Godina 1882 (MDCCCLXXXII) bila je redovna godina koja počinje u nedjelju po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u petak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

• Prva Međunarodna polarna godina (1882-83)

Događaji

Januar/Siječanj

• 2. 1. - Standard Oil tajno organizovan kao trust korporacija koje su uspostavili John D. Rockefeller i njegovi saradnici.
• 3. 1. - Izabrana uprava Beogradskog društva za gimnastiku i borenje (Stevan Todorović, Laza Kostić i dr.), redovna vežbanja počela 17-tog○^[1].
• 9. 1. - Proradila isusovačka gimnazija u Travniku.
• 10. 1. - Hercegovački ustanak počinje uveče napad na žandarmerijsku kasarnu u Ulogu kod Kalinovika - početak srpsko-muslimanskog ustanka izazvanog uvođenjem austrougarske vojne obaveze u BiH. Ustanak su prihvatili mostarski, nevesinjski, fočanski, a samo delimično bilećki srez, vođe ustanka su Stojan Kovačević, Pero Tunguz, Salko Forta i Đoka Radović^[2].
• 11. 1. - Fokšanski kongres rumunskih Jevreja smatra da rešenje jevrejskog pitanja leži u poljoprivrednoj kolonizaciji Eretz Israel-a (Palestine)^[3].
• 15. 1. - Umro mitropolit crnogorsko-brdski Ilarion II Roganović, administrator je Mitrofan Ban, za mitropolita je u oktobru imenovan Visarion Ljubiša.
• januar - Osnovana Dobrovoljna požarna četa u Beogradu.
• januar - Pacifički rat: čileanska ofanziva protiv peruanske gerile u dolini reke Mantaro.
• 19. 1. - Krah Pariske berze nakon pada Generalne unije (kompanija, inače, gradi železnicu Beograd-Vranje).
• 21. 1. - Israel Belkind sa još četrnaestoricom jevrejskih omladinaca osnovao u Harkovu grupu Bilu (akronim od "Hajde, dome Jakovljev"), cilj im je nastanjivanje u Palestini (u toku su Antisemitski pogromi u Rusiji).
• 30. 1. (18. 1. j.k.) - Raskid između radikala i naprednjaka u Srbiji povodom Adrese vladaru; Generalna unija obustavila plaćanje ("Bontuov pad") - zabrinutost u Srbiji (Uniju nasleđuje Comptoir National d'Escompte, s kojim srpska vlada u aprilu potpisuje ugovor).

Februar/Veljača

• 3. 2. - Srpska skupština usvojila trgovinski ugovor i konzularnu konvenciju sa SAD.
• 9. 2. (28. 1. po j.k.) - Boka kotorska: austrougarska vojska ušla u selo Brijeg nakon okršaja sa Orahovčanima i selo Ledenice u kome su bili Krivošijani^[4].
• 20. 2. - U Londonu osnovano Društvo za psihička istraživanja, za proučavanje paranormalnih pojava.
• 26. 2. - Francuski potpukovnik Gustave Borgnis-Desbordes napao snage Samori Turea, vladara Carstva Wassoulou, koje su opsedale Kenieru (istočna Gvineja) - Ture je odneo pobedu, konflikt sa Francuzima će trajati do 1898.

