Godina 1990 (MCMXC) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak (link pokazuje kalendar).

Godina prvih višestranačkih izbora u Jugoslaviji od 1945. i početak institucionalnog razilaska njenih naroda i republika.

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Početak programa reformi saveznog premijera Ante Markovića - denominirana je jugoslavenska valuta - dinar tako da je 10.000 dinara postalo 1 novi dinar, a građani su prvi puta nakon drugog svjetskog rata mogli slobodno kupovati stranu valutu u bankama, po kursu 7 dinara za marku. Omogućene strane investicije, cene i plate zamrznute na šest meseci, ali i predviđeno zatvaranje nerentabilnih firmi.
• 1. 1. - "Antin dinar" startuje novčanicama od 50 i 200 dinara ("spomenici", → galerija pod 1990. u temama).
• 1. 1. - Novi Zakon o unutrašnjim poslovima u SR Hrvatskoj: općinski SUP-ovi postaju stanice javne sigurnosti u okviru 17 većih SUP-ova.
• 1. 1. - U Poljskoj startuje Balcerowiczev plan, šok terapija za tranziciju iz planske socijalističke u tržišnu kapitalističku ekonomiju (znatan pad BDP 1990-91, zatim oporavak); zemlja se istog dana povlači iz Varšavskog pakta.
• 1. 1. - Prva epizoda Mr. Bean-a.
• 3. 1. - Američka invazija na Panamu: Manuel Noriega se predao američkoj vojsci.
• 4. 1. - Sukkurska železnička nesreća: putnički voz udario u teretni kod sela Sangi u Pakistanu, 307 mrtvih.
• 6. 1. - U Novoj Pazovi održana osnivačka skupština Srpske narodne obnove, nastale iz Društva Svetog Save - zalažu se za Kralja, Dražu i maksimalističke granice.
• 7. 1. - SFRJ: televizija prenosi pravoslavnu božićnu liturgiju.
• 7. 1. - Krivi toranj u Pizi je prvi put posle 800 godina svog postojanja zatvoren za turiste radi restauracije.
• 8. 1. - Privremena rumunska vlada daje pravo svim građanima da poseduju pasoš i da slobodno putuju u četiri susedne zemlje.
• 12 - 19. 1. - Pogrom u Bakuu, u kontekstu rata za Nagorno-Karabah: progon i proterivanje Jermena iz glavnog azerbejdžanskog grada.
• 15. 1. - Demonstranti upadaju u sedište rasformiranog Štazija kako bi sprečili uništavanje dokumenata.
• 16. 1. - Vođstvo SK Slovenije zahteva da se SKJ transformiše u labavu koaliciju republičkih partija.
• 19. 1. - "Borba": admiral Petar Šimić, lider SKJ u armiji, izjavljuje da se armija neće povući od ideje komunizma, ali će poštovati volju većine na kongresu.
• 20. 1. - "Crni januar" u Bakuu, Azerbejdžanska SSR - sovjetska vojska ulazi u grad, poginulo preko 100 civila.
• 20. 1. - Počinju sukobi između indijske vojske i separatista u Kašmiru.
• 20 - 22. 1. - Četrnaesti kongres SKJ, vanredni i poslednji - glavna tema uvođenje pluralizma u Jugoslaviji.
• 20. 1. - Neki slovenački delegati na XIV kongresu zahtevali da se odmah usvoji Deklaracija o podršci multipartizmu i slobodnim izborima, ali tvrda linija izglasala da se prvo prodiskutuje u komitetu.
• 21. 1. - Burna rasprava na kongresu SKJ: SK Slovenije, koji je pod pritiskom dolazećih višestranačkih izbora u aprilu, preti da će napustiti kongres ako ne budu izglasani liberalni predlozi.

• 22/23. 1. - Raspad SFRJ: XIV kongres SKJ izglasao ukidanje političkog monopola Partije i podršku višepartijskom sistemu; pošto neki drugi predlozi nisu izglasani (saradnja sa Evropom, ljudska prava, federalni sistem), delegacija SK Slovenije iza ponoći odlučila napustiti kongres; nekoliko sati kasnije slijedit će je delegacija SK Hrvatske - de facto se raspada Savez komunista Jugoslavije.
• 23. 1. - Osnivački kongres Srpskog slobodarskog pokreta u Batajnici, danas se smatra Prvim otadžbinskim kongresom Srpske radikalne stranke.
• 23. 1. - Manje okupljanje Albanaca u Prištini.
• 24. 1. - 2. 2. - Demonstracijama 40.000 studenata u Prištini počinju nemiri na Kosovu - traži se ukidanje vanrednog stanja, prekid sudskog procesa Azemu Vlasiju i slobodni izbori; dolazi do oružanih sukoba sa žrtvama (naročito u Podujevu).
• 26. 1. - Barikade i pucnjava na miliciju u Peći i Titovoj Mitrovici, protesti i u Podujevu, Suvoj Reci, Vučitrnu.
• 26. 1. - Pušten i treći agregat HE Višegrad (ukupna snaga 315 MW).
• 26. 1. - Oluja na Burnsov dan ubila oko 100 ljudi u severozapadnoj Evropi.
• 27. 1. - Tanjug: 4 mrtvih u Orahovcu, jedan u Peći, demonstracije i u Suvoj Reci i Gnjilanu.
• 27. 1. - U Zagrebu demonstrira 10.000 studenata zbog inflacije i opadanja životnog standarda (NYT).
• 31. 1. - Studenti Beogradskog univerziteta od ponoći pred Skupštinom SFRJ okupljeni pod parolama »Ne damo Kosovo!«, »Idemo na Kosovo!«, »Hoćemo oružje!«, traže ostavke saveznih vlasti. Još pet poginulih na Kosovu (Orahovac, Podujevo, Lipljan i dr.). I u Crnoj Gori demonstracije za povratak reda u pokrajini.
• 31. 1. - Savezno predsedništvo naredilo "specijalne mere", kako bi okončalo nasilje na Kosovu.
• 31. 1. - U Moskvi je otvoren američki restoran „brze hrane“ „Mekdonalds“.
• januar - Inflacija u SFRJ 41,5% (pad sa preko 2000 u decembru).

Februar/Veljača

• 1. 2. - Demonstrativni izlazak tenkova JNA na ulice u nekoliko kosovskih gradova (do sada oko 30 poginulih u neredima), sutradan poslato još 2.000 srpskih milicionera.
• 2. 2. - U obraćanju parlamentu, južnoafrički predsednik F. W. de Klerk najavljuje radikalne reforme za okončanje apartheida.
• 3. 2. - U Beogradu osnovana/obnovljena Demokratska stranka, prvi predsednik Dragoljub Mićunović.
• 4. 2. - Konferencija SK Slovenije: odvaja se od SKJ, menja ime u Stranka socijaldemokratske obnove (ZKS-SDP), ne traže otcepljenje već konfederaciju. Istog dana povučeno 50 slovenačkih pripadnika Združenog odreda milicije saveznog SUP-a na Kosovu.
• 4. 2. - Miting Srba u Karlovcu.
• 5. 2. - Predsednik predsedništva Srbije Slobodan Milošević optužuje Sloveniju i Hrvatsku za "podršku teroru" na Kosovu, kaže da bi stotine hiljada Srba mogle krenuti na Kosovo.
• 5. 2. - U Republičkom sekretarijatu za pravosuđe SRH registrirano osam stranaka - obnova višestranačja u Hrvatskoj.

• 7. 2. - Savezni predsednik Janez Drnovšek najavljuje pojačanje prisustva vojske na Kosovu, kao i razvojni program.
• 10. 2. - U Zagrebu obnovljen rad srpskog kulturnog društva »Prosvjeta«.
• 11. 2. - U Južnoj Africi bjelačka vlada posle 27 godina pušta Nelsona Mandelu iz zatvora, označivši simbolički početak kraja režima apartheida; ranije tijekom mjeseca dozvoljen rad Afričkog nacionalnog kongresa.
• 11. 2. - Mike Tyson neočekivano izgubio od Bustera Douglasa u Tokiju.
• 13. 2. - SSSR, SAD, Velika Britanija, Francuska i dve nemačke države su objavili plan o ujedinjenju Nemačke.
• 14. 2. - Sabor SR Hrvatske usvojio Amandmane LIV do LXIlI na Ustav, kojima je ozakonjen višestranački sistem^[1].
• 14. 2. - Voyager 1 snimio "Obiteljski portret" planeta Sunčevog sustava, među kojima je i Blijeda plava točka - Zemlja sa 6,7 milijardi kilometara.
• 17. 2. - U Kninu osnovana Srpska demokratska stranka, na čelu Jovan Rašković.
• 19. 2. - Kosovski Albanci opet pojačavaju proteste, traže ostavku pokrajinskog rukovodstva; đaci bojkotuju nastavu, zatvorene mnoge radnje. Kosovski Srbi traže zaštitu.

• 20. 2. - Predsedništvo SFRJ dalo naređenje JNA da uguši nemire na Kosovu. Stotine Srba u ostatku Srbije se upisuje u dobrovoljce za zaštitu Srba na Kosovu^[2].
• 20. 2. - Veliki miting u Skoplju na kome se traži kraj "etnocida" Makedonaca u Bugarskoj - jugoslovenske i bugarske vlasti se raspravljaju o njihovom tretmanu i postojanju^[3].
• 21. 2. - Ponovo uveden policijski čas na Kosovu, eksplozija u zgradi pošte u Peći.
• 21. 2. - U Parizu prikazan film Nikita.
• 22. 2. - Izvršno veće Slovenije donosi protivmere privrednoj blokadi Srbije. Usled srpske blokade od decembra, Slovenija je uskratila 15% uplate u savezni budžet.
• 24. 2. - U Litvanskoj SSR se održavaju prvi višestranački izbori u SSSR: 91 od 135 mandata dobijaju kandidati podržani od Sąjūdisa, pokreta za nezavisnost.
• 24 - 25. 2. - Prvi opći sabor HDZ-a ("NDH nije bila samo puka kvislinška tvorba...").
• 25. 2. - U Briselu ubijen kosovski aktivista Enver Hadri.
• 26. 2. - Ponovo otvorena Beogradska berza ("Jugoslovensko tržište kapitala").
• 26. 2. - Nikaragva: Violeta Chamorro neočekivano pobedila predsednika Daniela Ortegu (položaj preuzima 25. 4., ostaje do 1997, Ortega se vraća 2007).
• 28. 2. - 10. 3. - Svetsko prvenstvo u rukometu održano u Čehoslovačkoj: Švedska 1, Jugoslavija 4.
• februar - Inflacija u SFRJ 8,4%.

