka naprijed (nasleđuje ga Lin Biao do pogibije 1971). Maova lična vlast odnosi prevagu nad kolektivnim rukovodstvom.
• 3. 8. - Portugalska policija pucala na štrajkujuće lučke radnike u Gvineji Bisau, najmanje 25 mrtvih: Afrička partija za nezavisnost Gvineje i Zelenog rta zaključila da je potrebna oružana borba.
• 7. 8. - Tajfun Ellen izaziva poplave na Tajvanu sa 700 žrtava.
• 13-21. 8. - Kubanska misija dobre volje, na čelu sa Če Gevarom, u poseti Jugoslaviji - Beograd, razgovor sa Titom 18. 8., Zagreb, Rijeka, Ljubljana (ali na Brionima je bio 28. 8.^[12]).
• 14. 8. - Američki satelit Explorer 6 šalje prvu sliku Zemlje iz svemira - grubu, ali pokazan je potencijal.
• 14. 8. - Vlada FNRJ izjavljuje da će plaćati predratne dugove (npr. 7 dolarskih obveznica u difoltu od 1939 - NYT).

• 15. 8. - Haile Selasije u poseti Jugoslaviji.
• 17. 8. - Izdat album Kind of Blue Miles Davisa, možda najprodavaniji džez album ikad i jedan od najuticajnijih na kasniju muziku.
• 19. 8. - Organizacija bliskoistočnog ugovora (METO ili Bagdadski pakt), postaje Organizacija centralnog ugovora (CENTO - Ujedinjeno Kraljevstvo, Turska, Iran i Pakistan) - mali značaj.
• 21. 8. - Havaji primljeni u SAD kao 50. i za sada poslednja država.
• 22. 8. - Otvoren Ilički neboder u Zagrebu.
• 25. 8. - Na jugoslovensku inicijativu potpisan Sporazum o okončanju vojne pomoći SAD (trajala od 1952)^[13].
• 26. 8. - Lansiran automobil Mini.
• 27. 8. - Železnička nesreća ekspresa Sarajevo-Zagreb na mostu u Zalužanima, 18 mrtvih.

Septembar/Rujan

• 2. 9. - Otvoren zagrebački Most slobode.
• 9. 9. - Niko Nestor iz Struge prvi je Jugosloven koji je preplivao La Manš, za 12 h i 6 min.
• 12. 9. - Prvi nuklearni ledolomac "Lenjin" na probnoj plovidbi.
• 12. 9. - Prva epizoda western serije Bonanza - 431 epizoda u 14 sezona.
• 13. 9. - Prvi ljudski objekt na Mesecu: sovjetska Luna 2 je namerno pala na površinu.
• 14. 9. - Indijski premijer Nehru stiže u posetu Kabulu - na jednoj večeri, prve dame Afganistana se pojavljuju bez vela, koji više nije obavezan.
• 15. 9. - Ustanovljeni diplomatski odnosi između Jugoslavije i Liberije.
• septembar - Operativne su prve američke interkontinentalne balističke rakete, Atlas.
• 15 - 25. 9. - Poseta Nikite Hruščova Sjedinjenim Državama.
• 16. 9. - Predstavljen Xerox 914, prva uspešna komercijalna mašina za fotokopiranje.
• 16. 9. - De Gaulle predlaže samoopredeljenje za "alžirske populacije".
• 16. 9. - Predsjednik Sabora NR Hrvatske Vladimir Bakarić kaže da će Stepincu biti dozvoljeno da se vrati na položaj nakon odsluženja kazne 1961. (NYT)
• 20. 9. - Velenje u Sloveniji proglašeno gradom.
• 20. 9. - U Rijeci porinut tanker M/T Petar Zoranić od 25.330 DWT istisnine (u kratkoj službi 1960).
• 25. 9. - Budistički monah smrtno ranio premijera Šri Lanke Solomona Bandaranaikea. Njegova udovica Sirimavo će biti premijer u tri navrata 1960-2000.
• 26. 9. - Tajfun Vera/Isewan najjači je koji je pogodio Japan: stradalo je preko 5.000 ljudi i nanesena velika šteta ekonomiji.
• 30. 9. - Nikita Hruščov stigao u posetu NR Kini: napeta atmosfera, ovo se smatra početkom Kinesko-sovjetskog raskola.