Mart/Ožujak

• 2. 3. - Nezadovoljni pesnik Roderick McLean pucao na kočiju kraljice Viktorije (poslednji od osam atentata, oglašen je ludim).
• 6. 3. (22. 2. po j.k.) - Proglašena Kraljevina Srbija (→ faksimil proklamacije).
• 6. 3. - Preki vojni sud (urfija) u Prištini - progon Srba potpisnika peticija za Berlinski kongres. Za pet godina rada osudiće stotine nacionalnih vođa^[5][6].
• 11. 3. - Ernest Renan drži predavanje na Sorbonni Qu'est-ce qu'une nation? ("Šta je to nacija?").
• 17. 3. - U Srbiji 53 opoziciona poslanika dala ostavku, jer vlada nije želela odgovoriti na Pašićevu interpelaciju povodom Bontuovog pada (krnja skupština će se proglasiti nadležnom da raspiše dopunske izbore, umesto da se raspusti, kako ustav propisuje).
• 18. 3. - Pripadnik Narodne volje Nikolaj Želvakov ubio u Odesi generala Vasilija Streljnikova (obešen već posle četiri dana).
• 19. 3. - Počela gradnja barselonske crkve Sagrada Família (posvećena 2010, završetak radova planiran za 2026).
• 20. 3. - Guverner Sierra Leonea Arthur Havelock uplovio sa britanskim topovnjačama u Monroviju, gde traži od Liberije da prihvati novu granicu (dolaziće i u septembru).
• 22. 3. - Edmundsov zakon: Kongres SAD zabranjuje poligamiju.
• 22. 3. - Slon Jumbo napustio Londonski zoološki vrt - odlazi u SAD gde ga je kupio P. T. Barnum, počinje "džambomanija".
• 24. 3. - Robert Koch objavio otkriće Mycobacterium tuberculosis-a, bacila tuberkuloze.
• 28. 3. - Drugi Ferryjev zakon u Francuskoj: osim što je besplatno, obrazovanje ima biti i obavezno i laičko.
• 28. 3. - Paul Carl Beiersdorf osnovao u Hamburgu firmu Beiersdorf AG (datum patenta novog proizvodnog procesa za flastere).

April/Travanj

• 1. 4. - Tiszaeszlárska afera počinje nestankom 14-godišnje Eszter Solymosi, za šta su optuženi Jevreji.
• 2. 4. - Samori Ture porazio Francuze kod mesta Woyowoyanko, blizuBamaka.
• 3. 4. - Divlji Zapad: Jesse James ubijen hicem u leđa radi nagrade od 5000 US$.
• 9. 4. - Nikolaj Girs je novi ruski ministar inostranih poslova (do 1895) nakon Aleksandra Gorčakova.
• 14. 4. - Francuzi obnovili protektorat nad gradom Porto-Novo u današnjem Beninu (kralj Toffa I).
• 20. 4. - 21. 5. - Turneja Kralja Milana po Srbiji.
• 21. 4. - U beogradskom Narodnom pozorištu izvedena prva srpska opereta - "Vračara" Davorina Jenka.
• 22. 4. - U BiH proglašeno da je pobuna ugušena.
• 25. 4. - Francuski kapetan Henri Rivière samovoljno zauzeo Hanoi u Vijetnamu, guverner Hoàng Diệu izvršio samoubistvo nakon što je poslao izvinjenje caru u Huế - grad će biti vraćen ali dolazi do napetosti sa Kinom.

Maj/Svibanj

• 1. 5. - Édouard Manet izložio "Bar u Folies-Bergère" na pariskom Salonu^[7].
• 2. 5. - Kilmainhamski ugovor: neformalni sporazum britanskog premijera Gladstona i zatvorenog irskog nacionalističkog lidera C.S. Parnella - vlada će dati olakšicu irskim zakupcima zemlje u zamenu za suzbijanje nasilja u Zemljišnom ratu.
• 6. 5. - Ubistva u Phoenix Parku: Lord Frederick Cavendish, glavni sekretar za Irsku, i Thomas Henry Burke, stalni podsekretar, izbodeni na smrt samo nekoliko sati po Cavendishovom dolasku u Dablin, od strane "Nepobedivih", militantnih irskih republikanaca.
• 6. 5. - Zakon o isključenju Kineza: prvi put da je zabranjeno useljavanje neke etničke grupe u SAD.
• 15. 5. - Majski zakoni diskriminišu Jevreje u Ruskom Carstvu.
• 15. 5.? - Okršaj žandarmerije i omladine koja je želela prekinuti jednu pozorišnu predstavu u beogradskom Narodnom pozorištu.
• maj - Nemačka vojna misija generala Kählera stigla u Carigrad radi reorganizacije i modernizacije osmanske vojske.
• 17. 5. - Kod Čačka zaplenjena dvoja kola sa oružjem, u pratnji Crnogoraca sa ruskim pasošima (upućeni u Hercegovinu).
• 20. 5. - Trojni savez: nakon prošlogodišnjeg francuskog zauzeća Tunisa, Kraljevina Italija se tajno pridružuje Njemačkoj i Austro-Ugarskoj (do 1914).
• 20. 5. - Urabijeva pobuna: Anglo-francuska flota stiže u Aleksandriju.
• 24. 5. - Brod Dunedin stigao u Englesku posle 98 dana putovanja sa Novog Zelanda, sa prvom pošiljkom smrznutog mesa iz te zemlje.
• 27. 5. (15. 5. po j.k.) - Dopunski izbori za srpsku skupštinu: izabrano 45 radikala i samo 5 naprednjaka (vladi za kvorum trebalo 12).
• 30. 5. - "Kontrareforme Aleksandra III": Dmitrij Tolstoj je novi ruski ministar unutrašnjih poslova i šef žandarmerije (do 1889) - pristalica je autokratije, ove godine pojačana cenzura.