Mart/Ožujak

• 1. 3. - Izdate novčanice od 100 dinara (djevojka sa maramom) i 500 dinara (odrastao mladić).
• 2. 3. - Prikazan film "Lov na Crveni oktobar".
• 4. 3. - Na Petrovoj Gori održan miting Srba iz Hrvatske na kojem se pretilo hrvatskom rukovodstvu.
• 6. 3. - Poslednji zvanični let Lockheed SR-71 Blackbird, preletela preko SAD za 1 sat i osam minuta.
• 8. 3. - Odlukom Skupštine Slovenije izbrisan pridev »socijalistička« iz naziva ove republike.
• 8. 3. - U Beogradu izlazi prvi broj enigmatskog lista "Huper" (do decembra 2008.).
• 9. 3. - Mongolska demokratska revolucija: generalni sekretar CK Mongolske narodne partije Džambin Batmenh daje ostavku zajedno sa politbiroom - izbori u julu.
• 10. 3. - Haićanski predsednik Prosper Avril napušta zemlju pod pritiskom demonstracija, privremeni predsednici su general Hérard Abraham, zatim vrhovna sutkinja Ertha Pascal-Trouillot (do 1991).
• 11. 3. - Litvanski parlament donosi Akt o obnovi države Litvanije. Moskva ovo ocenjuje nelegalnim, Litvanija krajem juna suspenduje odluku.
• 11. 3. - Ukinut policijski čas na Kosovu.
• 12. 3. - Sovjetski vojnici započinju povlačenje iz Mađarske.
• 12. 3. - Zakletvu položio Patricio Aylwin, prvi demokratski izabrani predsednik Čilea od 1970.
• 14. 3. - Osnivački sabor Srpskog pokreta obnove - ujedinjeni Srpski slobodarski pokret Vojislava Šešelja i frakcija SNO Vuka Draškovića (njih dvojica se razilaze posle par meseci).
• 15. 3. - Mihail Gorbačov izabran na novostvoreni položaj Predsednika Sovjetskog Saveza, nakon izmene ustava u smeru jakog predsednika; KPSS gubi monopol na vlast.
• 15. 3. - Fernando Collor de Mello postao predsednik Brazila, prvi demokratski izabran od 1961; odmah pokreće plan za suzbijanje inflacije, prozvan Plano Collor (predsednik do 1992).
• 16. 3. - Sporazum Jugoslavije sa MMF: 18-mesečni stand-by kredit vrednosti do 600 miliona dolara za podršku restrukturaciji.
• 18. 3. - Predizborni skup HDZ u Benkovcu, navodni pokušaj atentata na Tuđmana.
• 18. 3. - Prvi i poslednji slobodni izbori u DDR - 48% poslanika dobila Alijansa za Nemačku, na čelu sa istočnim ogrankom CDU, Lothar de Maizière novi premijer od aprila do ujedinjenja u oktobru.
• 18. 3. - Iz bostonskog muzeja Isabella Stewart Gardner ukradene umjetnine vrijedne 500 miliona dolara.
• 20. 3. - "Crni mart": etnički sukobi između Rumuna i Mađara u Târgu Mureșu, šestoro mrtvih.
• 21. 3. -  Namibija nezavisna od južnoafričke vlasti. Prvi predsednik je lider SWAPO-a Sam Nujoma (do 2005).
• 22. 3. - Afera oko navodnog trovanja albanske dece na Kosovu, slede nove albanske demonstracije i napadi na Srbe (međunarodni panel lekara nije našao dokaze otrova ni epidemije, pominje se "masovna histerija").
• 22. 3. - U Briselu ubijen Gerald Bull, kanadsko-američki inženjer dugometne artiljerije koji je radio za Sadama Huseina.
• 23. 3. - Prikazan film Pretty Woman.
• 24. 3. - JNA opet na kosovskim ulicama, Srbija preuzima direktnu kontrolu nad tamošnjom milicijom.
• 24. 3. - Islam Karimov predsednik Uzbečke SSR (od 1991. nezavisnog Uzbekistana, do smrti 2016).
• 25. 3. - Požar u nelicenciranom njujorškom klubu Happy Land, 87 mrtvih.
• 25. 3. i 8. 4. - Prvi demokratski izbori u Mađarskoj od 1948 - pobeđuje konzervativni Demokratski forum, bivši komunisti četvrti.
• 26. 3. - Na sastanku "koordinacije" (najviši srpski rukovodioci) ocenjeno da proces raspada Jugoslavije izgleda nezaustavljivo, da je konfederacija neprihvatljiva, te da se Bosna i Hercegovina ne može održati kao država.
• 26. 3. - 62. dodjela Oscara: najbolji film je Driving Miss Daisy, ukupno četiri nagrade od devet nominacija; najbolji strani film je Cinema Paradiso.
• 28. 3. - Studio B pokrenuo TV kanal, ali vlasti ga ubrzo zabranjuju.
• 28. 3. - Prikazan film Cyrano de Bergerac.
• 29. 3. - Otvorena Ljubljanska borza.
• 30. 3. - Plenarna sednica CK SKJ nema kvorum za zasedanje (nisu došli Slovenci, ni većina iz Hrvatske i Makedonije, Bosanci napustili sastanak).
• 30. 3. - Premijera igranog filma o Nindžama kornjačama, u produkciji New Line Cinema, koji je postao najkomercijalniji nezavisno producirani film do tada sa zaradom od preko 100 milijuna $ u američkim kinima.
• 30. 3. - Nakon prvih slobodnih izbora 18. 3., Estonska SSR proglašava sovjetsku vlast nelegalnom od 1940.
• 31. 3. - Preduzeće Lipa Holding u Sloveniji izdalo novu "valutu", lipu - neka preduzeća je primaju kao pomoćno platno sredstvo.
• 31. 3. - "Druga bitka kod Trafalgara" - masovne demonstracije u Londonu protiv Komunalnog poreza (prozvanog poll-tax - "glavarina") pretvorile se u nerede sa stotinama povređenih.

April/Travanj

• april - ? U Beogradu, u blizini 30-tak osnovnih škola, postavljeni ležeći policajci.
• 1. 4. - U Engleskoj i Velsu uveden nepopularni Komunalni porez.
• 3. 4. - Pripadnici Združenog odreda milicije iz Hrvatske u sastavu SSUP-a povlače se sa Kosova.
• 3. 4. - Bugarska komunistička partija menja ime u Bugarska socijalistička partija.
• 6. 4. - Obaveza za istočne Evropljane, van poslovnog putovanja ili paket aranžmana, da kupe dinara u vrednosti $200 na ulazu u Jugoslaviju.
• 7. 4. - Požar na feribotu MS Scandinavian Star između Norveške i Danske, 159 mrtvih.
• 8. 4. (Cvjetnica) - Veliki predizborni miting HDZ u Zagrebu.

• 8. 4. - Prva epizoda Twin Peaks na ABC (30 epizoda u dve sezone, film Twin Peaks: Fire Walk with Me 1992 i sezona od 18 epizoda 2017).
• 8. 4. - Treći izbori u Grčkoj za 10 meseci, ponovo pobeđuje Nova Demokracija, Konstantinos Micotakis konačno može formirati vladu (do 1993).
• 8. 4. - Nepalski kralj Birendra ukida, nakon nereda, zabranu političkih partija.
• 8, 12 i 22. 4. - Prvi demokratski izbori u Sloveniji - pobeda koalicije DEMOS (54% glasova) na parlamentarnim i Milana Kučana na predsedničkim izborima (DEMOS se zalaže za suverenitet i ekonomsku nezavisnost).

Izbori za Sabor SRH		Izbori za Vijeća općina

• 13. 4. - Sovjetska vlada priznala krivicu za Katinjski masakr.
• 14. 4. - Gorbačov uvodi blokadu goriva i druge robe Litvaniji - ovi su ranije prekinuli dostavu goriva sovjetskim jedinicama.
• april - Turisti traže gljivu smrčak u okolini sela Preljubovići na Romaniji zbog navodnih afrodizijačkih svojstava^[4].
• 16. 4. - Republički SUP Srbije preuzima sve poslove javne i državne bezbednosti na Kosovu.
• 18. 4. - Predsedništvo SFRJ ukinulo vanredno stanje na Kosovu, uvedeno u februaru 1989, i amnestiralo 108 političkih zatvorenika.
• 22. 4. i 6 - 7. 5. - Izbori u Hrvatskoj za tri vijeća Sabora: ubjedljiva pobeda HDZ-a - sa 42% glasova dobivaju 205 (58%) zastupnika; stranka se zalaže za konfederaciju nezavisnih država i uklanjanje Srba sa utjecajnih položaja (pominje se i referendum o granicama BiH u slučaju raspada SFRJ^[5]).
• 24. 4. - Azem Vlasi oslobođen optužbi za izazivanje štrajkova i protesta prethodne godine, oslobođeno i ostalih 14 lica kojima je suđeno zajedno s njim (bio uhapšen u martu 1989).
• 24. 4. - Nursultan Nazarbajev predsednik Kazaške SSR (od 1991. nezavisnog Kazahstana).

• 24. 4. - Spejs šatlom "Diskaveri" lansiran Svemirski teleskop Hubble - glavno ogledalo loše polirano, što će biti korigovano u misiji 1993.
• 25. 4. - Socijaldemokratski kandidat za nemačkog kancelara Oskar Lafontaine teško povređen u napadu poremećene žene nakon predizbornog skupa.
• 26. 4. - 27. 6. - JNA razoružava TO Slovenije i Hrvatske.
• 28. 4. - Dublinski samit EZ: posvećenost političkoj uniji, Istočna Nemačka će biti uključena u EZ, bliskije veze sa istočnim zemljama.
• april - Sastanak predstavnika zemalja "Pentagonale" (Italija, Jugoslavija, Mađarska, Čehoslovačka, Poljska) u Bratislavi (i opet u Veneciji u julu).

Maj/Svibanj

• 4. 5. - Poslednji put sirena u 15:05, na godišnjicu Titove smrti, demonstracije u Beogradu.
• 4. 5. - Latvijska SSR objavila nelegalnim priključenje SSSR-u 1940. (najava nezavisnosti), promenjeno ime u Republika Latvija.
• 5. 5. - Pjesma Eurovizije 1990. u Zagrebu - pobjeđuje Toto Cutugno (Insieme: 1992), Tajči je sedma.
• 8. 5. - Građani Albanije dobili pravo na pasoš i religiozna uverenja; zemlju je 11-13. 5. posetio generalni sekretar UN.
• 13. 5. - Maksimir: Na fudbalskoj utakmici u Zagrebu, između beogradske Crvene zvezde i zagrebačkog Dinama došlo do velikog sukoba navijača dva kluba - povređeno 79 policajaca i 59 gledalaca.