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - Proslava 10 godina Narodne Republike Kine, povodom koje je izvedeno Deset velikih građevina u Pekingu, među kojima i Velika dvorana naroda i Nacionalni muzej.
• 2. 10. - Debituje prva sezona TV serije "Zona sumraka" Rod Serlinga - 156 epizoda u pet sezona.
• 5. 10. - Predstavljeno računalo IBM 1401, prvo iz druge generacije, sa diskretnim tranzistorima umjesto vakuumskih cijevi.
• 6. 10. - Prikazan film "Šaputanja na jastuku".
• 7. 10. - Sovjetska Luna 3 snimila "tamnu" stranu Meseca (poslato na Zemlju nekoliko dana kasnije).
• 7. 10. - Neuspešni atentat na iračkog predsednika Qasima - grupu pristalica Baasa je predvodio Sadam Husein.
• 7. 10. - Prvo obaranje aviona raketom zemlja-vazduh: kod Pekinga je raketom Dvina oboren tajvanski izviđački B-57 na visini od 20.000 m - radi tajnosti to je pripisano lovcu.
• 8. 10. - Izbori u UK: Macmillanovi konzervativci pojačali većinu, treća pobeda zaredom. Margaret Thatcher je izabrana prvi put, laburisti postaju dominantni u Škotskoj do 2015.
• 9. 10. - Objavljeno da Eisenhower ne može primiti Tita zbog zauzetog rasporeda. (NYT)
• 10. 10. ? - Oko Jasera Arafata u Kuvajtu je osnovan pokret Fatah.
• 11. 10. - Veliki miting socijalističke omladine u Beogradu povodom 40-godišnjice SKOJ^[14].
• 15. 10. - Savezna skupština donosi zakon kojim standardi dobre poljoprivrede postaju obavezni za individualne proizvođače^[15][4].
• 15. 10. - Stambena reforma u FNRJ, usvojen nacrt zakona o finansiranju stambene izgradnje: povećanje kirija itd.^[16]
• 15. 10. - Počinje TV serija The Untouchables, 118 epizoda u četiri sezone.
• 15. 10. - Ukrajinski nacionalista Stepan Bandera je ubijen u Minhenu.

• 21. 10. - Otvorena zgrada Muzeja Guggenheim u New Yorku, projekt Franka Lloyda Wrighta.
• 21. 10. - Bivši Castrov komandant avijacije Pedro Luis Díaz Lanz, sada prebeg, bacao iz bombardera letke na Havanu - u pucnjavi na zemlji je stradalo nekoliko ljudi. Camilo Cienfuegos je istog dana u Camagueyu, po Castrovom naređenju, uhapsio comandantea Hubera Matosa koji se protivio skretanju ka komunizmu.
• 21. 10. - Deset indijskih rezervnih policajaca stradalo u okršaju sa Kinezima u Ladahu (Dan policijskih mučenika u Indiji).
• 27. 10. - Jugozapadni Meksiko pogođen najgorim pacifičkim uraganom, stradalo je 1.800 ljudi.
• 28. 10. - Sporazum o instaliranju 15 američkih raketa Jupiter u Turskoj.
• 29. 10. - Umro kralj Laosa Sisavang Vong, nasleđuje ga sin Sisavang Vatthana - poslednji kralj, zbačen 1975.
• 29. 10. - Komandant kubanske armije, jedan od glavnih revolucionara, Camilo Cienfuegos nestao sa avionom.
• 29. 10. - Prva pojava lika Asterix.
• 29. 10. - Mihail Talj pobeđuje na čelendžer turniru u Jugoslaviji (Bled-Zagreb-Beograd).
• 30. 10. - PGP RTB objavio prvu ploču - "Zvižduk u osam" Đorđa Marjanovića.
• 31. 10. - Lee Harvey Oswald izjavio u moskovskoj ambasadi SAD da se želi odreći državljanstva - neke novine su prenele vest o prebegu bivšeg marinca.

• jesen - Otvoren civilni zračni promet na Plesu (→ Zračna luka Zagreb).