Jun/Juni/Lipanj

• jun, početkom - U Skadar stiglo "mnoštvo" muslimanskih porodica iz BiH, oko 2.300 doseljenika^[8].
• 1. 6. - Krenuo saobraćaj u železničkom tunelu Gotthard.
• 4. 6. - Benjámin Kállay postavljen za ministra finansija Austro-Ugarske a time i upravitelja Bosne i Hercegovine (do smrti 1903, sprovodi apsolutizam i politiku bošnjaštva).
• 6. 6. - Radikalski poslanici u srpskoj skupštini opet dali ostavku.
• 6. 6. - Ciklon izaziva poplavu u Bombaju koji odnosi 100.000 života.
• 6. 6. - Bitka kod Embaboa u Etiopiji: ševanske snage Menelika II pobedile godžamske snage Tekle Haymanot Tessemma-e.
• 7. 6. - Mahdistički rat: mahdisti u Sudanu uništili preterano samouverenu egipatsku vojsku od 4.000 ljudi.
• 11 - 12. 6. - U Aleksandriji dolazi do nemira u kojima je ubijeno preko 50 Evropljana i 125 Egipćana.
• 12. 6. - Novi dopunski izbori u Srbiji; ignorisane pobede isključenih opozicionara (koji su davali ostavku), u skupštinu ušli "dvoglasci", čime vlada dobija kvorum.
• 14. 6. - U Srbiji Zakon o isključivom pravu uvoza soli (prihodi preneti Anglo-austrijskoj banci, radi otplate ratnog kredita).
• jun - Osmanske vlasti zabranile useljavanje Jevreja u Palestinu^[9], ali oni svejedno dolaze.
• 18 - 19. 6. - U Pragu održan prvi svesokolski slet, učestvuju i sokoli iz Slovenije, Hrvatske i Pariza.
• 27. 6. - Topola u Srbiji proglašena varošicom.
• 28. 6. - Anglo-francuska konvencija o granicama Gvineje i Sijera Leonea.
• 30. 6. - Obješen Charles J. Guiteau, ubica američkog predsjednika Garfielda.
• jun? - Otvorena pruga koloseka 600mm, dužine 14 km, za potrebe rudnika u Majdanpeku, kojeg je preuzelo englesko društvo Holovej - to je prva završena pruga u Srbiji, njome vozi "Kralj Srbije", prva lokomotiva sklopljena u Srbiji.^[10]

Jul/Juli/Srpanj

• 4. 7. - U Srbiji donesen Zakon o taksi na radnje (slično "patentarini" iz 1879.).
• 5. 7. - U Srbiji Zakon o ustanovljenju čuvara za javnu bezbednost - leteća konjanička žandarmerija koja zalazi po selima, radikali je prozvali "sejmeni".
• 5. 7. (23. 6. po j.k.) - Režim punomoćja (→ bg) u Bugarskoj: knez Aleksandar I Batenberg traži podršku iz Rusije, na čelo vlade dolaze ruski generali - Leonid Soboljev (premijer i MUP, do septembra 1883) i Aleksandar Kaulbars (ministar vojni).
• 5. 7. - Italijanski kolonijalizam: italijanska država preuzima crvenomorsku luku Assab u današnjoj Eritreji od preduzetnika Rubattina - prvi prekomorski posed.
• 6. 7. - Počinje Prva Aliyah: četrnaest Jevreja iz društva Bilu stiglo u Jafu, do kraja godine ih stiže oko 7.000^[9][11] -
• 9 - 10. 7. - Bitka za La Concepción: u napadu peruanske vojske i gerile uništen malobrojni čileanski garnizon u Concepciónu.
• 11. 7. - Britanci bombarduju Aleksandriju - požar uništio deo grada nakon čega su se iskrcali britanski marinci i mornari.