• 15. 5. - Rotacija u Predsedništvu SFRJ, na čelo dolazi Borisav Jović (predstavnik uže Srbije).
• 16. 5. - Lojze Peterle iz DEMOS-a postaje prvi demokratski premijer Slovenije. Zalaže se za konfederalni sistem u Jugoslaviji, u protivnom nezavisnost Slovenije.
• 17. 5. - Oduzimanje oružja Teritorijalnim odbranama u Sloveniji i Hrvatskoj (i BiH?).
• 17. 5. - Svetska zdravstvena organizacija zvanično skinula homoseksualnost sa spiska mentalnih oboljenja (Dan borbe protiv homofobije).
• 18. 5. - Posle napada na člana SDS u Benkovcu, Miroslava Mlinara, ova stranka odlučila da povuče svojih pet zastupnika iz Sabora.
• 18. 5. - Sporazum o monetarnoj uniji Istočne i Zapadne Nemačke od 1. 7. - prvi korak ka ujedinjenju.
• 19. 5. - Makedonski demonstranti blokirali granične prelaze prema Grčkoj, tražeći prava za svoje tamošnje sunarodnike, makedonska skupština kritikuje saveznu vladu zbog "neefikasnosti u rešavanju otvorenih pitanja sa Grčkom".
• 20. 5. - Predsednički i parlamentarni izbori u Rumuniji, ubedljiva pobeda Jona Ilijeskua i Fronta nacionalnog spasa.
• 20. 5. - Monika Seleš pobedila Štefi Graf u finalu German Opena.
• 22. 5. -  Jemen: ujedinjenje Sjevernog i Južnog Jemena.
• 22. 5. - Izdat Windows 3.0, prva verzija u široj upotrebi.
• 25. 5. - Ante Marković najavio osnivanje partije.
• 26. 5. - U Sarajevu osnovana Stranka demokratske akcije.
• 26. 5. - Plenarni sastanak SKJ se razišao posle tri sata, nisu došli delegati iz Slovenije, Hrvatske i Makedonije - određen 29. septembar za nastavak^[6].
• 27. 5. - Prvi demokratski izbori u Burmi od 1960, pobeđuje Nacionalna liga za demokratiju Aung San Suu Kyi ali vojna hunta poništava rezultate (sledeći izbori 2010).

• 28. 5. - Borisav Jović ispred Predsedništva SFRJ predstavio plan od 13 tačaka, "hitne mere za zaštitu teritorijalnog i političkog integriteta zemlje".
• 29. 5. - Boris Jeljcin dolazi na čelo Vrhovnog sovjeta Ruske SFSR.
• 29. 5. - Kongresmen Tom Lantos i bivši kongresmen Joe DioGuardi posetili Đakovicu, Lantos podržava Kosovo republiku - zatim posećuju Albaniju kao prvi američki zvaničnici u toj zemlji.
• 29. 5. - Potpisan sporazum o osnivanju Evropske banke za obnovu i razvoj.
• 30. 5. - Konstituiran Sabor u Hrvatskoj, vlast preuzima Hrvatska demokratska zajednica. Franjo Tuđman izabran za predsjednika Predsjedništva SR Hrvatske, Stjepan Mesić za premijera, Žarko Domljan za predsjednika Sabora. Od 1991. do 2001. taj dan se službeno obilježavao kao praznik - Dan državnosti. Tuđman se zalaže za suverenu hrvatsku državu u konfederaciji jugoslovenskih republika.
• 30. 5. - Evropska zajednica želi bliže veze sa Jugoslavijom, predlaže 1,08 milijardi dolara zajmova za pet godina, dve trećine za saobraćaj^[7].
• 30. 5. - Jak zemljotres u Rumuniji, osetio se i susednim zemljama.
• 30. 5. - U Vašingtonu počinje samit Buš-Gorbačov.
• 31. 5. - Upadom nacionalista prekinuta predstava "Sveti Sava" u JDP.

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - Blokirani prelazi na grčko-jugoslovenskoj granici - protest Makedonaca na tretman od strane grčkih vlasti (još veća blokada 16. 6.).
• 1. 6. - Izdata novčanica od 50 dinara (dječak).
• 1. 6. - SAD i SSSR potpisuju ugovor o prestanku proizvodnje hemijskog oružja i uništenju zaliha.
• 1. 6. - Prikazan film Total Recall.
• 1 - 3. 6. - U Kuala Lumpuru održan prvi samit Grupe 15 zemalja u razvoju, među kojima je i Jugoslavija.
• 3. 6. - Prijateljska utakmica Jugoslavija-Nizozemska u Zagrebu - izviždana himna "Hej Slaveni".
• 4. 6. - Neredi u gradu Oš, u Kirgiskoj SSR, između Kirgiza i Uzbeka.
• 7. 6. - Mitropolit lenjingradski izabran za patrijarha moskovskog Aleksija II (do 2008).
• 8. 6. - Novi hrvatski delegati u Veću republika i pokrajina Savezne skupštine, među kojima i osam iz HDZ, čime skupština prvi put od 1945. postaje višestranačka (Slovenija zadržala stare delegate)^[8].
• 8 - 9. 6. - Prvi slobodni izbori u Čehoslovačkoj od 1946, relativnu većinu osvaja Građanski forum.
• 8. 6. - 8. 7. - Svetsko prvenstvo u fudbalu 1990. se održava u Italiji; Zapadna Nemačka osvaja treću titulu.
• 9. 6. - Monika Seleš (16) osvojila Roland Garros (French Open) pobedom nad Steffi Graf - prva Monikina Grand Slam titula. Goran Ivanišević na istom turniru iznenadio eliminisavši Borisa Bekera.
• 10. 6. - Tuča zapadnonemačkih i jugoslovenskih navijača u Milanu.
• 10. 6. - British Airways Flight 5390: nakon što je otpao prozorski panel u kokpitu, pilot zamalo isisan iz aviona.
• 10. 6. i 17. 6. - Višestranački izbori u Bugarskoj, relativna većina za Bugarsku socijalističku partiju, bivše komuniste.
• 11. 6. - Šrilankanski građanski rat: Tamilski tigrovi masakrirali najmanje 600 nenaoružanih policajaca.
• 12. 6. - Deklaracija o državnom suverenitetu Ruske Federacije (kasnije Dan Rusije).
• 12. 6. - Lokalni izbori u Alžiru, prvi demokratski od 1962: većinu opština i provincija osvaja Front islamskog spasa.
• 13. 6. - Prvi protestni miting opozicije u Beogradu - traži se zakazivanje višestranačkih izbora i da novi ustav donese nova skupština. Intervencija policije u Takovskoj ulici, ispred zgrade Televizije, lakše povređeni Dragoljub Mićunović i Borislav Pekić i još nekoliko desetina okupljenih, zbog čega se prekida učešće u okruglom stolu i traži ostavka ministra Radmila Bogdanovića (protestni miting 27. juna).
• 14. 6. - Mineriada: rudari u Bukureštu rasturili šatorsko naselje protestujućih studenata i demolirali redakcije nekih listova i središta opozicionih stranaka. Evropska zajednica kaže da će Rumuniji biti uskraćena pomoć.
• jun - Vojislav Šešelj se razišao sa SPO, osniva Srpski četnički pokret.
• jun - Nemačka daje zajam od pet milijardi maraka Sovjetskom Savezu.^[9]
• jun? - Prvak Jugoslavije u fudbalu Crvena zvezda, u kup UEFA idu Dinamo i Partizan.
• jun - J. K. Rowling počinje pisati Harry Potter and the Philosopher's Stone (objavljen 1997).
• jun? - Predrag J. Marković pobednik "Kviskoteke"^[10].
• 19. 6. - Šengenski sporazum iz 1985. dopunjen Šengenskom konvencijom: ukidanje unutrašnjih kontrola na granici i politika zajedničkih viza - Šengenski prostor ustanovljen 1995.
• 21. 6. - Seljaci nakratko blokirali autoputeve kod Beograda, traže 26 centi za kilogram pšenice, umesto 17 koliko je odredila savezna vlada (na čikaškoj berzi je 15)^[11].
• 21. 6. - Svetska banka objavila 292 miliona dolara zajmova za modernizaciju i održavanje puteva u SFRJ.
• 21. 6. - Mandžil-rudbarski zemljotres na severozapadu Irana, procenjeno 35.000–50.000 žrtava.
• 21. 6. - Simultana deklaracija dva nemačka parlamenta priznaje granicu sa Poljskom.
• 22. i 29. 6. - Prvi višestranački izbori ikad u Mongoliji, pobeđuje vladajuća Mongolska narodna revolucionarna partija.
• 23. 6. - Moldavska SSR proglasila suverenost.
• 24. 6. - Zaređene prve anglikanske sveštenice u UK.
• 25. 6. - Slobodan Milošević se obraća skupštini: raspisan referendum o redosledu izbora i donošenja ustava; zalaže se za federaciju i jaču centralnu vladu; u slučaju konfederacije, granice republika moraju biti promenjene^[12].
• 25. 6. - Slovenija najavljuje novi ustav kao "suverene države" a ne "federalne jedinice", izjavljuje predsednik Kučan.
• 26. 6. - Vlasti Srbije zatvorile Skupštinu Kosova.
• 26. 6. - Mađarski parlament glasao za povlačenje iz Varšavskog pakta do kraja 1991.
• 27. 6. - Osnivanje zajednice općina Sjeverne Dalmacije i Like (Knin, Obrovac, Benkovac, Donji Lapac, Gračac, Titova Korenica).
• 28. 6. - Televizija Politika počinje s emitovanjem u Beogradu, prva televizija van RTV Beograd.
• 29. 6. - Po odluci Sabora, Radiotelevizija Zagreb postaje Hrvatska radiotelevizija.
• 29. 6. - Ante Marković u obraćanju skupštini predlaže privatizaciju državne industrije i poziva na bržu političku reformu.
• 29. 6. - Otkrivena jama Jazovka u Žumberku, sa ostacima žrtava iz 1945.
• 30. 6. - Četvrtfinale Svetskog prvenstva: Jugoslavija izgubila 3:2 na penale od Argentine, kasnijih vicešampiona.
• 30. 6. - Litvanija je, pod pritiskom Moskve i Vašingtona, suspendovala odluku o nezavisnosti na šest meseci.
• 30. 6. - 7. 7. - 37. Pulski filmski festival, posljednji jugoslavenski: Velika zlatna arena za film "Gluvi barut"^[13].