Novembar/Studeni

• 1. 11. - Tutsiji pretukli Hutu političara Dominika Bonjumutvu u belgijskoj Ruandi, sledi period nazvan "Vetar uništenja", tj. Ruandska revolucija, u kome ginu desetine hiljada ljudi.
• 2. 11. - Kviz skandali: Charles Van Doren priznao da je unapred dobijao pitanja u kvizu Twenty One.
• ca. 6. 11. - Vladimiru Dedijeru je vraćen pasoš.
• 8. 11. - Otvorena cesta od Karlovca do Plitvica. (NYT)
• 13 - 14. 11. - Sastanak filozofa i sociologa u Sarajevu - krajem godine dolazi do polemike "dogmate" Borisa Ziherla i "nedogmate" Gaja Petrovića.^[17]
• novembar - Jaka suša krajem leta izaziva nestašicu električne energije u Jugoslaviji krajem godine^[4].
• 15. 11. - Godesberški program: Socijaldemokratska stranka Njemačke odustaje od marksizma, obraćaju se svim glasačima a ne samo radničkoj klasi (vladajuća partija Zapadne Njemačke 1969-82).
• 18. 11. - Premijera filma Ben Hur, koji će dobiti 11 Oskara.
• 18-19. 11. - Drugi plenum CK SKJ, prvi od aprila 1958. Tito prvi put otvoreno priznaje postojanje dve grupe u CK - "ekonomista" (tehnokrata) i "komunista" (aparatčika)^[18][19]. Poziva na veću disciplinu u partiji. (NYT) Mijalko Todorović daje referat o ekonomiji.^[20]
• 20. 11. - Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Deklaraciju o pravima djeteta, kojom su proklamovana jednaka prava za svu djecu, bez obzira na rasu, vjeru, porijeklo i spol.
• 21. 11. - Savezna skupština određuje povećanje zakupnina, kako bi se gradili novi stanovi i poboljšalo održavanje. (NYT)
• 22. 11. - Otvorena deonica Autoputa Bratstva i jedinstva Paraćin - Niš, gradi se i Demir Kapija - Negotino, ukupno 110 km^[21].
• 24. 11. - Uključen je Proton Synchrotron, prvi CERN-ov sinhrotron kod Ženeve, snage 25 GeV.
• 26. 11. - Proglašen Zakon o područjima opština i srezova u NR Srbiji (objavljeno u službenom listu 12. decembra). Opština Lešak iz uže Srbije priključena je opštini Leposavić u Autonomnoj Kosovsko-Metohijskoj Oblasti.^[22]
• 29. 11. - Titograd - Bar je prva pruga normalnog kolosijeka u Crnoj Gori.

Decembar/Prosinac

• 1. 12. - Potpisan Antarktički ugovor - 12 zemalja se obavezalo da će Antarktik biti naučno područje (na snazi od 1961).
• 1. 12. - Prikazan sovjetski film "Balada o vojniku".
• 2. 12. - Nakon pucanja brane Malpasset poginulo preko 400 ljudi u gradu Fréjus, na Azurnoj obali.
• 2. 12. - Antikolonijalna konferencija Mediterana i Bliskog istoka u Beogradu.
• 4. 12. - Poslednji kineski car Puyi pušten iz zatvora.
• 13. 12. - Na predsedničkim izborima na britanskom Kipru pobedio arhiepiskop Makarios III.
• 14. 12. - Istočnoevropski Savez za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV) usvojio je povelju.
• 14 - 15. 12. - Američki rekordi: Joe Jordan se sa F-104 Starfighter popeo do 31.515 m, a Joseph W. Rogers sutradan sa F-106 Delta Dart leti 2.456 km/h.

• ca. 14. 12. - Poplave u Bosni i Hrvatskoj, Neretva u Metkoviću 430 cm.
• 15. 12. - Sovjetska raketa R-7 Semjorka ima prvi borbeni položaj kod Plesecka u Arhangelskoj oblasti. Dva dana kasnije osnovane Raketne snage strateške namene.
• 18. 12. - Osniva se preduzeće Rafinerija nafte u Pančevu (izgrađena 1968).
• 20. 12. - Šah Mohamed Reza Pahlavi se oženio Farom Diba.
• 24. 12.? - Teretnjak Igrane se nasukao i potonuo između Urinja i Žurkova na Kvarneru, sedam nestalih.
• 27. 12. - "Crvena Zvezda" igra poslednju utakmicu na predratnom stadionu SK Jugoslavija - "Marakana" izgrađena 1963. na istom mestu.
• 28. 12. - U Institutu "Vinča" ("Boris Kidrič") pušten u rad veliki istraživački nuklearni reaktor^[23].
• 30. 12. - Vojni ataše FNRJ i pomoćnik proterani iz Poljske.