• 12. 7. - Arhimandrit Vasilijan Petrović postaje episkop bački (do 1891).
• jul - Beogradsko društvo za gimnastiku i borenje priredilo javni čas mačevanja kod Delijske česme^[1].
• 17. 7. - Bitka kod Big Dry Washa: američka vojska suzbila grupu apačkih ratnika u Arizoni.
• 23. 7. - Incident Imo: pobuna dela korejske vojske u Seulu protiv vlade i Japanaca kojoj se pridružilo i stanovništvo - kineske trupe smiruju sledećeg meseca.
• 24. 7. - U Srbiji pooštren Zakon o štampi, manje slobode.
• 26. 7. - Buri osnovali Republiku Stellaland (Britanci je pripojili 1885).
• 26. 7. - Praizvedba Wagnerovog "Parsifala" na Bayreuthskom festivalu.
• 31. 7. - Grupa ukrajinskih Jevreja osniva Rishon LeZion ("Prvi Sionu"), drugu mošavu u Palestini.

Avgust/August/Kolovoz

• 3. 8. - Kongres SAD doneo Zakon o useljavanju kojim se zabranjuje ulazak kriminalaca i onih koji bi "pali na javni teret".
• 5. 8. - Anglo-egipatski rat (1882) — Bitka kod Kafr-el-Dawwara: Egipćani odbili britanske snage u Delti.
• 18. 8. - U Velikoj Britaniji donesen Zakon o imovini udatih žena, dobijaju pravo na posedovanje i raspolaganje imovinom.
• 20. 8. - Praizvedba Uvertire 1812 Pjotra Iljiča Čajkovskog u Moskvi.
• avgust - Radikalski zbor u Kragujevcu.
• 31. 8. - Montánski manifest: peruanski general Miguel Iglesias objavljuje da je nužno sklopiti mir sa Čileom.

Septembar/Rujan

• 1. 9. - Petorica austrijskih intelektualaca (Georg von Schönerer i dr.) formulisali Program iz Linca koji poziva na germanizaciju austrijske države.
• 3. 9. - Železnička nesreća kod Hugstettena (danas deo Marcha) u Badenu, Nemačka - 64 mrtvih.
• 4. 9. - Thomas Edison pokrenuo Pearl Street Station na donjem Menhetnu, prvu komercijalnu elektro-centralu na svetu (110V, DC).

• 13. 9. - Bitka kod Tel el-Kebira: Britanci razbili Urabijeve egipatske snage nakon čega zauzimaju nebranjeni Kairo - Tevfik Paša vraćen na tron, faktički britanski protektorat traje do 1922.
• septembar - Mahdijev rat: pobunjenici započinju uspešnu četvoromesečnu opsadu Al-Ubayyida u Kordofanu.
• 16. 9. - Francuz Marcel Deprez preneo istosmernu struju 48 km između Miesbacha i Münchena, gde se održava prva nemačka izložba elektriciteta.
• 17. 9. - Guglielmo Oberdan pokušao da ubije cara Franju Josipa u Trstu.
• 17. 9. - Velika kometa iz 1882. u perihelu, vidljiva sa južne hemisfere.