Jul/Juli/Srpanj

• 1. 7. - Ujedinjenje Njemačke: stupa na snagu monetarna unija i integracija gospodarstava dvije Njemačke, napuštena unutarnja njemačka granica (danas dio Europskog zelenog pojasa).
• 1 - 2. 7. - Referendum u Srbiji: prvo doneti novi ustav pa onda održati višestranačke izbore.
• 2. 7. - Skupština Slovenije usvojila Deklaraciju o punoj suverenosti Republike Slovenije (prvenstvo republičkog ustava i zakona nad saveznim).
• 2. 7. - Albanski delegati Skupštine SAP Kosova ispred zgrade skupštine doneli Ustavnu deklaraciju kojom su Kosovo proglasili republikom u sastavu Jugoslavije.
• 2. 7. - Hiljade Albanaca upale u zapadne ambasade u Tirani, u avgustu pušteni u Italiju.
• 2. 7. - Stampedo u pešačkom tunelu kod Mecce, 1.426 poginulih.
• 2 - 13. 7. - XXVIII kongres KPSS - poslednji. Boris Jeljcin napustio partiju nakon što nisu prihvaćeni njegovi liberalni predlozi.
• 3. 7. - Pismo kninske milicije saveznom sekretaru Gračaninu: ne žele nove oznake ni naziv "redarstvo". Ministar Boljkovac dolazi u posjetu dva dana kasnije, dočekan mitingom.^[14]
• 4. 7. - Jovan Rašković na mitingu u Drvaru (prva upotreba pozdrava sa tri prsta ? ).
• 4. 7. - Grupa 24 bogate zemlje će proširiti pomoć istočnoj Evropi, uz Poljsku i Mađarsku, dobiće je i Istočna Nemačka, Čehoslovačka, Jugoslavija i Bugarska^[15].
• 5. 7. - Skupština SR Srbije raspušta Skupštinu i Izvršno veće SAP Kosova, smenjeni urednici i direktori novina i RTV stanica na albanskom (faktički kraj autonomije). Albanci stupaju u masovni štrajk 9. 7..
• 6. 7. - Telohranitelji somalskog predsednika Siada Barrea ubili 65 demonstranata tokom fudbalskog meča.
• 6. 7. - Bugarski predsednik Petar Mladenov podneo ostavku.
• 8. 7. - Zapadna Njemačka pobjedom od 1-0 nad Argentinom osvojila Svjetsko nogometno prvenstvo.
• 8. 7. - Misa i ceremonija pomirenja u Kočevskom Rogu, u Sloveniji.
• 11. 7. - Mirni protesti u Prištini, Predsedništvo SFRJ podržalo mere Srbije na Kosovu.
• 12. 7. - U Sarajevu osnovana SDS BiH, predsednik stranke Radovan Karadžić.
• 12 - 22. 7. - Svetsko prvenstvo u košarci za žene održano u Maleziji: SAD 1, Jugoslavija 2.
• 13. 7. - Prikazan film Ghost, najunosniji ove godine.
• 14. 7. - Osnovana Liga socijaldemokrata Vojvodine.
• 15. 7. - Osnovan DSHV, prva stranka Hrvata u Vojvodini nakon uvođenja višestranačja u Vojvodini za vrijeme SFRJ.
• 15. 7. - Vuk Drašković u "Srpskoj reči": u slučaju konfederacije, Srbiji treba da pripadne ono što je unela u Kraljevinu Jugoslaviju, plus teritorije gde su Srbi bili u većini 6. aprila 1941.; bez autonomije za Kosovo.
• 14 - 16. 7. - Sastanak Gorbačov - Kohl u Moskvi i Stavropolju - Gorbačov pristaje da ujedinjena Nemačka bude u NATO, sovjetska vojska će se povući iz Nemačke za 3-4 godine, cena naknadno utvrđena na 20 milijardi maraka^[9].
• 16. 7. - Luzonski zemljotres na Filipinima, preko 1.600 mrtvih.
• 16/17. 7. - Savez komunista Srbije i Socijalistički savez radnog naroda Srbije se u ujedinjuju u Socijalističku partiju Srbije na čelu sa Slobodanom Miloševićem (vladajuća partija do 2000/01).
• 21. 7. - Održan koncert The Wall – Live in Berlin.

• 25. 7. - Hrvatski Sabor usvaja Amandmane LXIV. do LXXV. na Ustav SR Hrvatske. Briše se "Socijalistička" iz naziva, mjenjaju se državni simboli (»šahovnica«) i nazivi dužnosnika^[16].
• 25. 7. - U Srbu održan sabor Srba, "ustanak bez oružja", na kojem je usvojena Deklaracija o suverenosti i autonomiji srpskog naroda i osnovano Srpsko nacionalno vijeće kao organ Srba u Hrvatskoj; Tuđman smatra da se time želi Hrvatska pretvoriti u Kosovo i iznuditi vojna intervencija^[17].
• 25. 7. - Anketa naručena od savezne vlade tvrdi da 79% Jugoslovena podržava njenu politiku, 24% je za federaciju, 21% za konfederaciju i 7% za raspad zemlje^[18]. Inflacija u ovom mesecu je skočila na 2,2%^[19].
• 26. 7. - Zakon o osnutku Hrvatske izvještajne novinske agencije – HINA-e
• 27. 7. - Muslimanska grupa Jamaat al Muslimeen pokušava državni udar na Trinidad i Tobagu, stradalo najmanje 26 ljudi.
• 27. 7. - Beloruska SSR proglašava suverenost.
• 28. 7. - Alberto Fujimori postaje predsednik Perua (do 2000).
• 29. 7. - Predsednik SIV-a Ante Marković na mitingu na Kozari objavljuje osnivanje stranke, Saveza reformskih snaga Jugoslavije.
• 30. 7. - Poslanik Ian Gow je poslednji britanski političar ubijen od IRA-e.
• 31. 7. - Tjednik "Danas" objavljuje transkript tajnog razgovora Tuđman-Rašković, kompromitujući po ovog drugog - radikalniji Milan Babić preuzima prevlast u SDS od jeseni^[20].
• 31. 7. - Štrajk upozorenja jugoslovenske metalske industrije - British Steel preporučuje da se zatvori osam od 12 preduzeća te grane i otpusti 50 od 110 hiljada zaposlenih^[21].

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. - U Veneciji održan prvi sastanak Pentagonalne inicijative (Jugoslavija, Italija, Mađarska, Austrija i Čehoslovačka) - za političku i ekonomsku saradnju u cilju stabilnosti na kontinentu (od 1992. Srednjoeuropska inicijativa).
• 1. 8. - Želju Želev postaje prvi nekomunistički predsednik Bugarske (do 1997).

• 2. 8. - Prvi zalivski rat: Irak invadirao Kuvajt i ubrzo ga proglasio za 19. muhafazu (provinciju).
• 3. 8. - Hrvatsko ministarstvo pravde zabranilo održavanje referenduma o srpskoj autonomiji.
• 5. 8. - Svečano postrojavanje polaznika prvog „Tečaja za obuku policijskih službenika“, odnosno pripadnika „Prvog hrvatskog redarstvenika“ u Zagrebu.
• 6. 8. - Premijerka Pakistana Benazir Bhutto smenjena pod optužbom korupcije (vratiće se 1993-96).
• 6. 8. - Savet bezbednosti UN naređuje trgovački embargo protiv Iraka.
• 7. 8. - Afrički nacionalni kongres Nelsona Mandele odustao je, posle 29 godina, od oružane borbe protiv vlasti bele manjine u Južnoj Africi, a zauzvrat je vlada te zemlje prihvatila razgovore o okončanju sistema aparthejda.
• 7. 8. - Operacija Pustinjski štit: predsednik George H. W. Bush šalje vojsku u Saudijsku Arabiju protiv Iraka. Dolazak "nevernika" u "Zemlju dve džamije" je naljutio Osamu bin Ladena.
• 10. 8. - "Magellan" u orbiti oko Venere, misija traje do 1994.

• 12. 8. - U Skoplju je osvećen Hram Sv. Klimenta Ohridskog, saborna crkva tada nepriznate MPC.
• 12. 8. - Izbijaju sukobi između Xhosi i Zulua u Južnoj Africi, ima oko 500 stradalih.
• 13. 8. - Borisav Jović, predsednik Predsedništva SFRJ, primio delegaciju iz Knina koja ga je informisala o »ugroženosti Srba u Hrvatskoj«.
• 14. 8. - Hrvatski predsednik Tuđman upozorava opštine koje budu učestvovale u referendumu da će ostati bez finansijske pomoći.
• 14. 8. - Slovenačka vlada izjavljuje da će smanjiti broj regruta za JNA, samo 15% može služiti van republike.

• 17. 8. - Balvan revolucija otpočinje pobunom srpskog stanovništva u Kninu i okolini protiv nove hrvatske vlasti, inicirana pokušajem hrvatske policije da uzme oružje iz stanica u Benkovcu i Obrovcu (na čelu kninskih milicajaca Milan Martić). Tri helikoptera MUP RH presretnuta od strane zrakoplova JNA (danas dan zrakoplovne jedinice).
• 18. 8. - U Sarajevu osnovana HDZ BiH, v.d. predsjednika je Stjepan Kljuić.
• 19. 8. - 2. 9. - Referendum Srba u Hrvatskoj o autonomiji: široko definisano biračko pravo, 99,7% "za".
• 19. 8. - Pobedom nad SSSR na prvenstvu u Argentini, Jugoslavija po treći put postala prvak sveta u košarci; u timu prvenstva su Toni Kukoč (MVP) i Vlade Divac; Dražen Petrović je deveti strelac prvenstva. Očekuje se da će Jugoslavija vladati svetskom košarkom, ako SAD ne pusti NBA igrače u reprezentaciju^[22].
• 22. 8. - Turkmenska SSR proglasila suverenost.
• 23. 8. - Armenska SSR proglašava suverenost i mjenja ime u Republika Armenija.
• 24. 8. - Na vanrednom zasedanju hrvatskog Sabora zbog nemira u Kninskoj krajini, usvojena Rezolucija o zaštiti ustavnog poretka i o nacionalnim pravima u Hrvatskoj. Za člana Predsedništva SFRJ iz Hrvatske, umjesto Stipe Šuvara, izabran Stjepan Mesić (zauzima položaj 19. 10.).
• 26. 8. - Najveća katastrofa u jugoslovenskom rudarstvu: u jami "Dobrnja-jug" rudnika Kreka od eksplozije poginulo 180 rudara.
• 26. 8. - Demonstranti u Sofiji zapalili sedište Bugarske socijalističke partije.
• 26. 8. - 2. 9. - Evropsko prvenstvo u atletici 1990. u Splitu. Neke medalje: Dragutin Topić zlato (skok u vis), Borut Bilač bronza (skok u dalj), Snežana Pajkić zlato (1500 metara), Biljana Petrović srebro (skok u vis).
• 29. 8. - Delegacija američkih republikanskih senatora, na čelu sa Bobom Dolom stiže u Prištinu - osuda "srpske represije na Kosovu" (istog dana razbijene albanske demonstracije u gradu).
• 31. 8. - Potpisan ugovor o ujedinjenju dve Nemačke.