Kroz godinu

• Prosečna plata u FNRJ manja od 14.000 din (47 dolara, tj. 417 dolara iz 2020).^[24]
• Robert Noyce je napravio monolitno integralno kolo. Jean Hoerni je patentirao planarni proces za masovnu proizvodnju tranzistora i kola. Mohamed Atalla i Dawon Kahng su napravili MOSFET tranzistor.
• Spandex, tj. Lycra je usavršena i izneta na tržište.
• Izgrađena Palata Federacije na Novom Beogradu (danas Palata Srbije), u upotrebi od 1961.

• Spomen-park Kragujevački oktobar: prvo obeležje je Gržetićev "Spomenik bola i prkosa".
• Otvorena je Moderna galerija u Beogradu, Muzej savremene umetnosti dobija zgradu 1965.
• Izrađen je Plavi voz za putovanja predsednika Tita.
• Izvoz FNRJ iznosi 476 miliona dolara a uvoz 685 miliona - deficit je 34 miliona manji nego prošle godine.^[25]
• Procenjuje se da je od 1945. u FNRJ stiglo 277 miliona dolara u paketima i novčanoj pomoći od iseljenika (NYT 8. februar).
• Poljoprivreda u FNRJ: 2.130.000 ha pod pšenicom (208.000 državne farme, 214.000 kooperacije, 1.710.000 privatnici), proizvedeno 4.130.000 tona. Državni sektor je favorizovan, ima znatno veće prinose po hektaru^[26].
• Izgrađena Hidroelektrana Gojak kod Ogulina.
• Branko Zebec prešao iz Partizana u Zvezdu.
• Obnovljena sportska kladionica u Jugoslaviji.
• "Lepotica '59" je Romana Milutin iz Dubrovnika.
• U pirotskom "Tigru" otvorena fabrika autoguma.
• Izložbe jugoslovenskog savremenog slikarstva u Parizu i u SAD^[27].
• U RR Niš proizveden prvi tranzistorski radio aparat (prototip po Filipsovoj licenci je proizveden 1958 TESLA 59 TV, ali serijska proizvodnja počinje 1959).

1959. u temama

Rukovodstvo FNRJ:

• • Predsednik Republike i Predsednik Saveznog izvršnog veća: Josip Broz Tito
  • Predsednik Savezne skupštine: Petar Stambolić

• Televizija. TV serija: "Servisna stanica" (1959-60) (TV Beograd).
• Neki domaći filmovi: "Vlak bez voznog reda", "Tri Ane", "Campo Mamula", "Vetar je stao pred zoru" (→ Kategorija:Filmovi 1959.).

• Proglasila nezavisnost Ujedinjena Suvadivska Republika (nepriznata, vratila se Maldivima 1963):

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1959.

Januar/Siječanj

• 13. 1. - Merima Isaković, glumica
• 16. 1. - Mladen Čutura, hrvatski glumac
• 16. 1. - Sade, pevačica
• 22. 1. - Linda Blair, glumica
• 22. 1. - Dejan Ajdačić, filolog, folklorista

Februar/Veljača

• 7. 2. - Predrag Antonijević, srpski reditelj
• 15. 2. - Joseph R. Gannascoli, američki glumac
• 16. 2. - John McEnroe, teniser
• 16. 2. - Aleksandar Petrović (košarkaš)
• 16. 2. - Suzana Petričević, glumica, pevačica
• 18. 2. - Lepomir Ivković, glumac
• 22. 2. - Kyle MacLachlan, američki glumac
• 26. 2. - Ahmet Davutoğlu, turski političar
• 27. 2. - Darko Hudelist, novinar