Oktobar/Listopad

• 4. 10. - Izborna reforma u Austrijskim zemljama, vlada Eduarda Taaffea smanjila poreski cenzus sa 10 na pet guldena.
• 5. 10. - U Sarajevo stigao prvi voz nakon završetka uskotračne pruge od Bosanskog Broda (tj. dionice Zenica-Sarajevo) - kolosijek od 760mm će biti prozvan Bosanski kolosijek.
• 7. 10. - U Mađarskoj općoj kreditnoj banci osniva se Rafinerija mineralnog ulja, dioničko društvo - rafinerija nafte na riječkom Ponsalu (kasnije Mlaci) izgrađena dogodine.
• 10. 10. - Osnovana Banka Japana.
• 13. 10. (1. 10. po j.k.) - Počela s radom Beogradska zadruga za međusobno pomaganje i štednju (poznata po reprezentativnoj zgradi iz 1907)^[12].
• 17. 10. - Mustafa Hilmi Hadžiomerović imenovan za prvog reisu-l-ulema u Bosni i Hercegovini (ustoličenje 15. 12., služi do 1893) - Austro-Ugarska uspostavila zasebnu islamsku hijerarhiju u okupiranoj zemlji, protivno Novopazarskoj konvenciji iz 1879, ali Porta prećutno priznaje.
• 23. 10. (11. 10. po j.k.) - Ilkin atentat: Ilka Marković, udovica streljanog oficira Jevrema Markovića, pucala u Sabornoj crkvi na kralja Milana, koji se upravo vratio sa putovanja na strani.
• 26. 10. - Visarion Ljubiša imenovan za mitropolita cetinjskog^[13] (do 1884), Ljubiša je takođe i prvi crnogorski ministar prosvete.
• 28. 10. - Dujam Rendić-Miočević je prvi splitski narodnjački načelnik (1882-1885). Ovo se smatra krajem preporodnog razdoblja u Dalmaciji.

Novembar/Studeni

• 22. 11. - U Francuskoj ratifikovan ugovor koji je Pierre Savorgnan de Brazza pre dve godine zaključio sa Illoyem I, kojim je Francuska dobila kontrolu nad desnom obalom Konga.
• 23. 11. (ili 25. 11.?) - Prva predstava na sceni Narodnog pozorišta u Somboru.
• 25. 11. - U Parizu izveden Vernov komad "Putovanje kroz nemoguće".
• 27. 11. - Panta Mihajlović dobio od kralja koncesiju za podizanje telefonskih "štacija" u Beogradu.
• 30. 11. - Francuzi anektirali M'zab u Alžiru.

Decembar/Prosinac

• 6. 12. - Poslednji tranzit Venere do 2004.
• 6. 12. - Praizvedba Millöckerove operete "Đak prosjak".
• 12. 12. - Hotel Evropa u Sarajevu.
• decembar - Rumunski Jevreji osnivaju Zikhron Ya'akov ("Jakovljev spomenik") u Palestini.
• 18. 12. (6. 12. po j.k. - Nikoljdan) - Otkriven spomenik Knezu Mihailu u Beogradu.
• 28. 12. - Ahmed ‘Urabi prognan iz Egipta na Cejlon (vratiće se 1901.).

Kroz godinu

• Nikola Tesla ove godine radi za Kontinentalnu Edisonovu kompaniju u Francuskoj, zamislio je koncept obrtnog magnetskog polja (patent prijavljen 1887).
• U BiH osim zemaljskog poglavara uveden i podređeni mu civilni adlatus.
• Kraljevina Srbija je 1882-1914. preko ministarstava poslala 853 đaka na studije u inostranstvu^[14].
• Laza Lazarević objavio pripovetku "Sve će to narod pozlatiti" a Jovan Jovanović Zmaj zbirku pesama "Đulići uveoci".
• U Srbiji izašao satirični list "Brka" koji traje do 1938.
• Hrvatsko planinarsko društvo odradilo prvo markiranje Medvednice.
• Dragutin Lerman na prvom putovanju u Kongo (1882-85).
• 1882-83 - Japanski državnik Itō Hirobumi boravi u Evropi (Berlin, Beč, London), gde proučava ustavna rešenja^[15].
• Nauka i tehnika
  • Ferdinand von Lindemann dokazao transcendentalnost broja π.
  • Jean-Martin Charcot otvorio u Salpêtrière prvu neurološku kliniku u Evropi, proučava hipnozu i histeriju.
  • Theodor Wilhelm Engelmann utvrdio vezu između boje svetlosti i fotosinteze.
  • Lucien Gaulard i John Dixon Gibbs pokušali da patentiraju električni transformator.
  • Felix Klein opisao Kleinovu bocu, neorijentabilnu površinu.
  • François-Marie Raoult izložio Raoultov zakon o naponima pare idealne mešavine.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1882.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 6. 1. - Fan S. Noli, albanski episkop i premijer († 1965)
• 18. 1. - A. A. Milne, pisac knjiga o Winnie-the-Pooh († 1956)
• 25. 1. - Virginia Woolf, engleska književnica († 1941.)
• 25. 1. - Savo Nakićenović, pravoslavni sveštenik, geograf, istoričar († 1926)
• 27. 1. - Branko Popović, slikar, likovni kritičar († 1944)
• 30. 1. - Franklin Delano Roosevelt, predsednik SAD († 1945.)