Septembar/Rujan

• 1. 9. - Izdata novčanica od 10 dinara (djevojčica).
• 2. 9. - Pridnjestrovlje proglašava nezavisnost od Moldove (ne priznaje ga nijedna članica UN); u novembru dolazi do prvih sukoba (→ Rat u Pridnjestrovlju).
• 3. 9. - Generalni štrajk Albanaca na Kosovu. Misija Međunarodne Helsinške federacije za ljudska prava proterana 5. septembra.
• 5. i 9. 9. - Šrilankanska vojska ubila 342 civila u dva masakra.
• 7. 9. - Na tajnom sastanku u Kačaniku delegati raspuštene Skupštine Kosova doneli Ustav Republike Kosovo (tzv. Kačanički ustav, proglašen 13. 9.) - Srbija to smatra nelegalnim, najavljuje krivično gonjenje.
• 7. 9. - Osnovana Antiteroristička jedinica Lučko.
• 9. 9. - Miting SPO kod Novog Pazara, izjava Vuka Draškovića o ostajanju "i bez ruke i bez [tuđeg] barjaka", sukob milicije i muslimanskih demonstranata.
• 9. 9. - Prvi liberijski građanski rat: pobunjenički komandant Prince Johnson uhvatio predsednika Samuela Doea i ubio ga nakon snimljenog mučenja.
• 10. 9. - Papa posvetio Baziliku Majke Božje Kraljice mira u Yamoussoukru, najveću crkvu na svijetu.
• 11. 9. - Afera "Fočatrans", sukob između Srba i Muslimana u Foči. Srbi demonstrirali u gradu nakon što je iz lokalne autobuske kompanije, čiji je direktor Musliman, otpušteno stotinak Srba - vlada BiH raspustila gradsku vladu i zabranila okupljanja^[23].
• 11. 9. - Predsednik George H. W. Bush pominje u obraćanju Kongresu cilj novog svetskog poretka, kao nove ere mira i harmonije, ali se o tome kasnije uglavnom govori u smislu teorije zavere.
• 12. 9. - Miting opozicije u Beogradu: "poslednje upozorenje" da se organizuju slobodni izbori, inače bojkot.
• 12. 9. - Potpisan Ugovor o konačnom rešenju u odnosu na Nemačku ("Ugovor Dva plus Četiri").
• 13. 9. - Oružani okršaj u Podujevu tokom potrage za nelegalnim oružjem, poginula dva Albanca.
• 14. 9. - Formalni početak Projekta ljudskog genoma (završetak proglašen 2003).
• 15. 9. - Masovni skup u Velikoj Kladuši, Fikret Abdić ulazi u SDA.
• septembar - Osn. Muslimanska bošnjačka organizacija (Adil Zulfikarpašić), odvojena od SDA.
• septembar - Hrvatska vlada naredila razoružanje rezervne milicije u opštinama naseljenim Srbima.
• 16. 9. - Hrvatski specijalci blokirali pristupe Jasenovcu.
• 18. 9. - Olimpijske igre 1996 dodeljene Atlanti - jak kandidat bila i Atina, Beograd ispao u prvom krugu glasanja.
• 19. 9. - FK Crvena Zvezda igrala 1:1 sa FK Grashoperom u Beogradu (početak trijumfalnog Kupa šampiona 1990-91.).
• 20. 9. - Južnoosetska autonomna oblast proglasila odvajanje od Gruzije.
• 22. 9. - U Sremskim Karlovcima centralno obeležavanje 300-godišnjice velike Seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem.
• 24. 9. - "Borba" nije izašla prvi put za 45 godine zbog dugova (od aprila su pod pokroviteljstvom Savezne skupštine, što ih čini jedinim jugoslovenskim novinama).
• 24. 9. - Istočna Nemačka napušta Varšavski pakt, Nacionalna narodna armija je rasformirana dan pre ujedinjenja.^[24]
• 26. 9. - Upadom navijača na teren prekinuta utakmica Hajduk-Partizan, zapaljena jugoslovenska zastava.
• 27 - 30. 9. - Masovna okupljanja Srba na Baniji. Intervencija snaga MUP Hrvatske i hapšenje 360 ljudi u Petrinji (specijalci konfiskuju oružje i municiju iz milicijskih stanica i skladišta TO u opštinama naseljenim Srbima). Srbi traže zaštitu u vojnoj kasarni.
• 28. 9. - Srbija dobila novi Ustav. Pokrajine gube atribute državnosti i postaju oblik teritorijalne autonomije; neka ovlašćenja federacije navedena kao republička. Takođe donesen novi izborni zakon za višestranačke izbore, zakazane u decembru.
• 28. 9. - Amandmani na slovenački ustav ističu mirnodopsku komandu nad tamošnjom Teritorijalnom odbranom.
• 28. 9. - Srbi odneli oružje iz policijske stanice u Glini, sukob sa policijom u Petrinji.
• 29. 9. - Miting SPO u Kosovom Polju, koji pristalice SPS žele rasturiti (kamenice na Vuka).
• 29. 9. - Donji Lapac, Glina, Dvor na Uni i Obrovac - Srbi uzimaju oružje iz policijskih stanica, sukob sa policijom u Dvoru^[25], po jedan upucani s obe strane (?).
• 30. 9. - Uveče, blokade na putevima i prugama oko Knina, 2. 10. prekinut saobraćaj prema Splitu i Zadru ("anonimna grupa" traži puštanje pritvorenih Srba).
• septembar - Inflacija u SFRJ skočila na 7% (sa manje od 1% u prethodna dva meseca) zbog većih plata i cena energije.
• septembar-oktobar - Ram Rath Yatra ("Ramino hodočašće kočijama"): indijska partija Bharatiya Janata organizuje veliki marš za obnovu/podizanje Raminog hrama u Ajodiji - odgovor na plan indijske vlade da se 27% državnih poslova rezerviše za niže kaste.

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - Srpsko nacionalno vijeće proglasilo na osnovu plebiscita autonomiju Srba u Hrvatskoj.
• 1. 10. - Vlada Srbije traži od saveznih vlasti da "zaštiti Srbe od represije" u Hrvatskoj; mitinzi u Srbiji i Crnoj Gori - ispred Skupštine govore Vuk Drašković (ako Milošević "neće da se stara o Srbima", "opozicija će odgovoriti na objavu rata od strane ustaških vlasti Srbima u Hrvatskoj") i Vojislav Šešelj.
• 1. 10. - Počinje Ruandanski građanski rat između Ruandanskog patriotskog fronta i predsednika Habyarimane.
• 2. 10. - Vanredno zasedanje saveznog predsedništva - bez dogovora za rešenje konflikta u Hrvatskoj, odbačeni slovenački amandmani o komandi nad Teritorijalnom odbranom (TO).
• 2. 10. - Hrvatska objavljuje povlačenje specijalne policije iz srpskih gradova i amnestiju za one koji vrate ukradeno oružje, puštanje uhapšenih.
• 2. 10. - Vuk Drašković objavljuje da SPO prekida predizborne aktivnosti - ali u opoziciji je neslaganje oko eventualnog bojkota.
• 2. 10. - Prilikom sletanja na aerodrom Guangzhou Baiyun, otmičar oteo kontrole i udario u dva aviona, ukupno 128 mrtvih.

• 3. 10. - Reunifikacija Njemačke; Njemačka Demokratska Republika (Istočna) se raspušta; namjesto 14 okruga je obnovljeno pet država, koje se priključuju Saveznoj Republici Njemačkoj (Zapadnoj, sada jedinstvenoj); grad Berlin je ujedinjen i označen za glavni grad.
  • Ovim su prošireni i Evropska zajednica i NATO
• 4. 10. - Počinje povlačenje hrvatskih specijalnih policijskih snaga iz srpskih krajeva - napetost popušta, ali železnički saobraćaj prema moru i dalje prekinut.
• 4. 10. - Zastupnik Sabora Ivan Bobetko gađao kolegu Tanjgu iz SDS aktovkom, nakon što je ovaj rekao da je hrvatska vlast ustašoidna.
• 4. 10. - Vojna policija JNA ušla u, već ispražnjeni, štab slovenačke Teritorijalne obrane - po naređenju saveznog predsedništva nakon što je predsednik Kučan postavio novog komandanta TO.
• 6. 10. - Objavljen projekat konfederalnog modela jugoslovenske zajednice, koji su predsedništva Hrvatske i Slovenije 3. oktobra dostavila Predsedništvu SFRJ: savez nezavisnih država sa zajedničkim tržištem.
• 7. 10. - Srbija prekinula razgovore sa saveznom vladom o Kosovu, jer su se dva njena člana sastajala sa albanskim predstavnicima.
• 8. 10. - Prva intifada: neredi kod Kupole na stijeni, ubijeno 17 Palestinaca.
• 8. 10. - U Njujorku počinje peti i poslednji meč između Kasparova i Karpova, kontroverza oko toga što Kasparov igra pod (starom) ruskom trobojkom.
• 10. 10. - SSSR i Nemačka potpisali ugovor o povlačenju sovjetskih vojnika iz Nemačke (380.000 vojnika i 220.000 članova porodice).
• 10. 10. - Devojčica Nayirah "svedoči" da su irački vojnici u Kuvajtu vadili bebe iz inkubatora i ostavljali ih da umru - ispostavlja se kao neistina.

• 11. 10. - Željko Ražnatović Arkan navodno osnovao Srpsku dobrovoljačku gardu u manastiru Pokajnica.
• 12. 10. - Šef SK Kosova Rahman Morina umro od srčanog udara na konstitutivnoj sednici SPS za Kosmet.
• 12. 10. - Njemački ministar unutarnjih poslova Wolfgang Schäuble teško ranjen u atentatu, ostaje paraliziran.
• 12. 10. - Predsednik egipatske skupštine Rifaat el-Mahgoub ubijen u Kairu, za šta su 1999. osuđeni islamisti (→ en:Returnees from Albania).
• 13. 10. - Sirijske snage izbacile Michela Aouna iz libanske predsedničke palate, veliki broj libanskih vojnika je ubijen nakon predaje - Libanski građanski rat je završen nakon 15 godina.
• oktobar - Jedna mađarska firma isporučuje kalašnjikove u Hrvatsku^[26] (mađarski premijer u februaru '91 potvrđuje prodaju 10.000 kalašnjikova^[27]).