Mart/Ožujak

• 3. 3. - Duško Vujošević, košarkaški trener
• 5. 3. - Aleksandra Janković, psiholog, srpska političarka
• 6. 3. - Zlatan Fazlić Fazla, bosanskohercegovački kantautor, pjevač i kompozitor
• 7. 3. - Zijad Gračić, glumac
• 11. 3. - Dejan Stojanović, srpsko-američki pesnik, publicista i esejista
• 12. 3. - Milorad Dodik, premijer, predsjednik Republike Srpske
• 16. 3. - Jens Stoltenberg, premijer Norveške, gen. sekr. NATO
• 18. 3. - Luc Besson, francuski filmski režiser, scenarist i producent
• 18. 3. - Irene Cara, pevačica († 2022)
• 19. 3. - Terry Hall, pevač The Specials († 2022)
• 22. 3. - Josip Vancaš, bosanskohercegovački arhitekt

April/Travanj

• 1. 4. - Margita Stefanović, arhitekta, pijanistkinja, članica "EKV" († 2002)
• 3. 4. - David Hyde Pierce, američki glumac
• 14. 4. - Don Roos, američki scenarist i filmski režiser
• 15. 4. - Emma Thompson, britanska glumica
• 15. 4. - Andreja Maričić, glumac († 2021)
• 17. 4. - Madžid Madžidi, iranski filmski režiser i scenarist.
• 17. 4. - Sean Bean, glumac
• 21. 4. - Robert Smith, pevač The Cure-a
• 30. 4. - Stephen Harper, kanadski političar i premijer

Maj/Svibanj

• 3. 5. - Mira Kosovka, pevačica
• 5. 5. - Brian Williams, TV voditelj
• 11. 5. - Milivoje Mlađenović, dr književnosti, upravnik NP u Somboru i SNP u Novom Sadu († 2009)
• 13. 5. - Perica Vučinić, novinar, osnivač "Reportera" († 2005)
• 22. 5. - Morrissey, pevač
• 25. 5. - Tomislav Karamarko, hrvatski političar
• 29. 5. - Rupert Everett, glumac
• 30. 5. - Blaž Slišković, bosanskohercegovački nogometaš i selektor

Jun/Juni/Lipanj

• 5. 6. - Miroslav Živanović Pile, frontmen "Alise" († 2024)
• 6. 6. - Snežana Đurišić, pevačica
• 7. 6. - Mike Pence, potpredsednik SAD
• 9. 6. - Zorica Marković, pevačica
• 10. 6. - Carlo Ancelotti, fudbaler, trener
• 11. 6. - Hugh Laurie, britanski glumac
• 13. 6. - Klaus Iohannis, predsednik Rumunije
• 13. 6. - Bojko Borisov, premijer Bugarske
• 28. 6. - Brad Fraser, kanadski scenarista
• 29. 6. - Mirjana Bobić-Mojsilović, novinarka
• 29. 6. - Zorica Tomić, sociolog, kulturolog
• 30. 6. - Vincent D'Onofrio, glumac

Jul/Juli/Srpanj

• 4. 7. - Victoria Abril, glumica
• 11. 7. - Suzanne Vega, pevačica
• 18. 7. - Ljerka Anić, hrvatska i bosanskohercegovačka književnica
• 24. 7. - Darko Kocjan, novinar, radio-voditelj
• 26. 7. - Kevin Spacey, glumac

Avgust/August/Kolovoz

• 10. 8. - Rosanna Arquette, glumica
• 13. 8. - Danny Bonaduce, glumac, disk-džokej
• 13. 8. - Mirko Jović, srpski političar
• 14. 8. - Magic Johnson, košarkaš
• 17. 8. - David Koresh, lider verskog kulta († 1993)
• 25. 8. - Miodrag Kostić, biznismen
• 27. 8. - Jeanette Winterson, engleska spisateljica
• 29. 8. - Milivoj Bebić, hrvatski vaterpolist
• 29. 8. - Stephen Wolfram, kompjuterski naučnik, preduzetnik

Septembar/Rujan

• 6. 9. - Ana Bekuta, pevačica
• 9. 9. - Stanko Subotić, biznismen
• 10. 9. - Branko Vidaković, glumac
• 13. 9. - Nenad Radulović - Neša Leptir, muzičar († 1990)
• 14. 9. - Morten Harket, vokal grupe A-ha
• 18. 9. - Boris Bakal, hrvatski glumac, pisac, redatelj i intermedijalni umjetnik
• 19. 9. - Oliver Njego, operski pevač
• 19. 9. - Branislav Zeremski, glumac
• 23. 9. - Jason Alexander, glumac, komičar
• 29. 9. - Jon Fosse, norveški književnik, nobelovac
• 30. 9. - Boško Buha, general srpske policije († 2002)