• 2. 2. - James Joyce, irski književnik († 1941.)
• 24. 2. - Ljubomir Ivanović, srpski slikar i grafičar († 1945)
• 27. 2. - Edmund Glaise-Horstenau, nacistički general i političar († 1946)

• 10. 3. - Todor Švrakić, slikar († 1931)
• 11. 3. - Dušan Šijački, novinar i književnik, predsednik Društva novinara Jug. († 1958)
• 14. 3. - Wacław Sierpiński, matematičar († 1969)
• 20. 3. - René Coty, predsednik Francuske († 1962)
• 23. 3. - Emmy Noether, matematičarka († 1935)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 7. 4. - Kurt von Schleicher, nemački general i kancelar († 1934)
• 18. 4. - Leopold Stokowski, dirigent († 1977)
• 19. 4. - Getúlio Vargas, predsednik Brazila († 1954)

• 5. 5. - Sylvia Pankhurst, sifražetkinja († 1960)
• 6. 5. - Wilhelm, nemački prestolonaslednik († 1951)
• 13. 5. - Georges Braque, francuski slikar († 1963.)
• 25. 5. - Dragutin Gavrilović, srpski major († 1945)
• 29. 5. - Svetomir Đukić, srpski general i osnivač Olimpijskog kluba († 1960)

• 15. 6. - Ion Antonescu, rumunski maršal i diktator († 1946)
• 16. 6. - Mohamed Mosadek, premijer Irana († 1967)
• 17. 6. - Igor Stravinski, ruski skladatelj († 1971.)
• 18. 6. - Georgi Dimitrov, šef vlade i Bugarske KP († 1949)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 27. 7. - Geoffrey de Havilland, pionir avijacije i proizvođač aviona († 1965)

• 11. 8. - Rodolfo Graziani, italijanski general († 1955)
• 11. 8. - Kimon Georgijev, bugarski general, premijer († 1969)
• 22. 8. - Raymonde de Laroche, prva žena s pilotskom dozvolom († 1919)

• 7. 9. - Svetislav Milosavljević - Tisa, general KVJ, vrbaski ban († 1960)
• 9. 9. - Milton Manaki, pionir filma († 1964)
• 11. 9. - Asta Nielsen, danska filmska i kazališna glumica († 1972.)
• 17. 9. - Petar Kolendić, srpski književni istoričar, akademik († 1969)
• 19. 9. - Vlada Ilić, srpski industrijalac, gradonačelnik Beograda († 1952)
• 22. 9. - Wilhelm Keitel, nemački feldmaršal († 1946)
• 24. 9. - Franjo Fancev, hrvatski književnik i povjesničar († 1943.)
• 30. 9. - Hans Geiger, fizičar († 1945)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 2. 10. - Boris Šapošnjikov, maršal SSSR († 1945)
• 5. 10. - Robert H. Goddard, pionir raketa († 1945)
• 10. 10. - Lazar Drljača, slikar († 1970)
• 14. 10. - Éamon de Valera, premijer i predsednik Irske († 1975)
• 14. 10. - Maga Magazinović, filozofkinja, plesačica († 1968)
• 20. 10. - Bela Lugosi, glumac († 1956)
• 28. 10. - Dušan Simović, general, načelnik Generalštaba, predsednik vlade († 1962)
• 30. 10. - William Halsey, Jr., američki admiral flote († 1959)
• 30. 10. - Günther von Kluge, nemački feldmaršal († 1944)