• oktobar - U Frankfurtu otvoren neboder Messeturm, najviša zgrada u Evropi do 1997 (63 sprata, 257 m).
• 16. 10. - Na Trg bana Jelačića u Zagrebu, raniji Trg Republike, vraćen spomenik banu, uklonjen 1947 - sada okrenut ka jugu.
• 17. 10. - Hrvatska nogometna reprezentacija igrala sa SAD u Zagrebu.
• 17. 10. - Na sinjskom aerodromu osnovana prva postrojba budućeg Hrvatskog ratnog zrakoplovstva.
• 17. 10. - Na TV Beograd pročitan govor saveznog predsednika Jovića o jugoslovenskoj krizi, nakon što je skupština odložila obraćanje za dva dana; jučerašnji sastanak Predsedništva i republičkih lidera o novom uređenju nije dao rezultata^[28].
• 17. 10. - Na usenet-u formirana baza podataka Internet Movie Database (od 1993. na WWW).
• 18. 10. - Izveštaj National Intelligence Council-a, pod pokroviteljstvom CIA: "Jugoslavija će prestati da funkcioniše kao federalna država u roku od godinu dana....raspad će pratiti ozbiljni lokalni sukobi".
• 19. 10. - Stjepan Mesić potvrđen u Saveznoj skupštini za člana Predsedništva, i njegovog potpredsednika, nakon što je Srbija odustala od blokade.
• 19. 10. - Prikazan film Dances with Wolves.
• 23. 10. - Skupština Srbije donosi Uredbu o uvođenju poreza i taksi na robu iz Slovenije i Hrvatske.
• 23. 10. - Prva emisija programa Yutel, na drugom programu TV Sarajevo.
• 24 - 25. 10. - Sastanak ministara balkanskih zemalja u Tirani.
• 25. 10. - Albanski pisac Ismail Kadare zatražio azil u Francuskoj.
• 25. 10. - Kazaška SSR proglasila suverenost.
• 25. 10. - Evander Holyfield pobedio Bustera Douglasa u Nevadi, neosporni šampion do 1992.
• 27. 10. - Štampan prvi broj nedeljnika "Vreme".
• 27. 10. - Askar Akajev postao predsednik Kirgistana (do zbacivanja 2005).
• 27. 10. - Saparmurat Nijazov predsednik Turkmenistana (do smrti 2006).
• 28. 10. - Prvi višestranački izbori u Gruziji: ubedljiva pobeda koalicije Okrugli sto - Slobodna Gruzija na čelu sa Zvijadom Gamsahurdijom (na čelu zemlje do zbacivanja 1991/92).
• krajem oktobra - Amandman američkog Kongresa: bez zajmova ili kredita iz SAD za Jugoslaviju, osim ako se ne radi o republici koja je sprovela slobodne izbore i koja nije uključena u sistematsko kršenje ljudskih prava (u vezi sa kosovskom situacijom).
• 30. 10. - Margaret Thatcher u parlamentu kaže No, no, no Delorsovim planovima u vezi Evropskog parlamenta, Komisije i Saveta ministara. Zamenik premijer Geoffrey Howe podnosi ostavku dva dana kasnije.

Novembar/Studeni

• 4. 11. - Granice SFRJ zatvorene za sovjetske građane (iznosili dolare iz zemlje).
• 5. 11. - U Rakitju ustrojena policijska jedinica za specijalne zadatke, kasnija 1. brigada ZNG - "Tigrovi".
• 5. 11. - Izraelski rabin i političar Meir Kahane ubijen u Njujorku, prvi slučaj islamističkog ekstremizma u SAD.
• 6. 11. - Nawaz Sharif premijer Pakistana (1990-93, 1997-99, 2013-17).
• 8. 11. - Rekonstrukcija hrvatske vlade: Franjo Gregurić potpredsjednik za ekonomiju umjesto Mate Babića (bio za sporiju privatizaciju), Frane Vinko Golem vanjski poslovi umjesto Zdravka Mršića (odlazi na čelo Agencije za restrukturiranje) itd. Zakonom se u Hrvatskoj TO stavlja pod republičku kontrolu.
• 9. 11. - Novi ustav Kraljevine Nepal ustanovio višestranačje i ustavnu monarhiju, što je vrhunac narodnog pokreta.
• 9. 11. - Čehoslovačka agencija javlja da tamošnje devojke prodaju kao belo roblje u Jugoslaviji^[29].
• 11. 11. i 25. 11. - Višestranački izbori u Makedoniji - relativna većina za VMRO-DPMNE (38 poslaničkih mesta), Savez komunista Makedonije-Partija demokratskog preobražaja 31, Savez reformskih snaga tek četvrti.
• 12. 11. - Tim Berners-Lee napisao formalniji predlog za World Wide Web, do Božića ima prvi web browser, WorldWideWeb, i prvi web server.
• 12. 11. - Zbačen kralj Lesotoa Moshoeshoe II, nasleđuje ga sin Letsie III (Moshoeshoe se vraća 1995-96).
• 13 - 14. 11. - Masakr u Aramoani na Novom Zelandu, prilikom koga žitelj primorskog mesta Aramoana ubija 13 suseda i policajca u najgorem masovnom krvoproliću u istoriji zemlje.
• 14. 11. - Vladajuća koalicija DEMOS u Sloveniji predlaže referendum o otcepljenju, jer se slovenačko-hrvatski predlog o konfederaciji sporo razmatra.
• 14. 11. - Nemačka i Poljska potpisale ugovor kojim je potvrđena granica na Odri i Nisi.
• 14. 11. - Izbacivanje skvotera iz berlinske ulice Mainzer, najveća policijska operacija u gradu od rata.
• 15. 11. - Predsednički kandidat Vojislav Šešelj pušten iz zatvora (od 2. 10. u dva navrata služio kazne zbog prekršaja javnog reda i mira).
• 15. 11. - Ante Marković osuđuje vlade Slovenije, Hrvatske i Srbije zbog kršenja saveznih zakona i odupiranja reformama - TV Beograd nije prenosila govor^[30].
• 16. 11. - Prikazan film Home Alone.

• 18. 11. i 2. 12. - U BiH održani višestranački izbori:
  • za Predsjedništvo SR BiH (18. 11.) - Fikret Abdić dobio najviše glasova među Muslimanima, međutim Alija Izetbegović prema ranijem dogovoru postao predsjednik predsjedništva.
  • za Skupštinu SR BiH na kojima pobjeđuju nacionalne stranke (SDA, SDS BiH, HDZ BiH) - sklopiće koaliciju.
  • održani i lokalni izbori.
• 19. 11. - Počinje s radom Nezavisna televizija Studio B.
• 19. 11. - U Beogradu osnovana stranka Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju ("generalska stranka").
• 19. 11. - U Parizu potpisan Ugovor o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (NATO i Varšavski pakt).
• 19. 11. - Pop sastavu Milli Vanilli oduzet je Grammy jer uopće nisu koristili vlastite vokale na albumu “Girl You Know It’s True”.
• 21. 11. - Usvojena Pariska povelja za novu Evropu.

• 22. 11. - Margaret Tačer se povlači sa mesta premijera Ujedinjenog Kraljevstva, sledi John Major (do 1997).
• 23. 11. - Nepoznate osobe izrešetale policijski auto kod Benkovca, poginuo policajac Goran Alavanja, još jedan ranjen.
• 23. 11. - Opozicija u Srbiji objavila da bojkotuje izbore ako se ne prihvate amandmani na izborni zakon (većinom prihvaćeni 27. 11.).
• 24. 11. - Keckova opservatorija na Havajima: prva svetlost teleskopa Keck 1, sa 9 od 36 segmenata - dovršen je 1993. kao najveći teleskop na svetu, veličine deset metara.
• 24. 11. - 4. 12. - Svetski šampionat u rukometu za žene u Južnoj Koreji: SSSR 1, Jugoslavija 2.
• 25. 11. i 9. 12. - Predsednički izbori u Poljskoj, pobeđuje Lech Wałęsa.
• 26. 11. - Izdata novčanica od 1000 dinara (Nikola Tesla).
• 26. 11. - Obnovljena Šangajska berza.
• 27. 11. - Zemljotres na Dinari, 10 povređenih.
• 27. 11. - Konačno odobreno žensko pravo glasa u švajcarskom kantonu Appenzell Innerrhoden.
• 28. 11. - Premijer Singapura Lee Kuan Yew dao ostavku nakon 31 godine na položaju.
• 29. 11. - Željko Ražnatović-Arkan uhapšen u Dvoru na Uni sa oružjem i četničkim obeležjima.
• 29. 11. - Vijeće Sigurnosti UN usvojilo rezoluciju 678 o upotrebi svih mjera radi izbacivanja Iraka iz Kuvajta ukoliko se iračke trupe ne povuku do 15. 1. 1991.
• 29. 11. - Bugarski socijalistički premijer Andrej Lukanov protestima prinuđen na ostavku.

Decembar/Prosinac

• 1. 12. - Izabran Patrijarh Pavle, 44. poglavar srpske crkve (do 2009); German nije bio u stanju obavljati funkciju usled povrede iz 1989.
• 1. 12. - Probijen servisni tunel u Eurotunelu ispod La Mancha.
• 2. 12. - Savezni izbori u Nemačkoj, prvi slobodni i svenemački od 1932, pobeda koalicije CDU/CSU i kancelara Kohla.
• 2. 12. - Pobunjenici zbacili čadskog predsednika Habréa, dolazi Idriss Déby (do pogibije 2021).
• 3. 12. - Objavljen intervju Miroslava Lazanskog sa saveznim sekretarom za narodnu odbranu Veljkom Kadijevićem, u kojem se on zalaže za jedinstvenu i socijalističku Jugoslaviju. Ovaj intervju je u slovenačkoj i hrvatskoj javnosti protumačen kao pretnja njihovim republikama, u Hrvatskoj zatražena ostavka.
• 3. 12. - Mary Robinson predsednica Irske (do 1997).
• 6. 12. - Završava se predizborna kampanja u Srbiji, u Dubnici kod Vranja ubijen aktivista SPO. Oko 200 novinara protestuje ispred srpske skupštine zbog manipulacije vesti.
• 6. 12. - Predsednik Bangladeša Hussain Muhammad Ershad prinuđen protestima na ostavku.
• 8. 12. - Obnovljena Matica hrvatska.
• 9. 12. i 23. 12. - U Srbiji održani prvi višestranački izbori s općim pravom glasa:
  • Slobodan Milošević izabran u prvom krugu za predsednika Republike
  • Skupštinski izbori za 250 poslanika, po većinskom sistemu: SPS 46,1% glasova i 194 mesta, SPO 15,8% glasova i 19 mesta, DS 7,5% i 7 poslanika; opozicija je u drugom krugu nastupala ujedinjeno. Kosovski Albanci bojkotovali izbore.
• 9. 12. - Izbori u Crnoj Gori: SK Crne Gore osvojio 83 od 125 poslaničkih mesta, Savez reformskih snaga 17 itd.
• 11. 12. - U Albaniji, pod pritiskom studentskih demonstracija, legalizovane političke partije, Demokratska partija na čelu sa Salji Berišom osnovana već sutradan.
• 13. 12. - Antikomunistički neredi u Skadru, Kavaji i još nekim albanskim mestima.
• 14. 12. - U Zagrebu izašao prvi broj tjednika Globus.
• 15. 12. - Kirgiska SSR proglasila suverenost.
• 16. 12. - Jean-Bertrand Aristide pobedio na predsedničkim izborima u Haitiju, valjda prvim poštenim izborima u istoriji zemlje.