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - Youssou N'Dour, pevač
• 4. 10. - Chris Lowe, član dueta Pet Shop Boys
• 7. 10. - Simon Cowell, muzički i TV producent, TV osoba
• 8. 10. - Stela Ćetković, glumica
• 15. 10. - Sarah, Duchess of York, bivša supruga princa Andrewa
• 17. 10. - Biljana Jevtić, pevačica
• 18. 10. - Milčo Mančevski, režiser, scenarista
• 20. 10. - Midhat Ajanović, bosanskohercegovački novinar, karikaturista i književnik
• 21. 10. - Ken Watanabe, glumac
• 21. 10. - Saša Marković Mikrob, umetnik († 2010)
• 23. 10. - "Weird Al" Yankovic, američki muzičar
• 23. 10. - Gordana Bjelica, glumica
• 26. 10. - Evo Morales, predsednik Bolivije

Novembar/Studeni

• 2. 11. - Nenad Čanak, srbijanski političar
• 2. 11. - Saïd Aouita, atletičar
• 4. 11. - Dejan Cukić, rok muzičar
• 4. 11. - Dominique Dunne, glumica († 1982)
• 5. 11. - Bryan Adams, kanadski kantautor, gitarist i fotograf
• 13. 11. - Hari Kostov, makedonski političar i državnik
• 27. 11. - Zvonko Varga, fudbaler
• 28. 11. - Judd Nelson, glumac
• 29. 11. - Stevan Koprivica, dramski pisac i profesor FDU u Bg.
• 29. 11. - Rahm Emanuel, američki političar

Decembar/Studeni

• 15. 12. - Branko Dragaš, ekonomista
• 21. 12. - Florence Griffith-Joyner, atletičarka († 1998)
• 22. 12. - Bernd Schuster, fudbaler, trener
• 30. 12. - Tracey Ullman, glumica, komičarka
• 31. 12. - Val Kilmer, glumac

Kroz godinu

• Slobodan Antonić, srpski politički analitičar
• Vicko Ruić, glumac

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1959.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 19. 1. - Dragan Rakić, narodni heroj (* 1914)
• 21. 1. - Cecil B. DeMille, američki filmski redatelj i producent (* 1881.)
• 30. 1. - Josip Hatze, hrvatski skladatelj i dirigent (* 1879.)
• 30. 1. - Dimitrije Georgijević, general JNA (* 1884)

• 3. februar - muzičari poginuli u avionskom udesu:
  • Buddy Holly, američki muzičar (* 1936)
  • The Big Bopper (* 1930)
  • Ritchie Valens (* 1941)
• 14. 2. - Konstantin Fotić, pravnik, diplomata (* 1891)
• 19. 2. - Nikola Grulović, član CK KP Srbije (* 1888)

• 3. 3. - Lou Costello, glumac, komičar (* 1906)
• 21. 3. - Milivoj Presečki, glumac (* 1900)
• 26. 3. - Raymond Chandler, pisac (* 1888)
• 29. 3. - Barthélemy Boganda, premijer Centralnoafričke Republike (* 1910)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 8. 4. - Henri-Pierre Roché, francuski novinar i književnik (* 1879)
• 9. 4. - Frank Lloyd Wright, američki arhitekt i teoretičar arhitekture (* 1867.)

• 9. 5. - Hamdija Kreševljaković, historičar (* 1888)
• 17. 5. - Stanko Karaman, biolog (* 1889)
• 24. 5. - John Foster Dulles, donedavni državni sekretar SAD (* 1888)

• 16. 6. - George Reeves, glumac (* 1914)
• 18. 6. - Ethel Barrymore, glumica (* 1879)
• 23. 6. - Boris Vian, francuski književnik, muzičar, glumac, inženjer... (* 1920)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 6. 7. - George Grosz, njemački grafičar i slikar (* 1893)
• 17. 7. - Billie Holiday, američka pjevačica (* 1915)
• 27. 7. - Aleksandar Cankov, bivši premijer Bugarske (* 1879)

• 6. 8. - Preston Sturges, filmski režiser, scenarista (* 1898)
• 16. 8. - Wanda Landowska, poljska čembalistica i skladateljica (* 1879.)
• 16. 8. - William Halsey, Jr., američki admiral flote (* 1882)