• 5. 11. - Mate Martin Bogdanović, američki industrijalac († 1944)
• 11. 11. - Gustaf VI Adolf, kralj Švedske († 1973)
• 18. 11. - Wyndham Lewis, slikar i pisac († 1957)

• 11. 12. - Max Born, fizičar, nobelovac († 1970)
• 11. 12. - Fiorello H. La Guardia, gradonačelnik Njujorka († 1947)
• 28. 12. - Arthur Eddington, astronom, fizičar, matematičar († 1944)

Kroz godinu

• Ivo Perović, primorski ban, kraljevski namesnik († 1958)
• Uroš Trojanović, pesnik, novinar († 1903)
• Abd el-Krim, marokanski lider († 1963)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1882.

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj

• 4. 1. - John William Draper, filozof, naučnik, fotograf (* 1811)
• 7. 1. - Ignacy Łukasiewicz, pionir naftne industrije (* 1822)
• 11. 1. - Theodor Schwann, fiziolog (* 1810)
• 13. 1. - Juraj Dobrila, biskup tršćansko-koparski (* 1812)
• 15. 1. - Ilarion II Roganović, mitropolit crnogorski (* 1828)

• 24. 2. - Sima Andrejević-Igumanov, trgovac, dobrotvor (* 1804)

• 24. 3. - Henry Wadsworth Longfellow, američki pjesnik (* 1807.)

• 3. 4. - Jesse James, američki odmetnik (* 1847)
• 9. 4. - Dante Gabriel Rossetti, engleski slikar i pjesnik (* 1828.)
• 14. 4. - Henri Giffard, balonista, pionir avijacije (* 1825)
• 19. 4. - Charles Darwin, britanski znanstvenik (* 1809.)
• 27. 4. - Ralph Waldo Emerson, američki filozof, esejist i pjesnik (* 1803.)
• 27. 4. - Josip Schlosser, liječnik, botanist (* 1808)

• 2. 6. - Giuseppe Garibaldi, talijanski revolucionar i borac za jedinstvo i slobodu Italije (* 1807.)
• 7. 6. - Konstantin Peičić, lekar i književnik (*1802)
• 30. 6. - Medo Pucić, književnik, naučnik (* 1821)
• 30. 6. - Charles J. Guiteau, ubica predsednik Garfielda (* 1841)

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac

• 7. 7. - Mihail Skobeljev, ruski general (* 1843)
• 16. 7. - Mary Todd Lincoln, bivša prva dama SAD (* 1818)
• 28. 7. - Atanasije Nikolić, prvi rektor Liceja u KG/BG (* 1803)

• 25. 8. - Vuk Vrčević, sakupljač narodnih umotvorina (* 1811)

• 14. 9. - Georges Leclanché, elektroinženjer (* 183?)
• 22. 9. - Katarina Ivanović, prva žena slikar i akademik u Srbiji (* 1811)
• 23. 9. - Friedrich Wöhler, hemičar (* 1800)

• 13. 10. - Arthur de Gobineau, pionir teorije rasizma (* 1816)
• 17. 10. - Josip Maroičić, austrougarski general (* 1812)

• 17. 11. - Đura Daničić, filolog-vukovac (* 1825)
• 19. 11. - Ranko Alimpić, srpski general (* 1826)
• 20. 11. - Henry Draper, pionir astrofotografije (* 1837)
• 26. 11. - Otto Theodor von Manteuffel, bivši pruski premijer (* 1805)

• 6. 12. - Louis Blanc, francuski socijalista (* 1811)
• 6. 12. - Anthony Trollope, književnik (* 1815)
• 20. 12. - Guglielmo Oberdan, talijanski iredentist, atentator (* 1858)
• 31. 12. - Léon Gambetta, bivši francuski premijer (* 1838)

Kroz godinu

• Ida Branovački (20. 5.) i Đena Branovački (11. 8.), dobrotvori (* 1853. odn. 1841)
• Jovan Kosovljanin, vlasnik Jagodinske pivare (* 1818)
• Andrija Opica Palmović, svećenik i pjesnik (* 1847)

Reference

V. također

• Bejzbol 1882

1882 na Wikimedijinoj ostavi