• 20. 12. - Prema dogovoru nacionalnih stranaka u BiH: predsednik Alija Izetbegović (SDA, 1990-98. i 2000.), premijer Jure Pelivan (HDZ, do 1992.), predsednik Skupštine Momčilo Krajišnik (SDS, do 1992.).
• 20. 12. - Savezna vlada zabranila bankama da prodaju devize, iz zemlje se ne može izneti više od 1000 maraka; devizne rezerve su pale na 8,2 milijarde dolara sa 9,5 milijardi u oktobru^[31]. Dinar više nije konvertibilan, banke više ne isplaćuju deviznu štednju, inflacija 120%^[32]. Republike su potrošile 16 milijardi dolara više nego što je predviđeno Markovićevom antiinflacionom politikom^[33] (za plate 3,7 milijarde više^[34]).
• 20. 12. - Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševarnadze, ključna ličnost sovjetskih reformi koje su dovele do okončanja "hladnog rata", podneo ostavku upozorivši Parlament na opasnost uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.

• 21. 12. - Zakon o grbu, zastavi i himni Republike Hrvatske, te zastavi i lenti Predsjednika Republike Hrvatske.
• Štampa objavljuje da je čehoslovačkim avionom dopremljena velika količina oružja za potrebe Hrvatske.
• 21. 12. - Jak zemljotres u severnoj Grčkoj, šteta i u Đevđeliji.
• 21. 12. - Lančani sudar sa preko 100 vozila na poledici i magli kod Sremske Mitrovice, dvoje poginulih.
• 22. 12. - Hrvatski sabor donosi Ustav Republike Hrvatske temeljem koga predsjednikom s novim, proširenim, ovlastima postaje Franjo Tuđman. Po Ustavu, Hrvatska je država Hrvata i drugih narodnosti koji u njoj žive. Ističe se pravo na otcepljenje.
• 22. 12. - Proglašena SAO Krajina i donet Statut.
• 22. 12. - Okončan trust UN za Federativne Države Mikronezije i Maršalove Otoke.
• 23. 12. - Referendum o nezavisnosti u Sloveniji, 86% je "za". Savezno predsedništvo i Savezno veće skupštine (bez slovenačkih delegata) su ranije ocenili referendum kao protivustavan.
• 25. 12. - Tim Berners-Lee i Robert Cailliau ostvarili prvu vezu između HTTP klijenta i servera preko interneta.
• 26. 12. - Skupština Slovenije proglasila samostalnost te republike i ovlastila vladu da, ukoliko se u roku od šest meseci ne postigne sporazum o preuređenju Jugoslavije, proglasi nezavisnost Slovenije.

• 28. 12. - "Monetarni udar": Srbija uzima, bez znanja Narodne banke Jugoslavije, dinarsku protivvrednost od 1,4 milijarde dolara iz primarne emisije za plate, penzije i sl.
• 28. 12. - Savezna vlada najavljuje devalvaciju dinara i ograničenje javne potrošnje i plata za 1991.
• 30. 12. - Amfilohije Radović ustoličen za mitropolita crnogorsko-primorskog (do 2020).
• 30. 12. - Kasparov odbranio u Lionu titulu svetskog šampiona, pobedio je Karpova sa 12½ prema 11½.

Kroz godinu

• Demografija SFRJ: procenjuje se da je ove godine dostignut vrhunac stanovništva: 23.657.623 (na popisu sledeće godine, pod "kaotičnim" okolnostima, registrovano je 23.528.230).
• Početak rada HE Pirot (80 MW).
• Šešeljevi četnici ometaju promociju Reformista u beogradskom Domu omladine, književnik Mirko Kovač pogođen fotoaparatom u glavu.
• Jugoslaviju tokom godine posetilo 9 miliona stranaca, od čega 40% Nemaca, zarađeno 2,7 milijardi dolara, preko 80% u Hrvatskoj^[35] (2,7 dolara iz 1990. jednako 5,03 dolara iz 2017. prema CPI Inflation Calculator).
• Uvođenje višestranačja u nekim zemljama Afrike: Benin, Zair, Gabon, Zelenortska Ostrva, R. Kongo, Mozambik, Niger, Kamerun, Zambija.
• Emigracija Jevreja iz SSSR: 228.400 ove godine, od čega 183.400 odlazi u Izrael (daju su različite cifre).

1990. u temama

• Televizija. TV Serije: "Bolji život 2" (1990-91), "Jastuk groba mog", "Metla bez drške 2", "Agencija Kikom" (TV Beograd); "Neuništivi" (TV Zagreb); "Memoari porodice Milić", "Praški student" (TV Sarajevo)
• Neki domaći filmovi: "Gluvi barut", "Stela", "Poslednji valcer u Sarajevu" (prikazan 2007), "Seks — partijski neprijatelj br. 1" (→ Kategorija:Filmovi 1990.).
• Neki domaći muzički/glazbeni albumi^[36] (→ Kategorija:Albumi 1990.):
  • Pop/rock: Riblja čorba: "Koza nostra"; Parni valjak: "Lovci snova"; Prljavo kazalište: "Devedeseta"; Branimir Štulić: "Balegari ne vjeruju sreći"; Merlin: "Peta strana svijeta"; Galija: "Još uvek sanjam (Najveći hitovi)"; Oktobar 1864: "Crni ples"; Dino Dvornik: "Jače manijače (EP)" i "Kreativni nered"; KUD Idijoti: "Bolivia R'N'R" i "Mi smo ovdje samo zbog para"; Majke: "Razum i bezumlje"; Roze poze: "Daj gol"; Psihomodo pop: "Sexy magazin"; Viktorija: "Ja verujem"; U škripcu: "Izgleda da mi smo sami"; Piloti: "Neka te bog čuva za mene"; Kerber: "Peta strana sveta"; Dejan Cukić i Spori ritam bend: "1991";
  • Zabavni: Zdravko Čolić: "Da ti kažem šta mi je"; Hari Mata Hari: "Strah me da te volim"; Vlada i Gile: "Rokenrol bukvar"; Tajči: "Hajde da ludujemo";
  • Folk: Lepa Brena: "Boli me uvo za sve"; Dragana Mirković: "Pomisli želju"; Svetlana Veličković - Ceca: "Pustite me da ga vidim"; Miroslav Ilić: "Šta će nama tugovanje"; Šemsa i Južni vetar: "Izdali me prijatelji"; Toma Zdravković: "Kafana je moja istina"; Zoran Kalezić: "Moj dobri anđele"; Vasilija Radojčić: "Na uskrs sam se rodila"; Zlatni dukati: "Horvatska domovina"; Dragan Kojić Keba: "Plavo oko plakalo je"; Mitar Mirić: "Najjači smo, najjači";
  • Debitantski albumi (ne mora biti početak karijere): Roze poze, Daleka obala, Mladen Kvesić, KUD Idijoti, Majke, Severina, Fantomi, Dražen Zečić, Regina, Obojeni program, Osvajači, Saška Karan...
• Jugoslovenske novčanice iz 1990:

• 
  50 dinara (spomenik)
• 
  200 dinara
• 
  100 dinara
• 
  50 dinara (dečak)
• 
  10 dinara ("črvena")
• 
  500 dinara
• 
  1000 dinara

• Neka vozila uvedena 1990:

• 
  Renault Clio I (Evropski auto godine '91)
• 
  Volvo serije 900

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1990.

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj

• 9. 1. - Stefana Veljković, odbojkašica
• 12. 1. - Nihad Đedović, bosanskohercegovački košarkaš
• 18. 1. - Sofija Novoselić, hrvatska skijašica
• 26. 1. - Peter Sagan, slovački biciklista
• 4. 2. - Nairo Quintana, kolumbijski biciklista
• 24. 2. - Bogdan Riznić, srpski košarkaš
• 24. 2. - Dino Pešut, književnik
• 8. 3. - Petra Kvitová, teniserka
• 27. 3. - Kimbra, novozelandska pevačica
• 2. 4. - Stipe Čulina, hrvatski nogometaš
• 2. 4. - Miralem Pjanić, fudbaler
• 9. 4. - Kristen Stewart, američka glumica
• 15. 4. - Emma Watson, glumica
• 19. 4. - Marko Tomićević, kajakaš
• 22. 4. - Luka Ritz, žrtva zločina († 2008)
• 24. 4. - Jan Veselý, češki košarkaš
• 2. 5. - Ivana Maksimović, strelac
• 5. 5. - Ana Šimić, atletičarka
• 10. 5. - Ivana Španović, atletičarka
• 12. 5. - Jelena Jovanović, model, pevačica, glumica
• 16. 5. - Darko Šarović, atletičar
• 7. 6. - Iggy Azalea, pevačica, model
• 19. 6. - Dušan Svilar, pevač, zvezda Granda
• 21. 6. - Sandra Perković, atletičarka
• 30. 6. - Jaka Blažič, košarkaš
• 30. 6. - Dušan Lajović, teniser
• 30. 6. - Sandro Sukno, vaterpolist

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac

• 2. 7. - Margot Robbie, glumica
• 6. 7. - Rafaela Franić, manekenka
• 11. 7. - Caroline Wozniacki, teniserka
• 14. 7. - Jan Nepomnjašči, ruski šahista
• 29. 7. - Ivan Lenđer, plivač
• 8. 8. - Brankica Sebastijanović, glumica
• 10. 8. - Tatjana Jelača, srpska atletičarka
• 12. 8. - Mario Balotelli, fudbaler
• 15. 8. - Jennifer Lawrence, glumica
• 23. 8. - Čaba Silađi, plivač
• 28. 8. - Ivan Vilibor Sinčić, hrvatski aktivist i političar
• 15. 9. - Darko Lazović, fudbaler
• 19. 9. - Kieran Trippier, engleski fudbaler
• 27. 9. - Mirka Vasiljević, glumica
• 22. 10. - Tina Blade, hrvatska pornografska glumica
• 11. 11. - Tom Dumoulin, holandski biciklista
• 26. 11. - Rita Ora, pevačica
• 30. 11. - Magnus Carlsen, svetski prvak u šahu
• 13. 12. - Stipe Žunić, bacač kugle
• 26. 12. - Denis Čerišev, ruski fudbaler
• 27. 12. - Miloš Raonić, kanadski teniser

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1990.