• 18. 9. - Adolf Ziegler, slikar (* 1892)
• 26. 9. - S. W. R. D. Bandaranaike, premijer Cejlona (* 1899)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 5. 10. - Josip Mandić, skladatelj (* 1883)
• 7. 10. - Antun Akšamović, umirovljeni biskup đakovački (* 1875)
• 14. 10. - Errol Flynn, glumac (* 1909)
• 14. 10. - Rodoljub Malenčić-Rodac - pravnik, fotograf, golman, prvi naš olimpijski izveštač (* 1903)
• 15. 10. - Stepan Bandera, ukrajinski nacionalista (* 1909)
• 16. 10. - George Marshall, general, bivši državni sekretar SAD (* 1880)
• 22. 10. - Husnija Kurt, kemičar, političar (* 1900)
• 24. 10. - Đorđe Nešić, očni lekar, akademik (* 1873)
• 28. 10. - Camilo Cienfuegos, kubanski revolucionar (* 1932)
• 29. 10. - Sisavang Vong, kralj Laosa (* 1885)

• 15. 11. - Charles Thomson Rees Wilson, fizičar, nobelovac (* 1869)
• 15. 11. - Stevan Moljević, pravnik, političar (* 1888)
• 15. 11. - Ante Mandić, bivši kraljevski namesnik (* 1881)
• 16. 11. - Gregorij Rožman, ljubljanski biskup u emigraciji (* 1883)
• 21. 11. - Max Baer, bokser, glumac (* 1909)
• 26. 11. - Jean Gremillon, francuski režiser (* 1902.)
• 27. 11. - Borivoje Jevtić, književnik, učesnik Sarajevskog atentata (* 1894)

• 6. 12. - Jovan Palavestra, srpski književnik i publicista (* 1893)
• 6. 12. - Marijan Stilinović, društveno-politički radnik (* 1904)
• 28. 12. - Ante Pavelić, hrvatski pravnik, političar, poglavnik NDH (* 1889.)
• 30. 12. - Josip Rijavec, operski pevač, tenor (* 1890)

Nobelova nagrada za 1959. godinu

• Fizika: Emilio Segrè i Owen Chamberlain (otkriće antiprotona)
• Kemija: Jaroslav Heyrovský (otkriće i razvoj polarografskih metoda analize)
• Fiziologija i medicina: Severo Ochoa i Arthur Kornberg (otkriće mehanizama u biološkoj sintezi RNK i DNK)
• Književnost: Salvatore Quasimodo (za lirsku poeziju koja s klasičnom vatrom izražava tragično iskustvo u našem vremenu)
• Mir: Philip Noel-Baker (napori za razoružanje)

Reference

Literatura

• Osa Archivum Catalog Arhivirano 2022-04-09 na Wayback Machine-u. HU OSA; Records of Radio Free Europe/Radio Liberty Research Institute: Publications Department: Background Reports; Open Society Archives at Central European University, Budapest.
• Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

Spoljne veze

• Džuboks na ledu, amika.rs (mešano ćirilica i latinica)
• "Statistical Data on the Yugoslav State Farms and General Agricultural Cooperatives in 1958 and 1959", 13 July 1960. HU OSA 300-8-3-9449
• "Key to the Federal Government Authorities Organization Diagram", 9 January 1959. HU OSA 300-8-3-9420
• "Key to the Republican Government Authorities Organization Diagram", 2 May 1959. HU OSA 300-8-3-9413
• "The Yugoslav Governmental Structure - Part I: The Federal Structure", 9 January 1959. HU OSA 300-8-3-9419 i Correction. 14 January 1959. HU OSA 300-8-3-9423
• "The Yugoslav Governmental Structure - Part II: The Republican Structure", 2 May 1959. HU OSA 300-8-3-9412
• "The Yugoslav Governmental Structure - Part III: The Local Structure", 7 July 1959. HU OSA 300-8-3-9445
• "Composition of the Yugoslav Federal Executive Council", 9 January 1959. HU OSA 300-8-3-9421
• "Composition of Federal Council and Council of Producers Federal Council", 9 January 1959. HU OSA 300-8-3-9422

1959 na Wikimedijinoj ostavi