Januar/Siječanj

• 4. 1. - Harold Eugene Edgerton, pronalazač stroboskopskog svetla (* 1903)
• 5. 1. - Arthur Kennedy, glumac (* 1914)
• 10. 1. - Lyle R. Wheeler, filmski art direktor (* 1905)
• 20. 1. - Barbara Stanwyck, glumica (* 1907)
• 22. 1. - Roman Vishniac, fotograf (* 1897)
• 25. 1. - Ava Gardner, glumica (* 1922)
• 25. 1. - Franjo Nefat, nekadašnji predsjednik NOO Pule (* 1908)
• 25. 1. - John Rogers Cox, slikar (* 1915)
• 26. 1. - Lewis Mumford, istoričar, filozof (* 1895)
• 28. 1. - Tode Čolak, književnik i profesor (* 1931)
• 30. 1. - Slobodan Marković, Libero Markoni, srpski pesnik (* 1928)

Februar/Veljača

• 3. 2. - Đuro Basler, historičar, arheolog (* 1917)
• 4. 2. - Toma Bebić, multidisciplinarni umjetnik (* 1935)
• 8. 2. - Del Shannon, kantautor (* 1934)
• 12. 2. - Nenad Radulović, Neša Leptir, rok muzičar (* 1959)
• 18. 2. - Josip Gjergja, bivši hrvatski političar (* 1911)
• 19. 2. - Otto E. Neugebauer, matematičar, istoričar nauke (* 1899)
• 19. 2. - Michael Powell, filmski režiser (* 1905)
• 24. 2. - Jure Kaštelan, hrvatski pjesnik (* 1919.)
• 24. 2. - Sandro Pertini, bivši predsednik Italije (* 1896)
• 24. 2. - Malcolm Forbes, izdavač časopisa Forbes, kolekcionar (* 1919)
• 24. 2. - Johnnie Ray, kantautor, pionir roka (* 1927)

Mart/Ožujak

• 2. 3. - Boško Šiljegović, general-pukovnik JNA, narodni heroj (* 1915)
• 4. 3. - Nikanor, proiguman manastira Hilandar (* 1904)
• 17. 3. - Capucine, francuski model, glumica (* 1928)
• 20. 3. - Lav Jašin, sovjetski golman (* 1929)
• 22. 3. - Gerald Bull, inženjer dalekometne artiljerije (* 1928)
• 23. 3. - Andrija Lakonić Laki (ubijen), bokser
• 26. 3. - Halston, američki modni kreator (* 1932)

April/Travanj

• 2. 4. - Momčilo Stevanović, slikar, kritičar (* 1903)
• 3. 4. - Sarah Vaughan, džez-pevačica (* 1924)
• 8. 4. - Ryan White, žrtva side (* 1971)
• 11. 4. - Petar Šimić, admiral JRM, sekretar SKJ pri JNA (* 1933)
• 15. 4. - Greta Garbo, glumica (* 1905.)
• 15. 4. - Pepca Kardelj, Edvardova udovica (* 1914)
• 21. 4. - Fejzulah Hadžibajrić, orijentalista, šejh (* 1913)
• 23. 4. - Paulette Goddard, glumica (* 1910)

Maj/Svibanj

• 3. 5. - Pimen (patrijarh moskovski) (* 1910)
• 7. 5. - Andrej Karađorđević, treći sin Aleksandra I (* 1929)
• 16. 5. - Sammy Davis, Jr., plesač, pevač, glumac (* 1925)
• 16. 5. - Jim Henson, tvorac Mapeta (* 1936)
• 16. 5. - Alija Sirotanović, rudar, junak socijalističkog rada (* 1914)
• 18. 5. - Jill Ireland, glumica (* 1936)
• 21. 5. - Božidar Kovačević, književnik (* 1902)
• 22. 5. - Rocky Graziano, bokser (* 1919)
• 29. 5. - Branislav Protić, slikar (* 1931)
• 30. 5. - Zoran Gavrilović, srpski književnik i književni kritičar (* 1926)
• 31. 5. - Dragan Laković, srpski glumac (* 1929)

Jun/Lipanj

• 2. 6. - Rex Harrison, glumac (* 1908)
• 3. 6. - Zdenka Zikova, operska pevačica (* 1905)
• 4. 6. - Jack Gilford, glumac (* 1907)
• 5. 6. - Vasilij Kuznjecov, sovjetski političar (* 1901)
• 7. 6. - Petar Šegvić, veslač, olimpijac (* 1930)
• 11. 6. - Vaso Čubrilović, sarajevski zaverenik, srpski istoričar (* 1897)
• 15. 6. - Đura Mešterović, učesnik Španskog rata i NOB, general-pukovnik saniteta JNA (* 1908)
• 18. 6. - Živko Živković, general-potpukovnik JNA, narodni heroj (* 1912)

Jul/Juli/Srpanj

• 7. 7. - Cazuza, brazilski muzičar (* 1958)
• 7. 7. - Hugo Makibi Enomiya-Lassalle, jezuita i zen-majstor (* 1898)
• 13. 7. - Danilo Damjanović, general-pukovnik JNA, narodni heroj (* 1915)
• 17. 7. - Marin Franičević, pjesnik i povjesničar (* 1911)
• 18. 7. - Mihajlo Al. Popović, filmski reditelj, snimatelj, glumac (* 1908)
• 21. 7. - Sergej Paradžanov, filmski režiser (* 1924)
• 22. 7. - Slobodan Glumac, novinar, prevodilac, osn. TV Novosti (*
• 22. 7. - Manuel Puig, argentinski pisac (* 1932)
• 23. 7. - Kenjiro Takayanagi, japanski pionir televizije (* 1899)
• 29. 7. - Bruno Kreisky, bivši kancelar Austrije (* 1911)

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. - Ervina Dragman, hrvatska glumica (* 1908.)
• 6. 8. - Lemuel C. Shepherd, Jr., general sa četiri zvezdice marinaca SAD (* 1896)
• 17. 8. - Pearl Bailey, glumica, pevačica (* 1918)
• 26. 8. - Rudolf Marić, šahista i autor o šahu (* 1927)
• 26. 8. - Stanko Rakita, pjesnik za djecu (* 1930)
• 27. 8. - Stevie Ray Vaughan, bluz gitarista (* 1954)
• 29. 8. - Zlatka Radica, hrvatska operna pjevačica (* 1904.)

Septembar/Rujan

• 4. 9. - Irene Dunne, glumica (* 1898)
• 5. 9. - Vančo Mihajlov, vođa VMRO (* 1896)
• 7. 9. - A. J. P. Taylor, istoričar (* 1906)
• 7. 9. - Leo Mirković, operni pjevač (* 1904)
• 9. 9. - Samuel Doe, predsednik Liberije (* 1951)
• 9. 9. - Nicola Abbagnano, egzistencijalistički filozof (* 1901)
• 12. 9. - Marijan Cvetković, društveno-politički radnik SRH i SFRJ, narodni heroj (* 1920)
• rujan - Mato Dukovac, pilot NDH (* 1918)
• 20. 9. - Slobodan Zrnić, konstruktor aviona IK-3 (* 1906)
• 21. 9. - Xu Xiangqian, maršal NR Kine (* 1901)
• 24. 9. - Zlata Kolarić-Kišur, književnica (* 1894)
• 25. 9. - Vjekoslav Vrančić, ustaški dužnosnik (* 1904)
• 26. 9. - Alberto Moravia, italijanski književnik (* 1907)
• 30. 9. - Patrick White, australijski pisac (* 1912)

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - Curtis LeMay, general avijacije SAD (* 1906)
• 3. 10. - Josip Turčinović, hrvatski katolički svećenik (* 1933.)
• 3. 10. - Vojo Todorović Lerer, učesnik Španskog rata i NOB, general-pukovnik JNA, narodni heroj (* 1914)
• 3. 10. - Stefano Casiraghi, suprug princeze Caroline od Monaka (* 1960)
• 4. 10. - Matija Skurjeni, naivni slikar (* 1898)
• 6. 10. - Marija Draženović Đorđević, prva žena pilot RV NOVJ i JA (* 1924)
• 7. 10. - Rashid bin Saeed Al Maktoum, emir Dubaija (* 1912)
• 12. 10. - Rahman Morina, društveno-politički radnik SAP Kosova (* 1943)
• 14. 10. - Leonard Bernstein, američki kompozitor, dirigent (* 1918)
• 21. 10. - Dany Chamoun, libanski političar (* 1934)
• 22. 10. - Louis Althusser, marksistički filozof (* 1918)
• 27. 10. - Salih Behmen, disident, bivši Mladi musliman (* 1922)

Novembar/Studeni

• 1. 11. - Zdenko Strižić, arhitekt (* 1902)
• 7. 11. - Lawrence Durrell, britanski književnik, diplomata (* 1912)
• 11. 11. - Janis Ricos, pesnik (* 1909)
• 12. 11. - Eve Arden, glumica (* 1908)
• 19. 11. - Šefik Bešlagić, kulturni historičar (* 1908)
• 20. 11. - Momčilo Popadić, hrvatski pjesnik, novinar (* 1947)
• 23. 11. - Roald Dahl, književnik (* 1916)
• 27. 11. - Simeon Zloković, episkop gornjokarlovački (* 1911)
• 30. 11. - Vladimir Dedijer, istoričar (* 1914)

Decembar/Prosinac

• 2. 12. - Aaron Copland, američki kompozitor i dirigent (* 1900)
• 2. 12. - Robert Cummings, glumac (* 1910)
• 7. 12. - Joan Bennett, glumica (* 1910)
• 14. 12. - Friedrich Dürrenmatt, švajcarcki pisac (* 1921)
• 25. 12. - Mladen Leskovac, književnik i akademik (* 1904)

Kroz godinu

• Vlado Milošević, kompozitor i etnomuzikolog (* 1901)
• Hamdija Čemerlić, akademik, bivši rektor Univerziteta u Sarajevu (* 1905)
• Pantelija Jakovljević, graditelj Đerdapa (* 1913)
• Živorad Janković, arhitekta (* 1924)
• Derviš Sušić, književnik, novinar (* 1925)

Dani sećanja

Nobelove nagrade

• Fizika: Jerome I. Friedman, Henry W. Kendall i Richard E. Taylor (pionirska ispitivanja u vezi dubokog neelastičnog rasejanja elektrona na protonima i vezanim neutronima, što je bilo od suštinskog značaja za razvoj modela kvarka u čestičnoj fizici)
• Kemija: Elias James Corey (razvoj teorije i metodologije organske sinteze)
• Fiziologija i medicina: Joseph E. Murray i E. Donnall Thomas (otkrića u vezi transplantacije organa i ćelija u lečenju ljudske bolesti)
• Književnost: Octavio Paz (za strastveno pisanje sa širokim horizontima, karakterisano senzualnom inteligencijom i humanističkim integritetom)
• Mir: Mihail Gorbačov (vodeća uloga u mirovnom procesu koji danas karakterizuje važne delove međunarodne zajednice)
• Ekonomija: Harry M. Markowitz, Merton H. Miller i William F. Sharpe (pionirski rad u teoriji finansijske ekonomike)

Literatura

• Rat može da počne (e-novine) Arhivirano 2010-02-18 na Wayback Machine-u
• Balkan Bluz (e-novine)
• Deset Miloševićevih godina u deset slika (2) (Vreme) Arhivirano 2008-08-30 na Wayback Machine-u

Povezano

• Godišnji kalendar - Dnevni kalendar
• Hronologija raspada SFRJ

Reference

Vanjske veze

1990 na Wikimedijinoj ostavi